AKO VAS UJEDE OSA I OSETITE OVE SIMPTOME, HITNO KOD LEKARA: Mogu dovesti do smrtnog ishoda, upozorava doktor

NAKON tragičnog slučaja muškarca koji je preminuo posle napada roja osa, imunolog Borislav Kamenov za emisiju "Redakcija" je objasnio kako nastaje anafilaktični šok, zašto kod nekih ljudi ubod insekta može biti smrtonosan i koliko je važna pravovremena reakcija.

Foto: Andy Sands/Nature Picture Library/Profimedia

U Beogradu je nedavno preminuo muškarac nakon što ga je, prema prvim informacijama, napao roj osa. Izujedan je po predelu glave i vrata, a stanje mu se naglo pogoršalo nakon uboda.

Kako imunološki sistem reaguje kada organizam dođe u kontakt sa otrovom ose i zašto kod nekih ljudi reakcija može da bude toliko burna da ugrozi život, za emisiju "Redakcija", otkrio je prof. dr Borislav Kamenov, imunolog.

- To nazivamo anafilaktičkim šokom. To je najteži oblik alergijske reakcije i najčešće se javlja nakon uboda pčele, ose ili stršljena. Kada organizam dođe u kontakt sa stranim materijama, odnosno otrovima insekata, imunski sistem reaguje stvaranjem antitela koja bi trebalo da nas zaštite. Međutim, kod nekih ljudi dolazi do stvaranja drugačijih antitela - IgE, koja umesto da zaustave reakciju, dodatno pojačavaju odgovor organizma. Tada se umesto blage reakcije razvija veoma snažna reakcija koja može dovesti i do smrtnog ishoda - rekao je Kamenov.

Anafilaktični šok zahteva hitnu reakciju

Objasnio je da kod najtežih alergijskih reakcija vreme igra ključnu ulogu i da je brza intervencija od presudnog značaja.

- Kada se pokrene anafilaktični šok, dolazi do naglog pada krvnog pritiska, gubitka svesti, poremećaja rada srca i problema sa disanjem, pa čak i do astmatičnog napada. Sve su to životno ugrožavajuće situacije koje zahtevaju hitnu reakciju. Upravo zbog toga postoji adrenalin u obliku injekcije, odnosno takozvani adrenalinski pen. Osobe koje su ranije imale ovakve reakcije dobijaju preporuku da ga uvek imaju kod sebe, jer pravovremena primena adrenalina može da zaustavi reakciju i spasi život - istakao je Kamenov za Kurir TV.

Imunolog je istakao da osobe sa poznatom preosetljivošću mogu preventivnim tretmanima smanjiti mogućnost ozbiljnih posledica nakon kontakta sa alergenom.

- Ukoliko adrenalin nije dostupan, ako medicinska pomoć nije blizu ili se sa intervencijom zakasni, posledice mogu biti veoma ozbiljne. Zato je veoma važna preventiva. Osobe koje znaju da imaju takvu preosetljivost mogu proći kroz dugotrajan tretman koji se naziva specifična hiposenzibilizacija, odnosno desenzibilizacija. Tokom tog procesa organizam se postepeno izlaže malim količinama alergena kako bi se imunski odgovor promenio i kako ne bi dolazilo do tako burnih reakcija - kazao je Kamenov.

- Kod blažih alergijskih reakcija mogu pomoći antihistaminici, a koriste se i kortikosteroidi poput Urbazona i prednizona. Međutim, kod anafilaktičnog šoka adrenalin je zlatni standard i jedina terapija koja može brzo da zaustavi takvu reakciju. Iako ima određene rizike kod ljudi sa srčanim problemima, kada je život ugrožen, najvažnije je reagovati odmah. Naravno, postoje i slučajevi kada osobe koje nikada ranije nisu imale alergijsku reakciju i one nakon uboda ose ili pčele iznenada dožive ozbiljno pogoršanje. Kako će organizam odreagovati zavisi od stanja organizma. Postoji mnogo faktora koji utiču na imunski sistem i koje često ne prepoznajemo - dodao je imunolog.

Organizam šalje upozorenja koja često ignorišemo

Imunolog je upozorio da određeni simptomi mogu ukazivati na oslabljenu otpornost organizma i veću sklonost ka burnim reakcijama.

- Mi uglavnom reagujemo tek kada nastane problem, odnosno kada se pojave jasni simptomi bolesti. Tada tražimo dijagnozu, ali ne obraćamo dovoljno pažnje na stanje organizma pre nego što dođe do ozbiljne reakcije. Kada bismo organizam posmatrali šire, mogli bismo da uočimo određene znake - probleme sa cirkulacijom, hladne ruke, podočnjake, hronični umor, zamaranje ili nedostatak daha. Ljudi koji imaju takve simptome mogu biti skloniji burnijim i nepredvidivim reakcijama, ne samo na ubode insekata već i na obične infekcije - objasnio je Kamenov.

- Dešava se da takvi ljudi i nakon običnih infekcija razviju teške komplikacije, poput gnojnih meningitisa, pleuritisa ili perikarditisa, upravo zato što je njihov organizam već ozbiljno oslabljen. Problem je što se to često ne primećuje dok ne nastane ozbiljan zdravstveni događaj, jer je savremena medicina uglavnom usmerena na postavljanje dijagnoze kada se bolest već pojavi - za emisiju "Redakcija" zaključio je Kamenov.

(Kurir)

BONUS VIDEO: MED IZ PUSTINjE? MOGUĆE JE! Pogledajte proizvodnju pčelara u Čileu

Preporučujemo

Nesreće

0 1

MUŠKARAC UMRO NAKON UBODA OSA: Čitav roj se obrušio na njega, preminuo na licu mesta

03. 07. 2026. u 13:27

Društvo

0 1

ISPOVEST ŽENE KOJA JE JEDVA PREŽIVELA UBOD STRŠLjENA: Za nekoliko sekundi nisam mogla da dišem, a onda je usledilo nešto gore

16. 07. 2026. u 12:59

Beograd

0 1

NA OVIH OSAM MESTA OSE I STRŠLjENI NAJČEŠĆE PRAVE GNEZDA: Često ostanu neprimećena dok im se čovek ne približi

15. 07. 2026. u 13:38

Beograd

0 1

MUŠKARCA IZUJEDAO ROJ OSA U BEOGRADU: Preminuo uprkos pokušajima lekara da ga spasu

15. 07. 2026. u 12:42

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije