ZELENSKI ZAKASNIO SA REFERENDUMOM: Rusi i Ukrajinci su počeli sa razmenom zarobljenika i kada se steže obruč oko Kijeva

RUSIJA i Ukrajina su napravile prvu razmenu zarobljenika.Gradonačelnik Melitopolja Ivan Fjodorov zamenjen je za devet ruskih vojnika, saopštila je Tatjana Moskaljkova opunomoćena za ljudska prava Rusije.

Kijev, Foto AP

Jedinice ruske vojske zauzele su Melitopolj 26. februara, a u Kijevu su saopštili da je Fjodorov otet 11. marta. U Luganskoj narodnoj republici su ga optužili za pomaganje terorističkoj organizaciji "Desni sektor".

Moskaljkova tvrdi da je Rusija spremna da preko Crvenog krsta, čiji je šef međunarodnog komiteta Peter Mauer juče bio na putu ka Moskvi iz Kijeva, preda Ukrajini još 500 njihovih zarobljenih vojnika. Ona je kazala i da je broj zarobljenika znatno veći.

Foto AP

Vojska Ukrajine je izgubila u poslednjih 24 sata kontrolu nad deset mesta u Donbasu. Juče su ukrajinske vlasti kroz tri humanitarna koridora ka Zaporožju prevozile građane Marijupolja koji su hteli da idu na stranu koja je pod kontrolom Kijeva.

Na drugoj strani, Rusi su evakuisali ukupno 62.000 stanovnika Marijupolja koji su prebačeni u Donbas, a zatim u Rusiju.

Predstavnici Donjecke narodne republike tvrde da je pola Marijupolja, drugog po veličini grada te novoproglašene države, oslobođeno. Predsednik Čečenije Ramzan Kadirov je izjavio da su dobrovoljci iz Čečenije, nakon što su zauzeli metalurški kombinat "Azovstalj" počeli da zauzimaju deo po deo Marijupolja.

Gubitak Marijupolja bi za ukrajinske nacionaliste bio jak moralni udarac. Mnogi iz "Azova" se plaše da ih čeka suđenje za zlodela koja su napravili. Najfanatičniji ukrajinski vojnici iz dobrovoljačkih nacionalistističkih bataljona "Azov" koji su u maju i junu 2014. napravili krvavu čistku svih onih koji su se protivili državnom udaru na Majdanu kada je smenjen legalno izabrani predsednik Viktor Janukovič, sada ne žele da napuste Marijupolj. Za njih je Marijupolj kultno mesto jer su posle rata osam godina igrali ulogu tajne policije i progonili sve one za koje su sumnjali da nisu dovoljno lojalni vlastima u Kijevu.

Posledice bombardovanja u Kijevu, Foto AP

Marijupolj je važan strateški grad jer ima najveću i najdublju luku u Azovskom moru.

Zahvaljujući takvoj luci, tamo su pristajali veliki trgovački brodovi. Osvajanjem Marijupolja otvoriće se direktan put za Krim koji je prestao da radi još 2014. godine.

"Novosti" su već pisale da je metalurški kombinat u Marijupolju jedan od najvećih u Evropi. Vlasnik tog metalurškog kombinata je najbogatiji čovek Ukrajine Rinat Ahmetov, koga mnogi znaju po tome što je vlasnik fudbalskog kluba Šahtjor iz Donjecka. Marijupolj je jedan od bivših sovjetskih gradova gde je posle privatizacije sudbina celog regiona zavisila od oligarha koji se bio umrežio sa porodicom bivšeg predsednika Viktora Janukoviča.

Obruč se steže i oko glavnog grada Kijeva. Vladimir Borisenko, gradonačelnik Borispolja gde se nalazi najveći aerodrom u Ukrajini, savetovao je žiteljima da napuste grad jer se tamo očekuju velike borbe. Borispolj je udaljen 37 kilometara od Kijeva.

Komanda ukrajinskih vazdušnih snaga saopštila je da su Rusi intenzivirali napade koristeći svoje bombardere i drugu avijaciju kao i bespilotne letelice. Osim aviona sve se više koriste visokoprecizne rakete. U Kijevu tvrde da su uspeli da obore jedan ruski avion i dva helikoptera kao i šest bespilotnih letelica.

Foto Printskrin

Ministar odbrane Ukrajine Aleksej Reznik je rekao da su uspeli da u toku 25 dana rata unište oko 1.500 ruskih oklopnih vozila i oko 500 tenkova.

Zbog toga što su planirali napad na Donjecku i Lugansku narodnu republiku početkom marta ukrajinsko vojno rukovodstvo je skoncentrisalo više od 50.000 svojih najpripremljenijih snaga na granice Donbasa i istoka zemlje. To je razlog što su se ruske snage sporo kretale jer bi inače bio veoma veliki broj poginulih i ranjenih sa obe strane. Ruske snage su zaobilazile velike gradove i opkoljavale ih. Cilj je bio da se ukrajinske jednice stave u "kotao", a onda bi ranije ili kasnije bile prisiljene na kapitulaciju ili bi bile uništene. U tom očajnom stanju u kojem se nalaze opkoljene ukrajinske snage sada raketama "točka-u" i artiljerijom gađaju one civilne objekte koji se već nalaze pod kontrolom ruske vojske.

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski ponovio je u ponedeljak uveče želju da se sretne sa Putinom. Pred kamerama Ukrajinske TV Zelenski je rekao da se o pitanju pripadnosti Krima i Donbasa treba organizovati referendum u njegovoj zemlji. On je objasnio da o Krimu i Donbasu može da razgovara sa Putinom ali na kraju o tome treba da se izjasni narod na sveopštem referendumu u Ukrajini. Tako bi se građani Ukrajine izjasnili treba li prihvatiti traženje Rusije da Krim zauvek bude ruski i da su Donjecka i Luganska narodna republika nove nezavisne države jer ih je priznala Moskva.

U Moskvi ponavljaju da je referendum o budućnosti Krima održan 2014. i to pitanje je zauvek rešeno. Što se tiče Donjecke i Luganske narodne republike one su se već proglasile samostalnim državama.

Sklonište u Odesi, Foto Profimedia

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov u utorak je rekao da ne treba odugovlačiti pregovorački proces sa pričama o organizaciji referenduma.

- Pregovori i tako već idu sporo, a priče o referendumu mogu samo da ih otegnu - istao je Peskov.

Što se tiče ulaska Ukrajine u NATO, Zelenski je svestan da je trećina članica protiv bez obzira na to što se stalno ponavlja kako su vrata tog vojnog saveza za sve otvorena. U intervjuu češkoj TV Zelenski je ponovio ono što je poslednjih mesec dana često govorio - da se mora shvatiti da NATO ne želi da primi Ukrajinu u svoje redove. Američki državni sekretar Entoni Blinken je objasnio da otkaz Ukrajini za ulazak u NATO nije ustupak Rusiji već "odraz realnosti".

Ilustracija V. N.

PREKID

Kanadski pisac Iv Engler prekinuo je govor kanadskog ministra spoljnih poslova o situaciji u vezi sa Ukrajinom. On je uzviknuo: "Zašto niste naterali Kijev da potpiše sporazume iz Minska? Prestanite sa eskalacijom! Prestanite da isporučujete oružje! Nema NATO-a."

"NOBEL" ZA POMOĆ IZBEGLIMA

Glavni urednik moskovskog lista "Novaja gazeta" Dmitrij Muradov namerava da proda medalju laureta Nobelove nagrade za mir koju je dobio prošle godine. Novac koji dobije poslaće fondu za pomoć izbeglicama iz Ukrajine. Veći deo novca koji je lani dobio kao laureat, Muradov je dao dečjoj bolnici, kao i raznim fondovima.

Foto AP

Velika podrška Putinu

Prema najnovijem istraživanju, 71 odsto građana Rusije je saglasno da njihova zemlja završava osmogodišnji rat protiv ukrajinskih nacionalista koji su uništavali mirno stanovništvo Donbasa. Oko 17 odsto se ne slaže sa takvom ocenom. Što se tiče denacifikacije tj. čišćenja vlasti od neonacista i ultranacionalista, oko 70 odsto ispitanika smatra da se bez toga ne može postići mir. Na drugoj strani, oko 13 odsto misli drugačije. Zanimljivo je da više od 67 odsto građana Rusije smatra da su protiv "specijalne vojne operacije u Ukrajini" uglavnom najbogatiji građani Rusije koji imaju veze sa Zapadom.

Preporučujemo

Svet

0 19

ŽESTOKA BITKA U MARIUPOLjU: Snage DNR i čečenski borci krenuli u napad na položaje nacista u Azovstalju

22. 03. 2022. u 21:07

Svet

0 1

"RUSKA VOJSKA NE GAĐA CIVILNE METE" Poruka iz Kremlja - Cilj specijalne operacije nije okupacija Ukrajine

22. 03. 2022. u 20:56

Svet

0 0

MIHAIL MIZINCEV: "Kijev cinično ignoriše humanitarne koridore ka Rusiji"

22. 03. 2022. u 20:51

Svet

2 25

RUSI GONE 54. BRIGADU – IZVEŠTAJ SA FRONTA: Prodor ruskih trupa, uništeno 1.547 oklopnjaka, 185 PVO sistema, 236 dronova (VIDEO)

22. 03. 2022. u 18:04

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije