Panorama

IMA NEŠTO "ŽIVO" U NJEMU: Otkrivena tajna Velikog kineskog zida

Biljana Ristivojević

12. 12. 2023. u 13:35

TANAK sloj organskog materijala nazvan „biokora“ zaslužan je za dugovečnost jedne od najčuvenijih građevina na planeti. Veliki kineski zid dugačak je oko 21.000 kilometara i građen je tokom više vekova da bi tadašnje carstvo zaštitio od spoljnog neprijatelja.

ИМА НЕШТО ЖИВО У ЊЕМУ: Откривена тајна Великог кинеског зида

Foto: AP

Sloj biokore sprečava eroziju pa su se zato veliki delovi zida do danas održali zajedno.

Tokom izgradnje graditelji su često koristili cigle od sabijene zemlje koja se sastojala od mešavine materijala poput zemlje i šljunka. Iako su ovi materijali podložniji eroziji od stena, na njima upravo raste „biokora“ koja je i zaslužna za njihovu dugovečnost. Naučnici su do ovog otkrića došli analizom segmenata zida.

U pitanju je nešto što bi se moglo nazvati živim malterom koji je nastao kao neka vrsta mešavine modrozelenih bakterija (cijanobakterije), mahovine i lišajeva koji su konstrukciju učinili jakom, posebno u sušnim delovima zemlje, navodi se u studiji objavljenoj u naučnom časopisu „Sajens advansis“.

- Drevni graditelji su znali koji će materijal ovu strukturu da učini stabilnom. Da bi pojačali njenu mehaničku snagu, cigle od sabijene zemlje su uvek pravili od gline, peska i drugih lepljivih materijala poput kreča. Ti materijali su bili plodno tle za žive organizme da razviju „biokoru“ - rekao je za Bo Sjao, profesor Koledža za nauke o zemljištu i tehnologiju Kineskog poljoprivrednog univerziteta u Pekingu, prenosi „Lajv sajens“.

Da bi proverili snagu i postojanost Velikog kineskog zida, istraživači su skupljali uzorke na osam različitih lokacija izgrađenih između 1368. i 1644. godine, tokom dinastije Ming.

Otkrili su da 67 odsto uzoraka sadrži „biokoru“, koju je Sjao nazvao „ekosistemskom inženjerijom“. Koristeći prenosive mehaničke instrumente, kako na licu mesta, tako i nazad u laboratoriji, oni su izmerili mehaničku čvrstoću uzoraka i stabilnost tla i uporedili te podatke sa segmentima zida koji sadrže samo golu nabijenu zemlju, navodi se u saopštenju.

Otkrili su da su uzorci „biokore“ ponekad bili tri puta jači od uzoraka obične nabijene zemlje, a posebno su postojani bili uzorci koji sadrže mahovinu.

Razlog za to je što modrozelene bakterije i drugi organizmi u „biokori“ luče supstance poput polimera, koji čvrsto spajaju čestice sabijene zemlje i jačaju „strukturalnu stabilnost stvarajući nešto nalik cementu“, naveo je Sjao.

- Ove cementne supstance, biološki filamenti i agregati zemljišta unutar sloja „biokore“ konačno formiraju kohezivnu mrežu sa jakom mehaničkom čvrstoćom i stabilnošću koja je otporna na spoljašnju eroziju - rekao je Sjao.

(Sputnjik)

BONUS VIDEO: FRANCUSKI SENT EMILION: Mesto koje živi od vina i za vino

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ŽIVE U PROŠLOSTI: Ova TRI horoskopska znaka ne mogu bez bivših

ŽIVE U PROŠLOSTI: Ova TRI horoskopska znaka ne mogu bez bivših