RUSIJA SUSPENDOVANA IZ SAVETA ZA LJUDSKA PRAVA: Odluka doneta na Generalnoj skupštini UN

GENERALNA skupština Ujedinjenih nacija usvojila je danas rezoluciju kojom je Rusija suspendovana iz Saveta za ljudska prava svetske organizacije.

Foto AP

Ovakvu odluku inicirale su SAD uz podršku Velike Britanije, s objašnjenjem da je u Ukrajini da delu grubo i sistemsko kršenje ljudskih prava. Tekst dokumenta podržale su 93 članice Generalne skupštine UN, uključujući i Srbiju, dok su 24 države bile protiv.

Od izjašnjavanja su se uzdržali predstavnici 58 zemalja. Ovakvom raspodelom glasova obezbeđena je potrebna dvotrećinska većina za usvajanje rezolucije o suspenziji Rusije iz krovnog tela nadležnog za nadzor i kontrolu poštovanja ljudskih prava. Ceo događaj iniciran je masakrom ukrajinskih civila u Buči, koji su zapadni centri moći pripisali ruskoj armiji, što je Kremlj odlučno odbacio. Uprkos ovakvom ishodu, u centralnoj dvorani zdanja na Ist Riveru se čulo neuporedivo više argumenata protiv odluke o suspenziji. Zamenik ambasadora Rusije u UN Genadij Kuzmin pozvao je prisutne da uskrate podršku predloženom tekstu rezolucije:

- Ona nema nikakve veze sa ljudskim pravima. To što danas vidimo je pokušaj Amerike da očuva svoj dominantni položaj i totalnu kontrolu i da nastavi kurs kolonijalizma u međunarodnim odnosima. Rusija odbacuje insinuacije na svoj račun u vezi sa događajima u Ukrajini zasnovane na lažnim informacijama i fabrikovanim materijalima - naveo je Kuzmin. Predstavnik Kine u UN Žang Džun je rekao da će Peking glasati protiv jer se rezolucijom stvara opasan presedan.

- Kina je uvek opredeljena za saradnju i borbu za čuvanje ljudskih prava u svetu. Istovremeno principijelno smo protiv svake politizacije i instrumentalizacije ljudskih prava kao izraza političke moći - naveo je ambasador Kine.

Odluci o privremenom isključenju Rusije iz nadzornog tela UN za ljudska prava usprotivili su se, između ostalih, Alžir, Bolivija, Kongo, Etiopija, Iran, Kazahstan, Sirija, Nikaragva, Uzbekistan, Vijetnam, Zimbabve... Sa druge strane, od izjašnjavanja su se uzdržali Brazil, Egipat, Kamerun, Jordan, Kenija, Kuvajt, Meksiko, Nigerija, UAE, Katar, Saudijska Arabija, Južna Afrika, Singapur... Inicijativi SAD i Velike Britanije pridružile su se sve evropske države, sa izuzetkom Belorusije. To znači da su za suspenziju Moskve "digle ruku" i sve zemlje našeg regiona - BiH, Hrvatska, Slovenija, Albanija, Crna Gora... Zeleni taster "za" pritisli su i predstavnici Ukrajine, Turske, Kanade, Libije, Izraela, Japana...

Ove države stale su iza teksta rezolucije kojom se izražava ozbiljna zabrinutost u vezi sa izveštajima o "grubim i sistematskim kršenjima ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava koje je počinila Rusija tokom svoje invazije na Ukrajinu". Prema saznanjima "Novosti", izjašnjavanju u Njujorku prethodila je teška diplomatska artiljerijska priprema, čiju su snagu najviše osetile države koje su se dvoumile oko poteza u ovom slučaju. U tom krugu našla se i Srbija, koja se potom privolela većinskom stavu u UN. Očekivanje da se Srbija pridruži Zapadu u suspenziji Rusije iz ovog tela državnom vrhu prenelo je više ambasadora takozvanih država Kvinte i EU.

Glasanje o ovom pitanju za njih je bilo svojevrsna "crvena linija" čije prekoračenje bi našu zemlju dovelo u izuzetno nepovoljan međunarodni položaj. Ni Rusi, uoči glasanja, nisu ostavili mnogo prostora za balansiranje. Moskva je, kako su preneli zapadni mediji, u svet poslala diplomatske note kojima je pozvala države da dignu glas protiv predložene rezolucije u UN. Kremlj je, štaviše, izneo i stav da će i uzdržanost od glasanja, podjednako kao podršku rezoluciji, smatrati neprijateljskim gestom. Poznavaoci međunarodnih prilika navode da je članstvo u Savetu za ljudska prava privremenog karaktera.

- Reč je o suspenziji, ne i isključenju Rusije. Članstvo u ovom telu traje tri godine i Rusiji ove godine ističe mandat. U prošlosti, slično je postupljeno samo u slučaju Libije 2011. Ovom rezolucijom, međutim, napravljen je opasan presedan koji bi mogao da u godinama pred nama proizvede niz loših posledica po međunarodne odnose - kaže za "Novosti" diplomata Branko Branković, nekadašnji naš ambasador pri UN.

Bivši šef diplomatije Vladislav Jovanović deli ovaj stav uz ocenu da su UN, uz sve mane, do sada bile stub postojanja mira i i bezbednosti u svetu.

- Svako potiskivanje iz njenih tela članica sa pravom veta, koje su ovaj status dobile kao pobednice u Drugom svetskom ratu, bio bi veliki udar na ovu organizaciju. To bi bio zločin nad međunarodnim poretkom i direktno razbijanje ove organizacije - kaže Jovanović.

BONUS VIDEO:

AKCIJA KOD MARINIKE: Ruska artiljerija udara po ukrajinskim položajima

Preporučujemo

Svet

0 0

STOLTENBERG POSLE SASTANKA ALIJANSE: NATO odlučio da pojača podršku Ukrajini, BiH i Gruziju

07. 04. 2022. u 17:09

Crna Gora

0 7

NOVI POTEZ PODGORICE: Još četvoro ruskih diplomata mora da napusti Crnu Goru - nota uručena ambasadoru

07. 04. 2022. u 17:00

Svet

0 2

PUTIN IDE NA SAHRANU: Poslednji oproštaj od Žirinovskog

07. 04. 2022. u 13:37

Svet

0 1

KREMLj SE OGLASIO NAKON UDARA NA PUTINOVE ĆERKE: Prvi čovek ruskog predsednika o novim američkim sankcijama

07. 04. 2022. u 12:25

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije