Svet

TRI FRANCUSKE, JEDAN PREDSEDNIK: Prvi krug predsedničkih izbora pokazao duboku podeljenost u francuskom društvu

PRVI krug predsedničkih izbora pokazao je da postoje tri Francuske, od kojih su dve protiv liberalnog kapitalizma.

ТРИ ФРАНЦУСКЕ, ЈЕДАН ПРЕДСЕДНИК: Први круг председничких избора показао дубоку подељеност у француском друштву

Foto AP

Liberalnu predstavlja Emanuel Makron (27,84) drugu, krajnje desnu, predvodi Marin le Pen (23,15), a treću krajnje levu, Žan- Lik Melanšon (21,95). Antisistemski kandidati uzeli su dve trećine (65,18) glasova!

Suverenisti i krajnji desničari osvojili su čak trećinu (32,53) već u prvom krugu, koliko je na prošlim izborima Le Penova uspela da sakupi u drugom. I ovog puta ankete je stavljaju u inferioran položaj u odnosu na Makrona, ali sada za samo dva poena. Za dve nedelje, biće sve moguće.

Razlog leži u tome što Francuzi više ne vide nadu ni kad je u pitanju energetska kriza, ni kupovna moć, niti u slučaju unutrašnje i spoljne bezbednosti, a kamoli na epidemiološkom planu. Sve je u magli, što je mnoge nateralo da glas daju ekstremima, nadajući se promenama.

Još jedna od karakteristika ovih izbora je da su dve stranke koje su osnovale Petu republiku, socijalisti i klasični desničari, osvojile, zajedno, u zbiru, manje od sedam odsto, što je nezapamćeno malo. Stranke su se, praktično, ugasile, iako su imale predsednike kao što su Miteran, Širak, Sarkozi, Oland...

A na okupljanju u Melanšonovom izbornom štabu, suze u potocima. Nedostajalo mu je malo da napravi iznenađenje. Prvi put u istoriji Francuske moguće je tako da ekstremna desnica ostvari davnašnji san. I, što je najzanimljivije, "preko leđa" krajnjih levičara. Iako je njihov lider tri puta ponovio da ne treba dati nijedan glas Marin le Pen, poznato je da u njegovoj stranci ima glasača koji dele mnoge njene stavove.

Neki, jednostavno, ne žele u penziju sa 65 godina, što zagovara Makron za koga Melanšon, uostalom, nije ni pozvao da se glasa. Ispitivanja pokazuju "pata karte": 33 odsto njegovih pristalica bi moglo da podrži Makrona, 23 Marin le Pen, a 44 da apstinira. Više apstinencije stvara veću glavobolju Makronu. U prvom krugu ona je iznosila 27 odsto, najviše od 2002 kada su se izdvojili Žak Širak i Žan-Mari le Pen.

Makron nema veliki rezervoar glasova iz drugih stranaka. Republikanci će mu dati samo deo od njihovih skromnih četiri i kusur odsto, stići će mu nešto procenata i od ekologa, Melanšonova računica je poznata, a ostale ne vredi ni pominjati. S druge strane, Erik Zemur, koji je čuo "krik naroda koji ne želi da umre", odlučio je da "preda" više od dva miliona svojih glasova Le Penovoj, a tu su i dva odsto od Dipon-Enjanovih suverenista i već pomenuti deo Melanšonove "vojske".

Ipak, kako sada stvari stoje, Jeliseju je bliži u drugom mandatu Emanuel Makron, za onu nijansu koja određuje kulturološku granicu u francuskom društvu.

BES KRAJNjE LEVICE

DOK su krajnji desničari iz tabora Marin le Pen slavili, ekstremni levičari su ili tugovali, ili bili besni. U Renu i Lionu antikapitalisti su, tako, palili gradski mobilijar i protestovali u izbornoj noći.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
VANREDNE MERE U MANČESTER SITIJU: Gvardiola uveo karantin zbog loših rezultata i na Božić

VANREDNE MERE U MANČESTER SITIJU: Gvardiola uveo karantin zbog loših rezultata i na Božić