AMERIKA RUŠI PRAVOSLAVLJE!: Carigradski patrijarh Vartolomej dolazi u Kijev 24. avgusta sa novim zadacima iz Vašingtona
KAKO se bliži 24. avgust, kada bi u Kijev trebalo da dođe carigradski, vaseljenski patrijarh Vartolomej na proslavu 30. godišnjice nezavisnosti Ukrajine, tako se rasplamsavaju rasprave hoće li on po nagovoru američkih službi uspeti da napravi raskol pravoslavlja i u drugim zemljama, pre svega u Belorusiji i Moldaviji.
Darovatelj tomosa ukrajinskim raskolnicima, vaseljenski patrijarh, inače "prvi među jednakima", već je stupio u kontakt sa vlastima u Skoplju, a barem za sada je suzdržan što se tiče crnogorskog raspopa Dedejića.
Dolazak patrijarha Vartolomeja na praznovanje najavio je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski. Poslednji put Vartolomej je bio u Ukrajini 2008. godine.
Ostaće zabeleženo u istoriji da je 5. januara 2019. potpisao tomos o autokefaliji novoosnovane ukrajinske pravoslavne crkve, koji je uručen kijevskom mitropolitu Epifaniju. Najbrojnija Ukrajinska pravoslavna crkva Moskovskog patrijarhata, na čelu sa mitropolitom Onufrijem, nije priznala taj dokument o autokefalnosti i za nju je i danas poglavar moskovski patrijarh Kiril.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov u međuvremenu je otvoreno rekao da Vašington direktno manipuliše akcijama Carigradske patrijaršije.
- Mi znamo kako se stvarala novoosnovana Pravoslavna crkva Ukrajine i to nije bila samo inicijativa carigradskog patrijarha Vartolomeja, nego je to direktna naredba iz SAD, što oni i ne skrivaju - kazao je Lavrov. - Dokaz američkog mešanja je i to da se za vreme boravka u Kijevu američki državni sekretar Blinken 6. maja sreo sa mitropolitom Epifanijem, poglavarom novoosnovane ukrajinske pravoslavne crkve, koja je dobila taj "krnji tomos".
Oštro protiv dolaska Vartolomeja u Kijev je i sekretar Ukrajinske pravoslavne crkve mitropolit Antonije.
A SADA je, posle događaja u Ukrajini, glavna pažnja fokusirana na Belorusiju i Moldaviju, koje su u kanonskom prostoru Ruske pravoslavne crkve.
Da je u Ukrajini uprkos jakoj antiruskoj propagandi sadašnjih vlasti veliki broj građana i vernika i dalje naklonjen Rusiji i Ruskoj pravoslavnoj crkvi, videlo se nedavno kada je u Kijevu obeležen Dan krštenja Rusije. Ukrajinska pravoslavna crkva Moskovskog patrijarhata, dakle oni koji su i dalje verni patrijarhu Kirilu, okupila je na litijama više od 350.000 vernika. Kad su mediji pokazali ogroman broj ljudi koji su iz raznih krajeva Ukrajine došli u Kijev, predsednik Zelenski je kritikovao organizatore da nisu poštovali sanitarne norme protiv korone.
Sada mnogi postavljaju pitanje hoće li carigradski patrijarh podržati opozicionare u Belorusiji, koji poput raskolnika u Ukrajini žele da imaju autokefalnu crkvu potpuno nezavisnu od Moskve. To pitanje je aktuelno tim više što je samoproglašena predsednica Belorusije Svetlana Tihanovska za vreme nedavnog boravka u Americi 25. jula posetila u Njujorku hram Beloruske autokefalne crkve. Tada su se i pojavile informacije na društvenim mrežama kako je ona izjavila da će se obratiti carigradskom patrijarhu Vartolomeju da i Belorusima da tomos tj. priznanje da su autokefalni i samostalni.
U crkvenim krugovima ocenjuju da je poseta beloruskoj autokefalnoj crkvi u Njujorku dokaz da će ona krenuti putem kojim je išao bivši ukrajinski predsednik Porošenko kada je tražio i uz pomoć Amerikanaca dobio "krnji tomos" od Vartolomeja. Tek kada su se osvestili od euforije u Kijevu je jedan broj pristalica autokefalnosti shvatio da su sada oni mnogo više zavisni od Vartolomeja koji sedi u Istanbulu nego oni koji priznaju moskovskog patrijarha.
Ana Krasuljina, portparolka Svetlane Tihanovske, izjavila je da se "lider demokratskog pokreta" sa uvažavanjem odnosi prema slobodi veroispovesti bez obzira na to o kojoj se konfesiji radi.
- Tihanovska ne želi da se meša u organizacionu strukturu pravoslavlja, kao ni drugih konfesija u Belorusiji, ali i u drugim zemljama. Stvarati konflikte među vernicima odgovara samo onima koji deluju po principu "zavadi pa vladaj" - kazala je Krasuljina, i dodala da je njima sada glavni zadatak da se ponove predsednički izbori.
NESPORNO je jedno: pre godinu dana ljudi koji su bili u rukovodstvu opozicije pisali su u programima i objavljivali na društvenim mrežama da je jedan od glavnih zadataka stvaranje crkve nezavisne od Moskve. Doduše, kasnije su rukovodioci opozicije objašnjavali da ti crkveni raskolnici nemaju nikakvog uticaja u opozicionom pokretu.
Krajem avgusta 2020. godine Sinod Ruske pravoslavne crkve imenovao je novog egzarha patrijaršije za Belorusiju. Na mesto minskog mitropolita Pavla (Ponomarenka) izabran je episkop Venjamin (Tupeko), kome su sada 52 godine. Smena mitropolita Pavla izazvala je brojne komentare ne samo u Belorusiji, nego i u Rusiji. Mogla se čuti tvrdnja da je predsednik Belorusije Lukašenko insistirao da se smeni mitropolit Pavle jer je dozvolio da se jedan broj sveštenika solidariše sa demonstrantima. Nije tajna da je jedan broj sveštenika podržavao demonstrante. Episkop iz Vitebska Artemije je izjavio da treba završiti sa "neoboljševizmom u liku Lukašenka". Crkva se ogradila od tog mitropolita, objašnjavajući da je to njegov lični stav.
Ma šta pričalo okruženje Tihanovske, nesporno je da jedan broj članova Koordinacionog saveta beloruske opozicije želi da se stvori autokefalna beloruska pravoslavna crkva. Lukašenko se tome suprotstavio. On smatra da se mora sačuvati međukonfesionalni mir.
Novi egzarh, mitropolit Venjamin otvoreni je protivnik deljenja crkve, smatra da Belorusiji nije potrebna nikakva autokefalija i da treba biti u sklopu Ruske pravoslavne crkve. Venjamin je po nacionalnosti Belorus i njega neće moći da zovu "došljak iz Rusije", što je bitno zbog sve veće agresivnosti nacionalista. Završio je Minsku duhovnu akademiju, bio je na čelu Borisovske eparhije i pristalica je jedinstva ruskog i beloruskog naroda.
KRAJEM jula u moldavskim medijima pojavile su se informacije o tome da predsednica Maja Sandu želi da krene putem predsednika Ukrajine Porošenka, koji je bio najveći zagovarač autokefalnosti tamošnje crkve. Za vreme proslave Dana nezavisnosti, na kojem će učestvovati i patrijarh Vartolomej, biće prisutna i predsednica Moldavije Sandu. Hoće li biti u prilici da razgovara sa Vartolomejom, zasad se ne zna.
Dobro upućeni tvrde da je u moldavskom parlamentu pre nekoliko godina postojao lobi koji se zalagao za autokefalnost crkve i osamostaljivanje od Moskve. Ti poslanici više nisu u moldavskom parlamentu. Prozapadna predsednica Sandu više se bavila pitanjima prava gej populacije jer je želela da tako pokaže Zapadu da ona razume kako treba poštovati ljudska prava.
Hoće li se moldavski sveštenici okrenuti Besarabskoj mitropoliji za sada se ne zna. U Rumunskoj pravoslavnoj crkvi sveštenici dobijaju platu i kasnije penziju od države. Za sada ipak nema ozbiljnijih trvenja sa Ruskom pravoslavnom crkvom, pod čijim je kanonskim prostranstvom moldavska crkva. To ne znači da u Bukureštu ne razgovaraju o tome da jednog dana moldavska crkva bude u sastavu kanonske teritorije Rumunske pravoslavne crkve...
PODSTREKAČ RASKOLNIŠTVA
RUKOVODILAC Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije Ilarion Alfejev je vrlo konkretan:
- Glavni izazov koji je pred nama je raskolničko delovanje carigradskog patrijarha Vartolomeja. Sa tim problemom se sudarila 2018. cela pravoslavna crkva. Taj raskol se produbljuje zbog aktivnosti carigradskog patrijarha Vartolomeja.
Crkveni analitičari su primetili da u svim televizijskim i drugim nastupima mitropolit Ilarion spominje carigradskog patrijarha Vartolomeja kao glavnog podstrekača raskolništva u pravoslavnom svetu.
BOJKOT
PREDSTAVNICI Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovskog patrijarhata već su izjavili da ne nameravaju da učestvuju ni na jednom skupu na kojem će biti u Kijevu carigradski patrijarh Vartolomej.
- Mi smo protiv njegovog dolaska u Kijev jer upravo patrijarh carigradski Vartolomej nosi ličnu odgovornost za to što se događa u Ukrajini poslednjih godina. On je sukrivac za to što nam otimaju hramove i tuku naše vernike - kazao je mitropolit borispoljskih Antonij Pakanič.
Preporučujemo
VALERIJ ZALUŽNI DAO PROGNOZU: Evo kada će ruska vojska da probije ukrajinski front
NOVI tehnološki napredak tokom ratnog vremena sprečiće ozbiljnije probijanje fronta duž ukrajinsko-ruske granice do oko 2027. godine, izjavio je Valerij Zalužni, bivši vrhovni komandant Ukrajine i sadašnji ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu, za „Ukrajinsku pravdu“ u intervjuu objavljenom 23. novembra.
23. 11. 2024. u 18:55
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (21)