MARJAN SIMČIČ: Srpska vina su uhvatila korak s najboljima u regionu

Razgovarali smo s njim u vreme Grand Tastinga 2024 u hotelu Metropol Palace gde je uz nekoliko najboljih Opoka predstavio i Sauvignon Vert od lokalne sorte poznate i kao tokaj friulano, te potpuno novu, ekstremno limitiranu seriju Numeral Wines.

Inače, vina Marjan Simčič odavno privlače pažnju vrhunskih vinskih poznavalaca u Srbiji, a to interesovanje dodatno je sada podstaknuto njegovom saradnjom s bivšim teniserom Bobom Živojinovićem za čiji je brend Vertiz napravio dva vina – Eau de Rosé 2022 Vertiz, proglašen za najbolji srpski roze prošle godine, te Pinot Grigio 2022 Vertiz kojeg je na etiketi i potpisao kao autor. Verovatno prvi i jedini put u karijeri izvan brenda Simčič!

Foto: Ivana Čutura

- Pomogao sam Bobi u njegovom projektu i mislim da su vina vrlo korektna, odlična u odnosu cene i kvaliteta, izrazito pitka, upravo onakva kakva je želeo da dobije.

Da li radite vina sa još nekim, da li vas zovu?
- Zovu puno ali ne mogu da se prihvatim dodatnog posla. Sa druge strane, Boba Živojinović i njegova familija, dugo smo godina prijatelji. On me je bukvalno kao klinca doveo 1995. godine na beogradsko tržište i njemu saradnju jednostavno nisam mogao da odbijem.

Mnogi vinari u Srbiji pomno prate šta vi radite, posebno novi talas srpskih vinara koji se bave vinima sa što manje intervencije, bliskih prirodi i dugim maceracijama...

- To mi doista imponuje jer su srpska vina ozbiljno uhvatila korak s najboljima u regionu. Evo, danas sam bio na ručku, probao neka srpska vina gde se, kad pričamo o organici i biodinamici, stvarno vidi da to nije samo farsa ili neki prolazni trend. Ovo što rade na Fruškoj gori je izvanrdeno, vina su im iskrena, sadrže upravo ono što takva vina i treba da iskažu: život i teroar! Rade sa ljubavlju, lepo se da osetiti. Pogotovo to prepoznamo mi koji smo probali puno vina i nešto naučili o njima. Hoću da kažem da se takva vina ne mogu raditi na silu.

Foto: Ivana Čutura

Šta je dovelo do tog kvalitativnog skoka?
- Pre je bilo puno tehničkih vina. Možda ispravnih, ali bez karaktera. Sada, međutim, vinari su počeli više da se bave time kakvo je tlo, da uviđaju kako nije svaka sorta za svaku regiju i svaku poziciju. Vidim da ljudi sve više postupaju na pravi način i u vinogradu, i u podrumu, pogotovu što su to mladi ljudi koji žele tako da rade. Zato mislim da će Srbija imati još bolja vina nego što ih ima u ovom trenutku.

Vaš je znači savet srpskim vinarima da nastave tim putem?
- Apsolutno! Mislim da idete brzim koracima. Rad u podrumu je ključna stvar, tehnologija i enologija. Naravno, postoje i ona druga, takozvana velika vina koja se rade u vinogradu, gde treba brinuti o načinu rada, koristiti iskustva, brinuti o starim lozama, misliti na neke stare sorte koje su nekada možda bile tu i polako ih vraćati. Time će dobiti i regija, i Srbija, i neke podregije će iskazati originalnost svog identiteta.

Foto: Ivana Čutura

Recite nam nešto o liniji Numeral Wines?
- Za sada su tu dve ultra premium etikete potpuno drugačije od ostalih. Numerals Unico M, blend 50% kaberne frana uz podjednake delove merloa i kaberne sovinjona koji se ne radi svake godine potpisujem ja, dok sin Leonardo od 2018. godine redovno proizvodi Numerals One od macerirane rebule i sovinjon verta. Za tržište je namenjeno svega 1.000 boca po etiketi, dok 333 boce stavljamo u arhivu. Vino Numerals Unico M 2016 sazrevalo je četiri godine u bačvama i još tri u boci pre izlaska na tržište.

Nikada se niste pokajali što ne radite internacionalne sorte na konvencionalan način?
- Radim ono što je već bilo u vinogradima. Peta sam generacija vinara te stoga posedujem vinograde šardonea i merloa koji imaju više od 60 godina. Čokoti sovinjon blana i rebule imaju osam decenija, sovinjon verta, odnosno tokaj friulana, koji je naša lokalna sorta, stari su 95 godina... Znači, radio sam sorte koje su već tu bile, ili kao autohtone, ili kao internacionalne. Znate, po meni ako neka sorta postoji u vinogradu više stotina godina i daje dobre rezultate ona postaje autohtona. Napoleon je kod nas u Brda doneo iz Francuske sorte koje su tu našle svoje mesto i postizale dobre rezultate. Iako su po imenu internacionalne, ako od njih praviš veliko vino nije to vino internacionalno! Samo je sorta internacionalna u velikom teroaru. Tako ja to vidim. Sa znanjem i iskustvima koja se stiču dugo vremena, zemlja i mikroklima u konačnom zbiru naprave mnogo više nego sama sorta. I kada tako radiš više se vino prepoznaje po teroaru nego po sorti.

Foto: Ivana Čutura

U čemu je vaša prednost u odnosu na srpske vinarije koje danas prave vina s istom filozofijom?

- Prednost je ta što sam nasledio vinograd koji su sadili moj otac i moj deda i ja bih još da sadim pa će i moj sin nastaviti. Imamo tri generacije vinograda i uvek je nešto potrebno obnoviti i dodati, a ja ne mešam mlade vinograde i stare. Od mladih radim klasičnu liniju gde su vina manje zahtevna, a od starih i sa tih nekih posebnih položaja vinificiram posebno zbog čega zapravo imam više od 20 etiketa u ukupno nevelikoj proizvodnji.

Vi ste drugim rečima vinar mikrolokaliteta i mikroklime?
- Ne mešam etikete. Imam tri šardonea, tri rebule, dva sovinjon blana, dva pino noara. To jeste zahtevno ali jedino tako možeš na kraju dopreti do pravih ljubitelja vina, onih najzahtevnijih potrošača. Dajemo im priliku da piju te unikate iz pojedinog dela vinograda, neke parcele ili mikro lokacije. A to su na kraju zbilja jedinstvena vina i u tom krugu publike najtraženija.

Šta je vama bitno kod vina?
- Sve. Pogledaš ga, pomirišeš, probaš. Stekneš svoje mišljenje. A oni koji imaju malo manje znanja neka uvek pitaju proizvođača ili nekoga ko ih služi, ko je malo više upoznat oko specifičnosti vinograda, regije i slično.

Foto: Ivana Čutura

Koji vam je omiljeni vinski stil?
- Klasičan. Suvo belo i crveno vino. Roze ne radim, već dugo maceriram pino griđo koji je potom kao roze. Penušavce pijem i tu mi je najdraži blanc de blanc.

Pet nat?
- Lepo, živo, hrskavo vino ali opet je to više modni trend. Znate, imam puno prilike da pijem, da kušam vina. I volim vino, apsolutno. To meni sigurno nije posao. Ozbiljno uživam u njemu, a moj ukus... Čovek sazreva sa godinama, sa iskustvom, pa tako i ukus sazreva. Danas više ne biram vina po jačini i punoći već tražim eleganciju. Vibrantna vina koja zahtevaju još jednu čašu. Ona koja mi čiste usta dok jedem, a to su najdinamičnija vina. Suva i najiskrenija, ona koja je najteže napraviti i kojih je najmanje, a različita su po regijama i sortama. Zapravo, moj stil su duga vina koji imaju karakter.

Foto: Ivana Čutura

Šta mislite o slatkim vinima?

- Niša koja se puno manje koristi ali vina mogu biti dobra. I sam radim jedno takvo biodinamičko vino ekstremnog kvaliteta. Leonardo Passito nastaje od prosušenih bobica rebule gde se svega 8% grožđa pretvori u vino koje na tržište izlazi tek pet godina kasnije. Velika su ulaganja kako bi se dobio nekakav ice wine, izborna berba bobica ili slično. Čini mi se da se nekih 20 godina unazad daleko više slatkog vina konzumiralo. Danas vina sa zaostalim šećerom možda pije neka publika na ulasku u svet vina, ali i tad ne ekstremno slatka, već polusuva.

Stoji li tvrdnja da su slatka vina ženska vina?
- A ne, ne! To su vrlo muška vina, sjajna uz hranu i za čuvanje.

Upravo očekujete eko sertifikate za sve vaše vinograde, mada ste ranije govorili kako vam to nije prioritet...
- Ali inostranom tržištu jeste.   

(Vino.rs)