HRVATI TRAŽE RUŠENJE PARTIZANSKOG GROBLJA: Zahtevi u Mostaru da se čuveno spomen-obeležje Bogdana Bogdanovića vrati katoličkoj crkvi

ČUVENO partizansko groblje u Mostaru, za koje je jedan od najpoznatijih beogradskih gradonačelnika i jugoslovenskih arhitekata i filozofa, Bogdan Bodganović, dobio prestižna priznanja, ponovo se našlo na meti napada.

AP Photo/Kemal Softic

Osim što je pred Dan državnosti Bosne i Hercegovine, 25. novembra, osvanulo iscrtano svastikama, u fokusu je i zbog zahteva koalicije "Moj dom", koju čine hrvatske stranke, da bude deložirano.

Naime, pomenuta koalicija je najavila da će se boriti za prenamenu ovog spomen-obeležja i vraćanje zemljišta Katoličkoj crkvi, od koje su ga, kako navode, ukrali komunisti.

Zato je Savez antifašista i boraca Narodnooslobodilačkog rata u BiH nanovo zatražio donošenje zakona o zaštiti od fašističkog i neofašističkog organizovanja.

- Ideologija koju baštine ove stranke priznaje BiH, ali unutar neke Velike Hrvatske, kakva je bila od 1941. do 1945. godine - rekao je za bosanske medije Sead Đurić, predsednik Saveza antifašista i boraca NOR u BiH. - Ta je ideologija pobeđena od onih koji leže na Partizanskom spomen groblju i zato njima antifašističko nasleđe smeta. Žele pokupiti najekstremnije glaove u predizbornoj kampanji, kako bi ušli u Gradsko veće i od Mostara, koji je godinama slučaj, napravili novi slučaj.

Partizansko groblje podignuto je šezdesetih godina prošlog veka na eksproprisanoj, a ne nacionalizovanoj zemlji, navodi Đurić, a eksproprijacija se, za razliku od nacionalizacije, plaćala. Prema propisima koja važe i u EU, Katolička crkva mogla bi eventualno da traži naknadu imovine, ukoliko smatra da je eksproprijacija bila nepravična, ali ne i naturalnu restituciju. U BiH zakon o vraćanju imovine, naime, nikada nije donet.

Gradnja mostarskog Partizanskog groblja započela je 1960. godine, a glavni inicijator bio je tadašnji visoki funkcioner, inače Mostarac, Džemal Bijedić. Svečano je otvoreno, u prisustvu Josipa Broza Tita, 25. septembra 1965, na 5.000 kvadratnih metara i šest terasa.Na njemu se nalazi 810 spomen ploča, koje simbolišu stabla posečene mladosti i sahranjeno je oko 500 partizanskih boraca, među kojima i nekoliko narodnih heroja.

Prilično oštećeno tokom rata devedesetih, groblje je nastavilo da propada i posle toga, da bi bilo obnovljeno i otvoreno za javnost 2005, a godinu dana kasnije proglašeno je za zaštićeni nacionalni spomenik BiH.

Preporučujemo

Svet

0 0

"UN DA OSUDE NAPAD U HERSONSKOJ OBLASTI" Hitno se oglasila Moskva: Ćutanje o ovoj tragediji bilo bi ravno otvorenom pomaganju

01. 01. 2026. u 23:49

Svet

0 0

SLOVAČKI MINISTAR ODBRANE JASAN: EU nema pravo da se meša u odbranu, zato postoji NATO

01. 01. 2026. u 23:30

Svet

0 2

POGINULO VIŠE OD 40 LjUDI, 115 POVREĐENO: Švajcarska proglasila petodnevnu žalost nakon požara u baru

01. 01. 2026. u 23:00

Svet

0 1

MAROKO NAPAO DRONOM VOZILO FRONTA POLISARIO: Broj žrtava nepoznat, tenzije u regionu rastu

01. 01. 2026. u 22:50

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije