ZELENSKOG NERVIRAJU PREDLOZI SA ZAPADA: Predsednik Ukrajine sada postavlja uslove za pregovore, za koje zna da su nerealni

ŠTO su na Zapadu glasniji i brojniji oni koji ukrajinskom rukovodstvu predlažu da se vrati na mirovne pregovore sa Rusijom, zvaničnici u Kijevu postaju sve nervozniji. Izgleda, naime, da napokon shvataju da su prevareni i da su ih nasamarili oni koji su ih ubeđivali da na bojnom polju mogu da pobede rusku armiju. To se vidi ne samo iz izjava predsednika Vladimira Zelenskog, već i njegovih najbližih saradnika.

ЗЕЛЕНСКОГ НЕРВИРАЈУ ПРЕДЛОЗИ СА ЗАПАДА: Председник Украјине сада поставља услове за преговоре, за које зна да су нереални

Foto AP

- Uslov da pređemo na diplomatske pregovore sa Rusijom, za šta smo i mi zainteresovani, jeste da se ruska vojska povuče kao minimum na pozicije kakve su bile do 24. februara - kazao je Zelenski preko video-veze na "Ukrajinskom doručku", održanom na ekonomskom forumu u švajcarskom Davosu. Zelenski je svestan da njegove zahteve Moskva neće prihvatiti, pa kaže da "apsolutno ne vidi zainteresovanost Rusije za pregovore" i rešenje vidi u što hitnijem završetku rata sa Rusijom, tako što će Kijev da dobija oružje i novac, a da Zapad pojačava sankcije prema Rusiji.

Ali na Zapadu je sve više onih koji su počeli da računaju koliko imaju gubitaka zbog sankcija koje su uveli Rusiji.

- Zapadni partneri Ukrajine, u kuloarima u Davosu, predlažu da mi u Kijevu razmotrimo mogućnost obustave vatre i dogovora sa Moskvom da bi se obnovio biznis sa Rusijom. To je novi "virus slepila". Ukrajina neće da menja svoj suverenitet za to da bi neko punio svoje novčanike - kaže Mihail Podoljak, savetnik predsednika Zelenskog, koji je bio u pregovaračkom timu sa Rusima.

I dok Zelenski hrabri sebe da može da pobedi na bojnom polju, rukovodstvo vojno-civilne administracije Zaporoške oblasti saopštilo je da i oni nameravaju da se pripoje Rusiji. Jedan od rukovodilaca te oblasti Vladimir Rogov ističe da je to istorijski ruska teritorija. Zbog toga oni uopšte više ne žele da o svojoj budućnosti razgovaraju sa Kijevom.

- Odluke o većim ratnim operacijama ne donosi rukovodstvo u Kijevu nego predstavnici Velike Britanije - kazao je Rogov. - Zaporoška oblast je već promenila svoj grb i vratila stari još iz vremena Ruske imperije, što je učinjeno jer se stanovnici Zaporoške oblasti ne odriču svoje istorije, tokom koje je Tavrička gubernija ulazila u sastav Ruske imperije.

Ruske raketne jedinice su pogodile čuvenu fabriku avionskih i helikopterskih motora "Motor Sič", koja se nalazi u Zaporožju. Ta fabrika je trebalo da proizvodi i motore za turske bespilotne letelice.

Da Moskva daje signal da će biti spremni da ih primi u sastav RF pokazuje i to što je u sredu predsednik Vladimir Putin potpisao ukaz koji nalaže da se građanima Zaporožja i Hersonske oblasti po uprošćenoj proceduri daju državljanstva. Na osnovu tog dokumenta građani ovih regiona moći će da dobiju sve važne ruske dokumente koje imaju i oni koji žive u Rusiji. Još u aprilu 2019. bio je donet prvi Putinov ukaz koji je definisao da građani Ukrajine imaju pravo da, iz humanitarnih razloga, dobiju rusko državljanstvo. Sada će dokumente dobijati još brže.

U Donbasu se još intenzivnije puca i razmenjuje artiljerijska vatra. Ukrajinski istočni front probijen je na više mesta i sada postoji opasnost stvaranja "kotlova", odnosno, okruživanja i zarobljavanja ukrajinskih jedinica. To je razlog što su neke već napustile svoje položaje da sačuvaju živote svojih vojnika. Zajedničkim snagama Donjecke i Luganske NR i ruskih jedinica, zauzet je put kojim je ukrajinska armija dobijala pojačanje i municiju i hranu u gradovima Lisičansk i Severodonjeck.

Od sredine marta vode se borbe za Severodonjeck koji se nalazi u Luganskoj oblasti. U njemu se nalazi hemijska industrija, a najveća u celoj Ukrajini je fabrika "Severodonjecki azot". Do početka ratne operacije u Severodonjecku živelo je nešto više od 100.000 stanovnika.

Grad Kramatorsk, koji ima oko 150.000 stanovnika, jedan je od centara mašinogradnje. Uglavnom se tamo proizvodila tehnika za ugljenokope. Poznat je bio i po svojoj juvelirnoj proizvodnji. Iako u Slavjansku ima više fabrika mašina, on je poznat po svojim banjskim lečilištima. Do početka ratne operacije tamo je živelo oko 100.000 stanovnika. Najmanji od tih gradova je Avdejevka u kome živi oko 30.000 stanovnika. U njemu je poznata koksara.

Kad je 21. maja predsednik Zelenski izjavio da Ukrajina ima 700.000 vojnika koji ratuju protiv Rusije, mnogi su se zapitali kako to da, uprkos mnogo većem broju vojnika, gubi grad za gradom.

Rusi do sada nisu službeno saopštavali koliko su vojske angažovali. Ukrajinski ministar odbrane Aleksej Reznik je na početku operacije izjavio da je Rusija u Ukrajinu prebacila 167.000 vojnika. Na početku je Ukrajina bila u gorem položaju što se tiče vojne tehnike. Ali sada je dobila dosta naoružanja i municije od Zapada. Najfanatičniji borci u ukrajinskim jedinicama su iz nacionalističkih bataljona Azov i Ajdar, kao i oni koji su došli u vojsku posle 2014. godine.

Ukrajinska morska pešadija, koja se u dve etape predala u Marijupolju, svojevremeno je bila na Krimu u Feodosiji, a 2014. je skoro kompletna prešla u Ukrajinu. Oni su učestvovali u borbama u Donbasu zajedno sa nacionalističkim bataljonima Azov i Ajdar.

Foto AP

Kakvo je bilo vaspitanje tih mladih ljudi dokaz je da su im stalno slali "poklone" iz Kanade sa pesmama o Stepanu Banderi, lideru ukrajinskih nacionalista u zapadnoj Ukrajini. Trovanje nacionalizmom je bilo maksimalno i oni se po nacionalističkom naboju ni u čemu nisu razlikovali od "Azova".

Sada, kao zarobljenici, pričaju sasvim druge priče i nastoje da ostave utisak da su se bitno razlikovali od onih iz Azova, koji su svoju ideološku pripadnost dokazivali tetovirajući na telima nacistička obeležja.

Dok su ukrajinske zarobljenike posetili ne samo predstavnici Međunarodnog Crvenog krsta, nego i ukrajinskih vlasti, u Kijevu bez odgovora ostaju zahtevi Tatjane Moskaljkove, opunomoćenice za ljudska prava RF da, preko Međunarodnog Crvenog krsta, dobiju informaciju o broju zarobljenih ruskih vojnika.

Nije tajna da su mnoge ruske zarobljene vojnike i oficire mučili, a neke ubili. Moskaljkova kaže da uopšte nema informacije u kakvim se uslovima drže zarobljeni ruski vojnici, a vesti nemaju ni njihove porodice. Da Međunarodni Crveni krst nema autoritet ili gleda kroz prste rukovodstvu u Ukrajini, dokaz je i to da Ukrajinci dugo nisu dozvoljavali da se prebace posmrtni ostaci kapetana trgovačkog broda Vladimira Tekutova, koga su Ukrajinci ubili u neutralnim teritorijalnim vodama.

ZAHAROVA: RIMSKI PLAN FANTAZIJA

PORTPAROLKA ruskog MIP Marija Zaharova nazvala je u sredu fantazijom italijanski mirovni plan za Ukrajinu, koji je prošle nedelje predstavio šef italijanske diplomatije Luiđi di Majo.

- Ne možete jednom rukom snabdevati Ukrajinu oružjem, a drugom smišljati planove za mirno rešavanje situacije - rekla je Zaharova. Di Majov plan uključuje prekid vatre, neutralnost Ukrajine uz međunarodne garancije i proces pridruživanja EU, saradnju na postizanju bilateralnog sporazuma Kijeva i Moskve o teritorijalnim pitanjima i potpisivanje novog multilateralnog sporazuma o bezbednosti u Evropi.

SOROŠ: KRAJ CIVILIZACIJE?

AMERIČKI milijarder Džordž Soroš (91) kaže da ruski napad na Ukrajinu preti da postane početak trećeg svetskog rata koji bi mogao da označi kraj civilizacije. Kako prenosi "Gardijan", u oštrom napadu na predsednike Rusije i Kine, Vladimira Putina i Si Đinpinga, u Davosu, Soroš je upozorio da su "autokratski režimi u usponu, a globalna ekonomija ide ka padu", dodavši da su "otvorena društva na udaru". Optužio je i bivšu nemačku kancelarku Angelu Merkel da se dodvoravala Moskvi i Pekingu.

PUTIN OBIŠAO RANjENIKE

Predsednik Vladimir Putin u sredu po podne posetio je Centralnu vojnu kliničku bolnicu "P. V. Mandrika" u Moskvi u kojoj se leče ranjeni vojnici učesnici specijalne operacije u Ukrajini. Putin je razgovarao sa vojnicima, interesovao se za njihove porodice i obećao svu potrebnu pomoć posle izlaska iz bolnice.

Ministarstvo odbrane Rusije planira da za vojnike i oficire obezbedi posao u svojim strukturama pa će neki od njih proći prekvalifikaciju. Takođe će biti obezbeđene porodice poginulih vojnika i oficira a njihova deca će se stipendirati da završe škole i fakultete. Posle obilaska ranjenika Putin je razgovarao sa lekarima i drugim medicinskim personalom. Sa Putinom je u bolnici bio ministar odbrane Sergej Šojgu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

NEČUVENO! Evo šta Nikola Jokić doživeo u Denver nagetsima (VIDEO)