NOVI TALAS POSKUPLJENJA PRETI HRVATSKOJ: Penzioneri se spremaju na štrajk

Vlada najavila skuplji gas i struju za 10 odsto, a penzionerima slede mrvice i većina jedva preživljavaju.

foto: Nenad Živanović

Nakon „najskupljeg leta“ od kojeg su bežali i bogati evropski turisti, Hrvate čeka još skuplja jesen. Država više neće sufinancirati cenu struje i gasa pa se očekuje poskupljenje od 10 odsto. Najavljen je i porez za nekretnine, jer se procenjuje da je više od sto hiljada praznih stanova, dok cene novih kvadrata divljaju. Zbog dugotrajne suše u Slavoniji znatno će da poskupi voće i povrće, pa će brzo nestati efekt povećanja plata za zaposlene u javnom sektoru pre izbora u Hrvatskoj.

Iako je cena gasa u svetu pala, onaj koji nabavlja Hrvatska je poskupeo. Davor Štern, bivđi direktor INE i energetski stručnjak ističe primer susedne Slovenije koja je na vreme dogovorila kupovinu gasa iz Alžira i svoje građa poštedela višim cenama. Rast cena energenata u Hrvatskoj izazvaće kao uvek lančanu reakciju, pa sledi još jedan talas inflacije, iako je već i sada sve skuplje nego u zapadnoj Evropi. Zato su mnogi mediji ovog leta pisali „skupo, skuplje, Hrvatska“.

„Dolazim iz Nemačke gde dugo živim i nije mi jasno kako Hrvati žive sa tako niskim platama i visokim cenama“, kaže Ružica Majer, rodom iz Slavonije koja već dugo radi u Nemačkoj. Hrana je tako poslednju godinu skuplja za najmanje 10 do 20 odsto, neki proizvode i za 50 odsto, dok u zemljama Evropske unije poskupljenje nije više od nekoliko procenata. Tako je Hrvatska već dugo na neslavnoj listi najskupljih zemalja u EU, a kada dođe do novog udara na jesen ta razlika između razvijenih zemalja i novih članica EU biće još veća.

Ko po običaju najlošije su prošli penzioneri koje čeka povišica od svega 7 odsto, pa najavljuju i prvi jesenski štrajk. Političari na vlasti su procenili da su penzioneri najposlušniji usprkos besparici, pa ih se pokušava udobrovoljiti stalnim godišnjim dodatkom od stotinjak evra, koji će viša cena struje i gasa „pojesti“ pre nego što ga i dobiju. Najbolje su prošli baš političari, jer su preko leta, kada su izbegnute i reakcije, sami sebi povećali plate za 70 odsto, pa sada u odnosu na broj stanovnika koliko Hrvatska ima u odnosu na najrazvijenije evropske države ministri i poslanici u parlamentu imaju plate koje su pri vrhu onih u Evropi.

Ipak, sve te porazne brojke nisu u prvom planu poslednjih izbora ove godine kada će Hrvati izabrati novog predsednika. U predkampanji koja je više nego dosadna i neinventivna prevladavaju stare teme, koje građane nimalo ne interesuju. Ni Zoran Milanović, ni Dragan Primorac koji bi trebao biti nova zvezda vladajućeg HDž-a uopšte ne spominju činjenicu da Hrvatska godinama stoji na začelju EU, da nema pomaka. Još je porazniji podatak da manje od 10 odsto građana drži svo bogatstvo, a da jedan odsto Hrvata ima ogromnu štednju u bankama, dok se crno piše hrvatskoj industriji koja „pada“ iz meseca u mesec.

Cena kvadrata stana od 2018. godine viša je za 62 odsto i po tome je Hrvatska na vrhu u EU. Znatno je skuplji i najam stanova, pa se u Zagrebu više ne može naći stan za najam ispod 600 evra. „Problemi su narasli, ali ne i plate“, kaže Berislav Žužić, predsednik Hrvatskog studentskog zbora, jer studenti teško dolaze do stanova po „normalnim“ cenama.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije