Svet

UJEDINJENE NACIJE ILI G7: Ko treba da bude ključni forum za rešavanje avganistanske krize?

Novosti onlajn

08. 09. 2021. u 08:09

ZEMLjE G7 ne samo da žele da i dalje dominiraju svetskim pitanjima, već žele i da sa Rusijom i Kinom podele odgovornost za krizu u Avganistanu, koju su same proizvele, kaže bivši diplomata Zoran Milivojević, koji smatra da ključni forum za rešavanje te krize treba da budu Ujedinjene nacije.

УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ ИЛИ Г7: Ко треба да буде кључни форум за решавање авганистанске кризе?

Milivojević ovako komentariše izjavu japanskog ministra spoljnih poslova Tošimicua Motegija da će se ministri spoljnih poslova G7 sastati sa svojim kolegama iz Kine i Rusije 8. septembra, kako bi razgovarali o zajedničkom odgovoru na krizu koja je nastala nakon američkog povlačenja iz Avganistana, na koju je usledio odgovor portparolke ruskog ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove da je Rusija dobila signale o sastanku od strane Pariza i Berlina, ali da nije bilo razgovora o tome da će on biti održan u formatu G7.

Prema Milivojevićevim rečima, iz ovog poziva je jasno da G7 želi sebe da predstavi kao ključni svetski faktor u rešavanju otvorenih globalnih pitanja, što Avganistan svakako jeste.

Pokušaj G7 da podele odgovornost za krah u Avganistanu

- Njihov poziv Moskvi i Pekingu pre svega predstavlja potvrdu da je svet multipolaran i da se bez Kine i Rusije ne mogu rešavati globalne stvari, dok je sa druge strane to i evidentan pokušaj da se podeli odgovornost, odnosno da se skine ključna odgovornost sa Sjedinjenih Američkih Država i zapadnih sila koje su i proizvele krizu u Avganistanu - ocenjuje Milivojević.

Kako kaže, zapadne zemlje žele da se oslobode tereta isključive krivice za krizu koja je nastala, a da saniranje krize podele i prepuste nekim drugim, uticajnim državama koje ne snose nikakvu odgovornost za ove događaje.

G7 se, dodaje on, postavlja iz pozicije nekoga ko želi da bira ko će biti uključen u rešavanje situacije u Avganistanu, uprkos tome što je tamošnju krizu nemoguće rešavati bez čitavog niza drugih zemalja.

UN ključni forum za rešavanje avganistanske krize

- Ne može se govoriti o posledicama avganistanske krize, a da nemate u vidu izbeglice, pa samim tim i jednu Tursku i jedan Iran, ali oni Iran ne zovu jer ga gledaju kao nekoga ko je na drugoj strani. Isto tako, ne možete govoriti o političkom stanju u Avganistanu bez jednog Pakistana. Grupa 7 svakako ne može uzeti prerogative da bude svetska vlada koja će odlučivati i verujem da bi pravi forum za rešavanje pitanja Avganistana trebalo da bude na nivou Ujedinjenih nacija i Saveta bezbednosti. Mir i bezbednost u svetu treba da se vrate tamo gde to Povelja UN nalaže, a UN i Savet bezbednosti već imaju mandat celog čovečanstva za takve stvari i mehanizme kojima mogu da organizuju najbolje moguće postavljanje prema ovoj situaciji - kaže Milivojević.

Kako dodaje, Grupa 7 u kojoj su SAD, Velika Britanija, Japan, Nemačka, Francuska, Italija i Kanada neargumentovano se predstavlja kao svetski forum najbogatijih zemalja koji ima nadležnost za rešavanje globalnih pitanja.

- Bilo bi prirodno da prvo vrate Rusiju u punopravno članstvo, kao i da uključe Kinu u taj forum za koji tvrde da je forum najbogatijih država sveta i koji po tom osnovu ima neki prećutni mandat da vodi brigu o globalnim odnosima i poslovima. Samo u takvom formatu je moguće razgovarati o gorućim svetskim pitanjima, na jednakim osnovama, dakle ako se Rusija vrati, a Kina integriše u tu grupu - zaključuje Milivojević.

(Sputnjik)

BONUS VIDEO:

BEBU PREBACUJU PREKO ŽIČANE OGRADE: Snimak nastao na aerodromu u Kabulu

07. 09. 2021. u 11:14

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ALARMANTNO! PRIPREMITE ZALIHE ZA 72 SATA: Evropa pred katastrofom, a ove zemlje u opasnosti

Svet

0 34

ALARMANTNO! "PRIPREMITE ZALIHE ZA 72 SATA": Evropa pred katastrofom, a ove zemlje u opasnosti

U IZVEŠTAJU o civilnoj i vojnoj spremnosti Evrope, koji je objavljen u sredu, navodi se kako bi stanovnici Evropske unije trebalo da prikupe zalihe neophodnih potrepština u slučaju izbijanja rata ili neke druge velike opasnosti, piše "Njuzvik".

04. 11. 2024. u 16:15