Panorama

MISTERIOZNA ZVEZDA U VELIKOM MAGELANOVOM OBLAKU: Krije tajnu o kojoj nauka samo nagađa (FOTO)

Предраг Стојковић
Predrag Stojković

06. 10. 2025. u 23:00

ASTRONOMI su pronašli zvezdu sa najnižim sadržajem metala ikada zabeleženim, otvarajući prozor u hemijski sastav najranijeg univerzuma.

МИСТЕРИОЗНА ЗВЕЗДА У ВЕЛИКОМ МАГЕЛАНОВОМ ОБЛАКУ: Kрије тајну о којој наука само нагађа (ФОТО)

Foto printskrin tviter NASA

Tim naučnika predvođen Aleksandrom Džijem sa Univerziteta u Čikagu identifikovao je SDSS J0715-7334, zvezdu u Velikom Magelanovom oblaku koja je gotovo bez teških elemenata.

U studiji objavljenoj na serveru za preprint arXiv, autori objašnjavaju da zvezda sadrži samo 0,8 delova na milion metala, gde pod „metalima“ astronomi misle na sve elemente osim vodonika i helijuma. To je oko 20.000 puta manje metala nego u našem Suncu.

Njihova otkrića usledila su nakon što su Dži i njegove kolege prvi put primetili nizak metalni sadržaj zvezde u podacima iz Sloan Digital Sky Surveyja (međunarodnog astronomskog projekta koji sistematski mapira nebo i prikuplja spektroskopske podatke o milionima zvezda i galaksija koristeći teleskope u Novom Meksiku, SAD, od 2000. godine), a zatim su to pratili pomoću Magelanovog teleskopa u opservatoriji Las Kampanas u Čileu.

NEOBIČAN NEDOSTATAK UGLjENIKA

Tim je otkrio da zvezda ne samo da sadrži minimalne količine gvožđa, uporedive sa drugim skoro netaknutim zvezdama, već i iznenađujuće male količine ugljenika.

„To je prilično zanimljivo otkriće, ali u pogledu nivoa gvožđa, samo je malo ekstremnije od drugih primera koje smo pronašli. Ali ono što je posebno zanimljivo jeste da većina skoro netaknutih zvezda koje poznajemo ima mnogo ugljenika, dok ova nema“, rekla je za „Nju Sajentist“ Anke Ardern-Arentsen sa Univerziteta u Kembridžu, koja nije bila uključena u istraživanje.

En Frebel sa MIT-a, koja takođe nije bila uključena u studiju, rekla je za isti naučni magazin da anomalija sugeriše da je SDSS J0715-7334 možda nastao drugačijim procesom od sličnih zvezda u Mlečnom putu.

Normalno, ugljenik pomaže u hlađenju prvobitnih oblaka gasa, omogućavajući im da se kolapsiraju u zvezde. Odsustvo ugljenika ovde sugeriše da je neki drugi mehanizam hlađenja bio na delu, verovatno kosmička prašina.

„Pitanje je, da li različita okruženja u različitim delovima univerzuma hlade svoj gas na različite načine u ranim vremenima?“, zaključila je Frebel.

(sputnikportal.rs)

BONUS VIDEO - ŠAMPIONI U FOKUSU: Strahinja Trivković diplomata znanja i sporta

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
TOTALNI HAOS U CRNOJ GORI: Mandić ne može da vodi sednicu zbog teške situacije, Spajić i Milatović pobegli u Beč

TOTALNI HAOS U CRNOJ GORI: Mandić ne može da vodi sednicu zbog teške situacije, Spajić i Milatović pobegli u Beč