Panorama

DRAMA U SVEMIRU: Američki inženjeri u nadrealnoj trci s vremenom - preostalo je samo 40 sati

Предраг Стојковић
Predrag Stojković

09. 01. 2024. u 18:27

NAUČNICI se trkaju s vremenom da bi spasili prvu američku svemirsku letelicu koja je u poslednjih 50 godina pokušala da sleti na Mesec nakon što je njen tim priznao da je od nekontrolisanog pada deli samo nekoliko sati.

ДРАМА У СВЕМИРУ: Амерички инжењери у надреалној трци с временом - преостало је само 40 сати

Foto Tanjug/AP

„Peregrin“, kojem je „pogonska anomalija“ izazvala problem sa solarnim panelima, trebalo je da sleti na Mesec krajem februara, a sad mu je ostalo manje od dva dana „života“, saopšteno je juče.

Inženjeri pokušavaju da usmere lender što bliže Mesecu pre nego što izgube kontrolu nad njim.

Lender težak 1,2 tone lansiran je u ponedeljak iz Kejp Kanaverala na Floridi i prva je američka svemirska letelica koja je pokušala da sleti na Mesec od poslednjeg „Apola“ 1972. godine.

Tehnički problemi pojavili su se ubrzo nakon što se „Peregrin“ odvojio od rakete za lansiranje. Propuštanje u njegovom pogonskom sistemu znači da se lender bori da bi zadržao svoje solarne panele usmerene prema Suncu, prenosi britanski „Telegraf“.

Foto Tanjug/AP

Njegovi potisnici, od kojih njih 12 kontroliše orijentaciju svemirske letelice, sada ubrzano sagorevaju gorivo potrebno za misiju koja je pred njima, što znači da „Peregrin“ ima još samo 40 sati „života“.

-Kontinuirano curenje pogonskog goriva prouzrokuje da potisnici sistema kontrole položaja (ACS) svemirske letelice rade znatno duže od očekivanog životnog ciklusa kako bi sprečili nekontrolirano prevrtanje lendera. Ako potisnici mogu da nastave s radom, verujemo da bi svemirska letelica mogla da ostane u stabilnom stanju usmerenom prema Suncu još otprilike 40 sati, zavisno od potrošnje goriva. Trenutno nam je cilj da dovedemo letelicu što je moguće bliže Mesecu, kažu iz „Astrobotik Tehnolodžija“, kompanije koja stoji iza misije, a kojoj delimično pomaže i NASA.

Foto Tanjug/AP

„Peregrin“ je trebalo da sleti na Mesečevu severnu hemisferu 23. februara, noseći ostatke bivših američkih predsednika, uključujući Džona F. Kenedija, Džordža Vašingtona i Dvajta Ajzenhauera, ali i ostatke nekoliko članova glumačke ekipe „Zvezdanih staza“, kao i ostatke desetina ljudi čije su porodice platile hiljade dolara za „trajni spomenik na dalekom, ali stalno vidljivom svetu“.

Do danas su samo SAD, Kina, bivši Sovjetski Savez i nedavno Indija izveli meko sletanje na Mesec.

sputnikportal.rs

BONUS VIDEO - ŠOJGU IZNEO PODATKE O KONTRAOFANZIVI Ukrajina izgubila 125.000 vojnika i 16.000 komada vojne tehnike

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (7)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal