NAUČNICI UPOZORAVAJU: AI utiče na naš mozak nakon samo 10 minuta upotrebe

UČENICI širom sveta se sve više oslanjaju na veštačku inteligenciju, jer je za mnoge brz i praktičan pomoćni alat.

Foto: Photo by Immo Wegmann on Unsplash

Međutim, kako raste njena upotreba, javlja se sve više pitanja o tome da li takav pristup dugoročno slabi samostalno razmišljanje, a nove studije upozoravaju da se takav efekat može primetiti za samo nekoliko minuta.

Klasičan proces učenja, koji ne uključuje AI, je često spor i zahtevan - ali upravo on gradi stvarno razumevanje. S druge strane, otkriveno je da samo 10 minuta traženja pomoći od veštačke inteligencije može da smanji našu istrajnost i oslabi samostalne kognitivne performanse.

Do tog zabrinjavajućeg podatka su naučnici došli nakon sprovođenja serija testova sa više od 1.200 učesnika. Ispitivano je njihovo matematičko znanje i razumevanje pročitanog. Dok im je veštačka inteligencija pomagala, rezultati su bili bolji. Međutim, čim su učesnici nastavili da rade bez te pomoći, postizali su slabije rezultate i brže odustajali. Dakle, ključno je da efekat nije došao posle dugotrajne upotrebe, već nakon samo nekoliko minuta.

Problem leži u onome što se može nazvati "razmišljanjem bez trenja". Kognitivno trenje (napor, nesigurnost, greške) nije smetnja, već suštinski deo procesa učenja, a upravo kroz taj otpor nastaje razumevanje.

Veliki jezički AI modeli, međutim, taj otpor uklanjaju - oni ne prolaze kroz proces razmišljanja, već direktno nude rešenje. Uz odgovor dolazi i osećaj sigurnosti koji deluje kao razumevanje, iako izostaje stvarni mentalni rad koji je inače neophodan.

Uslovi u kojima funkcioniše veštačka inteligencija gotovo su obrnuti od onih u kojima se razvija ljudska inteligencija. Čovek do sigurnosti dolazi nakon truda, dok sistemi veštačke inteligencije odmah "isporučuju" odgovore, bez unutrašnjeg otpora i iskustva koje stoji iza njih. Kada se naviknemo na takav model, počinjemo da menjamo sopstvene standarde - izazov nam deluje kao "kvar", a oklevanje kao neefikasnost.

Sličan obrazac je primećen i u različitim oblastima, od medicine do vožnje i pisanja: Dok tehnologija pomaže, performanse rastu, ali nakon njenog uklanjanja padaju ispod početnog nivoa. To znači da se ne gubi samo trenutna pomoć, već i deo samostalne sposobnosti.

U tom kontekstu, istrajnost se ne pokazuje kao urođena osobina, već kao veština koja se razvija. To je sposobnost da nastavljamo da rešavamo problem onda kada rešenje nije odmah dostupno. Upravo ta navika se postepeno gubi kada odgovori uvek dolaze spolja, a sa tim nestaje i tolerancija na neizvesnost, koja je ključna za svako dublje razmišljanje, prenosi "Sajkolodži tudej".

To ne znači da je veštačka inteligencija nužno problem. Kada se koristi kao podsticaj, a ne kao gotovo rešenje, može da proširi razmišljanje i otvori nove pravce. Problem nastaje kada postane podrazumevani način rada, koji eliminiše napor i ubrzava završetak.

Zato se ključno pitanje više ne odnosi na to šta veštačka inteligencija može, već na to šta se dešava sa načinom na koji je koristimo i kako utiče naše razmišljanje - jer ako izgubimo naviku suočavanja sa poteškoćom, gubimo i osnovu za učenje i razvoj.

(rt.rs)

BONUS VIDEO - ANGELINA TOPIĆ ZA "NOVOSTI": Prva reakcija posle svetske medalje

Preporučujemo

Svet

0 0

DA LI "MOLIM" I "HVALA" U RAZGOVORU SA AI POVEĆAVAJU POTROŠNjU STRUJE I VODE? Evo šta kažu stručnjaci

13. 04. 2026. u 19:00

Panorama

0 1

NAUČNICI OTKRILI: Ovo su najveće "greške" u dizajnu ljudskog tela

13. 04. 2026. u 18:11

Panorama

0 3

PRVI ČOVEK U KOSMOSU: Manje poznate, a veoma zanimljive činjenice o Juriju Gagarinu

12. 04. 2026. u 23:11

Panorama

0 0

NOVO ISTRAŽIVANjE: Otkriveno kada su prvi ljudi naselili Australiju

12. 04. 2026. u 00:22

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije