SAVET PSIHOLOGA: Šta nakon gubitka ljubavi našeg života

Voli se samo jednom u životu, prava ljubav je samo jedna, ti si ljubav mog života... Odrastali smo i stasavali uz ovakve reči, prihvatajući ih kao romantične aksiome, zatim smo ih živeli i onda, odjednom, bez ikakve najave, naglo ostali bez ljubavi svog života.

Foto Shutterstock

Voli se samo jednom u životu, prava ljubav je samo jedna, ti si ljubav mog života... Odrastali smo i stasavali uz ovakve reči, prihvatajući ih kao romantične aksiome, zatim smo ih živeli i onda, odjednom, bez ikakve najave, naglo ostali bez ljubavi svog života. Razišli smo se sa voljenim bićem, svako je otišao svojim putem. Kako je to moguće kad postoji samo jedan put, i to onaj naš, zajednički, pitamo se u neverici, dok dani prolaze. Šta dalje? Kako u novo sutra bez ljubavi našeg života? Pa zar se sad ovaj životom uopšte i može zvati? Dok nas muče slična pitanja, hajde da sebi olakšamo tako što ćemo čuti šta nam na ovu temu govori Elena Kuzmanović, psiholog i telesni psihoterapeut.

Šta bi trebalo da uradimo da ne bismo upropastili svoj život nakon gubitka „ljubavi našeg života“?

- Trebalo bi da damo sebi dovoljno vremena da odtugujemo gubitak. Da pokušamo da razumemo šta se dogodilo i da čak i ako ne uspemo da razumemo, moramo da radimo na prihvatanju toga da se stvari prosto dese, čak i kada uradimo sve što je u našoj moći. Ne možemo da imamo garanciju za osobu prekoputa i na to da se, recimo, ona neće promeniti ili da se njena osećanja prema nama neće promeniti. To je rizik sa kojim volimo i živimo. Trebalo bi da budemo zahvalni što smo imali priliku da osetimo tako snažna i divna osećanja, jer je to dobar znak da možemo da volimo toliko mnogo. I najteže za prihvatanje (verujte mi, u tom trenutku vam niko neće poverovati) je da ćete sigurno ponovo voleti, verovatno još jače.

Koje korake bi trebalo da preduzmemo u razvijanju i održavanju naredne veze?

- Da se setimo prethodnih iskustava, ali da ne dozvolimo da ona oblikuju novi odnos, jer je svaki odnos priča za sebe. Da probamo da damo šansu novoj osobi i sebi da volimo ponovo, bez obzira na bolno iskustvo iz prošlosti. Ništa nam ne garantuje da se neće ponoviti, ali nam ništa ne garantuje ni da hoće. Zato je hrabrost i otvorenost da volimo, bez obzira na rizike, ono ka čemu treba da težimo, jer je ljubav sama po sebi lekovita dok traje. I da dokle god paralelno dovoljno vremena posvećujemo sebi i svojim potrebama, moći ćemo iskrenije i da se dajemo u odnosu.

Šta o nekome govori to što za svaku ljubav govori da je to ona njegovog života, pa je tako i doživljava?

- Govori da ima veliku želju da se to zaista i desi, pa je osoba sklona da se stalno “zaljubljuje u ljubav” i da stvara fantaziju o veličini svake ljubavi. Međutim, velike ljubavi su mnogo mirnije od toga, one kada se dese, prosto su tu i menjaju nam život, ne postoji potreba za uveličavanjem njihovog značaja. Zato mi se čini da kada za svaku mislimo da je velika, zapravo nam nijedna nije dovoljno velika, jer uveličavamo doživljaj sa razlogom.

Može li ljubav našeg života da ostane nikada nerealizovana, već samo u mašti odigrana, odnosno da se dogodi da se nikada zapravo ni ne spojimo sa željenim i voljenim partnerom, a on opet ostane naša najveća ljubav?

- Kada govorimo o velikim ljubavima, one obično uključuju i telo i kontakt, a ne samo fantaziju o ljubavi. Jer ako nema aktivno uključene druge osobe, onda zaista ne možemo ni da znamo šta bi se tu dogodilo i koliko bi ta ljubav prošla test realnosti. Ovde nam nedostaje podrobnije bavljenje vrstama ljubavi, da bismo jasnije objasnili zaljubljenost u fantaziju, jer ja verujem da i ta osećanja mogu da budu dovoljno jaka da osobi prave promenu u životu. Ali je to daleko bezbednije i nerealnije, pa samim tim ne možemo da govorimo o stvarnoj ljubavi između dve osobe, već o zaljubljenosti u ideju ko bismo mogli da budemo da smo zajedno. Naravno, ako je to ono što jedino možemo u datom trenutku i zbog toga se osećamo dobro, i to je u redu, živela ljubav u svakom obliku.

Koje sve osobine i kvalitete mogu imati naredni emotivni odnosi, koji će ih učiniti značajnima za nas?

- Zrelost na prvom mestu, koja će nam doneti bolji kvalitet odnosa i više kapaciteta da ne napravimo iste greške kao u prvom. Poznavaćemo bolje sebe, znaćemo da prepoznamo snagu osećanja, ali i da ih malo bolje usmeravamo. Nećemo imati hirovitost i impulsivnost i znaćemo na kojim tačkama smo ugrožavali prethodne odnose. Ako smo stariji, moći ćemo i da pravimo jasnije i dugoročnije planove sa emotivnim partnerom, sa više šanse da se oni i realizuju.

Kako se otrgnuti stalnim preispitivanjima, vraćanjima u prošlost i kajanju?

- Preispitivanja su dobra kada nam donose neki smisao i kada zaista iz njih učimo o sebi. Kada služe kao opsesivno samokažnjavanje i kada žalimo za izgubljenim, bez svesti da nam je to bila još jedna životna lekcija, onda gubimo i sadašnjost, i na neki način budućnost, jer tako možemo u beskraj. Preispitivanja nam često služe kao distrakcija od bola koji osećamo i sva ta razmišljanja nam stvaraju osećaj da smo nešto mogli da uradimo, da smo imali više kontrole nego što jesmo ili da nešto sada možemo da uradimo. Bolje bi bilo da pustimo sebe da dovoljno patimo i budemo u bolu, da bi taj bol mogao da se transformiše u neku snagu za dalje.

VAŽNO JE VOLETI NA ISTI NAČIN

Šta jedan emotivni odnos kvalifikuje za tu „titulu“?

- Veoma je teško odrediti objektivne parametre šta čini veliku ljubav najvećom, jer su ljudi različiti i vole na osnovu svojih mogućnosti i emocionalnih kapaciteta. Važno je da partneri na isti način vole i “čitaju ljubav”, to je jedan od preduslova da se osobe nađu. Bitna je obostrana snažna motivacija za odnos i osećanje da je njima to najveće iskustvo ljubavi do sada.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije