ŠTA JE ATELOFOBIJA I KAKO SE PREPOZNAJE: Strah od nesavršenstva bez prava na grešku

Imate utisak da vam ništa ne ide od ruke i da niste dovoljno dobri u onome što radite. Sa ovakvim uverenjem gotovo svako se suočio u nekom trenutku života, ali je najčešće reč o kratkotrajnoj fazi koja prolazi čim izađete iz tog začaranog kruga. Međutim, kod određenog broja ljudi takvo uverenje je konstantno i prožima različite segmente života. Za takve osobe kažemo da imaju atelofobiju.

FOTO: Depositphotos

Kao i svaka druga vrsta fobije, i ova predstavlja oblik iracionalnog, intenzivnog i upornog straha, pripada spektru anksioznih poremećaja ili se javlja udruženo sa nekim od njih.

Defektolog i psihoterapeut Marina Brašić za "Novosti" objašnjava šta je atelofobija, koji su uzroci ovog problema, ko je tome sklon i kako može da se prevaziđe.

- Atelofobija je specifična vrsta fobije, vezuje se za anksioznu preokupaciju idejom da osoba mora da bude savršena u svemu jer će u suprotnom biti ugrožena njena lična vrednost, prihvatanje ili ljubav drugih ljudi. To je intezivan i vrlo uporan (ponavljajući) strah od nesavršenosti. Pripada spektru anksioznih poremećaja, zahvata sve aspekte života, pa osoba postaje zaglavljena u opštem funkcionisanju. Kod atelofobije bilo koje nesavršenstvo izaziva intezivan strah i osećaj ugroženost, bilo kakva greška doživljava se kao dokaz lične neadekvatnosti, manjak lične vrednosti, nebezbednosti i nedovoljnosti.

o Šta je uzrokuje i u čemu treba tražiti koren problema?

- Kao i za sve druge fobije uzroke možemo tražiti u samom odrastanju i odnosima sa važnim osobama (roditeljima). Period odrastanja kroz interakciju sa odraslima donosi formiranje bazičnog doživljaja sebe i sopstvene vrednosti. Ako su roditelji bili mnogo zahtevni, previše kritikovali ili kažnjavali za greške, dete razvija strah od odbacivanja i neprihvatanja, ali i da vredi samo ako ne pravi greške i ako je dobro. Unutrašnji kritičar, koji je važan moralni vodič ili procenitelj, kod ove dece kasnije postaje proganjajući i obezvređujući. Zato odrasle osobe sa atelofobijom pored straha od nesavršenosti uporno se suočavaju i sa emocijama stida, anksiozosti, krivice i unutrašnje napetosti. Nisu u mogućnosti da realno vide i poštuju ličnu vrednost.

o Kako se prepoznaje, koja ponašanja su karakteristična za ovu vrstu poremećaja?

- Spolja gledano kod ovih osoba je izraženo odlaganje izvršavanja obaveza, ostaju u poznatom bez inicijative da nešto promene i prilično su blokirani u opštem funkcionisanju. Često traže opravdanje za izbegavajuće ponašanje u vidu "nisam još spreman". Nekada to ljudi okarakterišu kao perfekcionizam ili neodlučnost. Međutim, ovde se ne radi o tome, već o unutrašnjem strahu i borbi sa unutrašnjim kritičarem. Srž uverenje o sebi je: "Ako nisam savršen, onda nisam dobra osoba!" Recimo, osoba treba da pošalje mejl. Napiše ga, a zatim satima proverava, ispravlja, popravlja rečenice, razmake, zareze... Potom, više puta čita napisano i umesto da ga na kraju pošalje, odlaže slanje. Razmišlja da dopuni ako se priseti još nečeg važnog. Međutim, to se produži na ceo dan ili na više dana, a vreme između toga provodi u konstantnom osećaju pritisaka i krivice. Kod takve osobe se na emocionalnom i misaonom nivou dešavaju izuzetno neprijatne stvari. Razmišlja o tome da ne sme da napravi nijednu grešku, da sve mora da bude savršeno i da to što je uradila nije dovoljno dobro.

o U kojoj meri je uticaj medija i društvenih mreža nametnuo imperativ da moramo da budemo savršeni u svakom pogledu?

- Biti nesavršen je vrlo realna stvar. Svako može da pokaže svoje mane i potencijale. Međutim, kod osoba sa atelofobijom nesavršenstvo je signal bezvrednosti i odbacivanja od drugih ljudi. Zato postoji izuzetno jak unutrašnji narativ koji najstrožije procenjuje osobu i zahteva od nje da bude savršena. S obzirom na to da smo socijalna bića, upoređivanje sa drugima donosi dodatno produbljivanje problema kod takvih osoba. Predstavljanje savršenstva i potpuno odsustvo greške na društvenim mrežama produbljuje strah od nesavršenosti i da će to svi videti.

o Može da se odnosi na sve aspekte života, ali u kojim segmentima je najizraženija?

- Profesionalne uloge sa visokim standardima mogu doprineti da osoba zahteva od sebe preterane uspehe ili da ima nerealni strah od greške. To se posebno odnosi na profesije sa direktnim uticajem na druge ljude ( lekari, piloti, akademici i sl.). Međutim, budući da je uzrok nastanka atelofobije u odnosima sa važnim osobama, oblast partnerskih odnosa može biti posebno mesto ispoljavanja. Tako osobe mogu strahovati da će biti ostavljene, napuštene ili nedovoljno voljene ako nisu savršene, pa će usmeriti ponašanje ka očuvanju partnerskog odnosa "po svaku cenu" ili uopšte ka izbegavanju ulaska u partnerske odnose.Interesantno je da osobe sa atelofobijom neće imati simptome u površnim odnosima koji nisu značajni ili na poslovima koji nisu rizični za odnos sa drugima.

o U čemu se razlikuje od perfekcionizma?

- Perfekcionizam je osobina i može biti karaterna crta, može biti dobar jer osobu vodi ka većim postignućima. Kod perfekcionizma osoba ima previskoke zahteve prema sebi kako bi se osećala adekvatno. Kod atelofobije postoji anksizoni poremećaj, osoba u osnovi ima doživljaj da manje vredi ili da uopšte ne vredi, pa izbegavanjem grešaka teži da pobegne od nesavršenstva. Strah od nesavršenstva je iracionalan i vrlo generalan jer se doživljava kao da kompletna ličnost nije dovoljno dobra.

o Do čega može da dovede strah od nesavršenstva?

- Moguća posledica ovog poremećaja je komplikovan i nekvalitetan život. Osoba će uglavnom izbegavati promene, držaće se nečeg što joj je poznato i sigurno. Svako izlaganje bi donelo strah od procene ili mogućnosti da će pokazati sopstvenu nesavršenost, a to donosi preplavljujuću anskioznost. Uz anksiozni poremećaj dolaze i drugi simptomi kao što su panični napadi, emocionalna razdražljivost, neefikasnost na poslu, psihosomatske tegobe (aritmije, nervozna creva, gastritis ...).

o Kako može da se pobedi?

- Psihoterapija je od izuzetnog značaja, pruža znanje osobi da prepozna uverenja koja "hrane" atelofobiju, da upozna unutrašnjeg kritičara koji sabotira doživljaj lične vrednosti, a zatim da se radi na uzrocima nastanka. Ako je problem emotivne prirode, a jeste, psihoterapijski rad predstavlja osnovu razumevanja i prevazilaženja problema. Psihodinamska terapija daje efekte u razumevanju uzorka nastanka problema, prevazilaženje uzroka i sazrevanje ličnosti. Kognitivno bihejvioralna terapija može doprineti razumevanju i zameni iracionalnih uverenja sa racionalnim.

Preporučujemo

Pošalji recept

0 1

MNOGI GREŠE, ALI EVO KAKO BI TREBALO: Pravilno čuvanje jabuka

04. 03. 2026. u 07:00

Panorama

0 0

SAMI NAPRAVITE PASTU ZA ČIŠĆENjE RINGLI: Do sjajnog šporeta za tili čas

04. 03. 2026. u 12:00

Panorama

0 0

ŠTA JE SVESNA LjUBAV I KAKO JE OSTVARITI: Pet obeležja svake zdrave veze (FOTO)

03. 03. 2026. u 07:00

Panorama

0 2

SADA JE PRAVO VREME: Početak februara je idealan da posadite ovo cveće

05. 02. 2026. u 06:45

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije