Region

Oživljavanje duhova NDH, nastavak sistematskog progona SPC u Hrvatskoj: Šta je pozadina napada na crkvu Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu

Dragan Radojčin

23. 04. 2026. u 19:12

U CENTRU hrvatske prestonice, tokom protekle noći, ponovo je na meti vandala bila svetinja Srpske pravoslavne crkve.

Оживљавање духова НДХ, наставак систематског прогона СПЦ у Хрватској: Шта је позадина напада на цркву Преображења Господњег у Загребу

Napad na Saborni hram Preobraženja Gospodnjeg na Cvetnom trgu nije samo čin pojedinačnog vandalizma, već najnovija karika u dugom lancu sistematske kampanje čiji je cilj zatiranje srpskog pravoslavnog identiteta i vaskrsavanje mračnih projekata iz vremena NDH.

Noćni juriš na svetinju i razbijeni vitraž

Tokom noći između 22. i 23. aprila, za sada nepoznati počinilac, a sumnja se da ih je bilo i više, izvršili su rušilački pohod na Saborni hram, bacajući stolice i inventar iz obližnjih kafića na vrata i ogradu crkve. U ovom bezumnom napadu nepovratno je razbijen vitraž star više od jednog veka, koji je preživeo brojne ratove, ali ne i današnju hrvatsku „demokratiju“.

Predsednik SDSS-a Milorad Pupovac ocenio je ovaj napad kao „zastrašujući“, upozorivši da kontinuirana medijska demonizacija Srpske pravoslavne crkve u Hrvatskoj direktno generiše ovakvo nasilje na ulicama. Slično mišljenje deli i Savo Štrbac, predsednik DIC „Veritas“:

— Ovo je još jedan nedvosmislen pokazatelj koliko su Srbi i dalje nepoželjni u Hrvatskoj. Napad na hram u samom centru Zagreba direktna je posledica atmosfere linča koja se planski kreira u javnom prostoru — poručio je Štrbac.

Oživljavanje duhova NDH

Ovaj incident se ne može posmatrati izolovano, jer dolazi u trenutku kada se u hrvatskom javnom prostoru sve agresivnije promoviše ideja o oživljavanju tzv. Hrvatske pravoslavne crkve (HPC) – zloglasne paracrkvene tvorevine koju je 1942. godine utemeljio krvnik Ante Pavelić. Poslanici ekstremno desnih partija u Saboru, pre svih iz redova Domovinskog pokreta (koalicioni partner vladajućeg HDZ-a) i pojedinci iz Mosta, danas otvoreno zagovaraju zabranu delovanja SPC i otimanje njenih vekovnih manastira i hramova. Istovremeno, učestalo skrnavljenje i uklanjanje pravoslavnih krstova sa grobalja jasno ukazuje na deo šireg, monstruoznog plana „humanog“ brisanja istorije i svakog traga postojanja Srba na ovim prostorima.

Svetinje kao poslednja linija odbrane

Napad na hram Preobraženja Gospodnjeg jeziva je poruka preostalim Srbima u Hrvatskoj da više nisu sigurni ni u svojim svetinjama, ni pred oltarom. Sve dok zvanični Zagreb blagonaklono gleda na rehabilitaciju ustaških ideja i sumanuti projekat tzv. HPC, hramovi Srpske pravoslavne crkve biće legitimna meta ekstremista i vandala. Hrvatske institucije imaju istorijsku odgovornost da zaustave ovaj opasni talas mržnje i netolerancije pre nego što on preraste u tragediju sa nesagledivim posledicama po opstanak srpskog naroda.

„Hrvatska pravoslavna crkva“ – Projekat za istrebljenje Srba

Projekat tzv. Hrvatske pravoslavne crkve (HPC) predstavlja najmonstruozniji pokušaj duhovnog genocida, čiji su detalji istorijski precizno zabeleženi:

Osnivanje (3. april 1942): U jeku najžešćeg terora, Ante Pavelić, poglavnik NDH, donosi „Zakonsku odredbu o osnivanju HPC“. Cilj nije bio regulisanje pitanja verskih zajednica, već konačno rešenje srpskog pitanja kroz nasilnu kroatizaciju preostalih pravoslavaca.
Germogen pod anatemom (jun 1942): Ruski emigrant mitropolit Germogen Maksimov ustoličen je za „mitropolita zagrebačkog “ 7. juna 1942. godine, i to upravo u zagrebačkom Sabornom hramu Preobraženja Gospodnjeg koji je sinoć bio meta vandala. Zbog ovog antikanonskog čina, Ruska Zagranična Crkva ga je već istog meseca stavila pod zabranu sveštenodejstva i lišila ga svih prava, proglasivši ga raskolnikom.
Hirotonija Spiridona Mifke (15.avgust 1944): Uz podršku rumunskog fašističkog režima Jona Antoneskua i tadašnjeg episkopata Rumunske pravoslavne crkve (patrijarh rumunski Nikodim, mitropolit moldavski Visarion Piju) raščinjeni sveštenik SPC Spiridon Mifka hirotonisan je u Zagrebu za episkopa sarajevskog. Njegovo postavljenje bilo je pokušaj da se ustanovi jerarhija unutar ove ustaške marionetske strukture.
Bugarska veza (1942–1944): Pod pritiskom okupacionih i kvislinških vlasti, budući kadar tzv. HPC slat je na bogoslovsku obuku u bugarski pravoslavni manastir Čerepiš. Namera je bila da se stvori pravoslavno hrvatsko sveštenstvo koje bi zamenilo pobijeno i prognano srpsko sveštenstvo.
Presuda i kraj (1945): Pravda je stigla nakon oslobođenja. Vojni sud komande grada Zagreba je 29. juna 1945. osudio Germogena i Mifku na smrtnu kaznu zbog veleizdaje i učešća u ustaškom projektu zatiranja Srba. Obojica su pogubljena u Zagrebu 30. juna 1945. Ova presuda označila i de fakto i de jure prestanak postojanja tzv. HPC koju danas u Hrvatskoj pokušavaju da rehabilituju što predstavlja direktan poziv na obnovu fašističkog nasleđa.