Region

POLITIČKI TRILER U LJUBLJANI: Slovenija na korak do desne vlade – Janša vreba šansu dok se Golob povlači?

Dragan Radojčin

08. 05. 2026. u 21:00

PROŠLO je više od mesec dana od parlamentarnih izbora održanih 22. marta, a politička scena u Sloveniji i dalje je bez jasnog rešenja.

ПОЛИТИЧКИ ТРИЛЕР У ЉУБЉАНИ: Словенија на корак до десне владе – Јанша вреба шансу док се Голоб повлачи?

Iako je liberalni Pokret Sloboda (GS) Roberta Goloba formalno osvojio najviše mandata, zemlja se nalazi u potpunoj pat-poziciji. Poslednji signali iz Državnog zbora (slovenački parlament) jasno ukazuju na to da Slovenija nezaustavljivo klizi ka formiranju desno-centrističke koalicije pod palicom iskusnog političkog stratega Janeza Janše.

Propali pregovori levice

Potraga za stabilnom većinom od 46 glasova u parlamentu pretvorila se u nemoguću misiju za aktuelnog premijera, čijih 29 osvojenih mandata nije bilo dovoljno da osigura novi mandat za sastav vlade. Predsednica Slovenije Nataša Pirc Musar zvanično je krajem aprila obavestila poslanike da u prvom krugu neće predložiti mandatara, jer nakon konsultacija niko nije dokazao podršku neophodne većine. U međuvremenu situacija je dodatno eskalirala ulaskom u drugi krug pregovora, u kojem pravo predlaganja mandatara prelazi direktno na poslaničke grupe.

Sam Robert Golob, opterećen ozbiljnim optužbama o izbornom inženjeringu i korupcionim skandalima koji uključuju strane konsultantske firme, izjavio je da neće insistirati na novom mandatu po svaku cenu. Njegovi pokušaji da okupi široku „koaliciju nacionalnog jedinstva“ doživeli su krah, nakon što su mu ključni partneri iz političkog centra poručili da je međusobno poverenje nepovratno narušeno.

Skretanje udesno: Faktor Anže Logar i Zoran Stevanović

Ključni preokret u ovoj post-izbornoj drami dogodio se kada je Anže Logar, lider novoformiranih Demokrata i nekadašnji šef diplomatije u vladi Janeza Janše,

Ko je Janez Janša ?

Janez Janša nije samo lider Slovenske demokratske stranke (SDS); on je figura koja decenijama polarizuje, ali i definiše slovenačku politiku. Rođen 1958. godine, Janša je svoj put započeo kao disident i ključni akter „Slovenačkog proleća” i rata za nezavisnost 1991. godine, kada je obavljao funkciju ministra odbrane.

Iako su ga politički protivnici tokom karijere više puta „otpisivali” – pa čak i slali u zatvor u slučaju „Patrija”, što je kasnije oborio Ustavni sud – on se svaki put vraćao jači. Ako u narednim danima po četvrti put sedne u premijersku fotelju (nakon mandata 2004-2008, 2012-2013. i 2020-2022), Janša će postati najodgovorniji političar za novi kurs zemlje. Njegova doktrina „Slovenija na prvom mestu”, na kojoj je insistirao u kampanji 2026, kombinuje čvrst konzervativizam, energetski suverenitet i kritiku briselske birokratije, što mu je i otvorilo vrata ka novoj koaliciji Logarovim Demokratama, Vrtovčevom NSi i Stevanovićevom Resni.com, čime je desni blok prvi put nakon više godina stekao realnu šansu da preuzme potpunu kontrolu nad državnim institucijama.

definitivno prekinuo pregovore sa Golobom. Ovim manevrom, vrata za povratak konzervativne opcije na vlast su širom otvorena. Politički analitičari u Ljubljani ocenjuju da Slovenija polako, ali sigurno, „skreće udesno“, zasićena dvogodišnjom nestabilnošću liberalne opcije i aferama koje su pratile odlazeći kabinet.

Dodatni „vetar u leđa“ desnom bloku dao je nedavni izbor Zorana Stevanovića, lidera populističke stranke Resni.ca, za predsednika Državnog zbora. Iako se Stevanović i dalje predstavlja kao antisistemski igrač, njegova pozicija na čelu parlamenta, osigurana glasovima desnice, značajno olakšava strategiju Janeza Janše (SDS). Plan je jasan: formiranje desno-centrističke većine u kojoj bi se, uz Janšine demokrate, našli i Logarovi Demokrati, te Nova Slovenija (NSi) Jerneja Vrtovca.

Borba za mandate i stabilnost

Dok se u Ljubljani vode najintenzivniji kuloarski razgovori od početka političke krize, opcija desno-centrističke vlade nameće se kao jedini izlaz koji bi mogao da poštedi Sloveniju iscrpljujućih vanrednih izbora. Iskusni politički vuk Janez Janša, čija je Slovenska demokratska stranka (SDS) osvojila 28 mandata, mirno čeka svoj trenutak.

On se ovoga puta ne oslanja samo na podršku tradicionalnih saveznika iz hrišćansko-demokratskog bloka (NSi), već i na glasove novih političkih snaga koje su „eksplodirale“ na talasu opravdanog nezadovoljstva građana. Glavni aduti desnice u ovim pregovorima su obećanja o energetskoj stabilnosti i zaustavljanju pada standarda, što je bila bolna tačka Golobove administracije u prethodne dve godine.

Između stabilnosti i novih izbora

Slovenija se nalazi na istorijskoj prekretnici. Ukoliko u narednim danima ne dođe do konačnog dogovora o desno-centrističkoj većini, zemlji preti višemesečni tehnički mandat i potpuna paraliza institucija. Rezultati izbora od 22. marta su nedvosmisleni: građani su glasali za promene, zasićeni eksperimentima dosadašnje izvršne vlasti. Trenutni raspored snaga u Državnom zboru sugeriše da će taj zaokret imati izrazito konzervativan predznak, vraćajući Janeza Janšu, kao najiskusnijeg aktera na sceni, u sam centar moći.

BONUS VIDEO: Lompar: Đokić je kandidat stranih činilaca i nevladinog sektora