Svet

BAJDEN SRUŠIO AMERIČKI MIT: Uvođenjem vanredne situacije šef Bele kuće razvejao energetske nade nacije

I. STANOJEVIĆ

08. 06. 2022. u 06:30

OGROMNO iznenađenje za ceo svet bilo je uvođenje vanredne situacije u Americi zbog nestašice struje. Neočekivano nije bilo to što se šef Bele kuće Džozef Bajden odlučio na drastičan korak usled manjka električne energije, nego zato što se u Sjedinjenim Državama nisu očekivale nestašice.

БАЈДЕН СРУШИО АМЕРИЧКИ МИТ: Увођењем ванредне ситуације шеф Беле куће развејао енергетске наде нације

Foto: AP

Vašington je, u očima ostatka planete, sklonog da poveruje u njegove izjave, bio "na zelenoj grani" što se energenata tiče. I ne samo to, nego su se SAD našle i na listi zemalja koje energente nude za izvoz pošto ih, navodno, imaju napretek.

Glavni energetksi adut Amerike bili su škriljci, čije su rezerve navodno toliko velike da precizne količine ne treba otkrivati. Taman se Amerika samopromovisala kao energetski garant, kad je uvođenje vanrednog stanja bacilo sasvim drugačije svetlo na nju kao ponuđača energenata na svetskom tržištu. Ono što se do juče nudilo na prodaju, sada toliko nedostaje da je postalo gorući državni problem.

Bajden je vanredno stanje, kako je obrazložio "zbog pretnji nedovoljne dostupnosti kapaciteta za proizvodnju električne energije", oročio na dve godine. Ono će se ukinuti i ranije ako se situacija u međuvremenu razreši. Mnogo optimizma u tom smislu, međutim, Bajden nije pokazao, za razliku od američkih obećanja iz sredine dvadesetih godina ovog veka.

TRAMP UVODIO ZBOG KORONE

Vanredno stanje na teritoriji cele zemlje uveo je Donald Tramp, prethodni predsednik SAD, zbog lošeg nacionalnog odgovora na pandemiju virusa korona. I sam Džozef Bajden proglašavao je lokalna vanredna stanja na teritorijama određenih američkih država, listom iz meteoroloških razloga, uragana, tajfuna i ostalih pretnji po stanovništvo i imovinu. Džozef Bajden ističe da su "ekstremni vrremenski događaji takođe doprineli energetskoj krizi u SAD, jer su svojevrsni udar na američke električne mreže, zbog povećane potrebe za strujom".

Tada je "eksplodirala" ideja proizvodnje nafte i gasa iz škriljaca i narednih godina išlo je uzlaznom linijom, barem kako su prikazivali izveštaji iz SAD. Oni koji su više verovali nekim drugim ekspertima nego američkim, mogli su da pretpostave da će doći do otrežnjenja svih koje je nosila struja moderne naftne groznice.

Foto: AP

Godine 2019. proizvodnja nafte u SAD dostigla je rekordne količine od 11,5 miliona barela dnevno, uglavnom zahvaljujući upravo škriljcima. Međutim, preskup transport tankerima od Teksasa preko Atlantika nazidao je najmanje za trećinu višu cenu od one pod kojom se prodavala ruska nafta. Poljaci su čak izgradili terminal koji je trebalo da se puni naftom od škriljaca iz SAD, ali je u njemu, pre rata u Ukrajini, bilo čak 80 odsto ruske nafte.

Osim toga, eksploatacija nafte iz škriljaca uništava okolinu, jer je to ekološki najlošiji mogući vid eksploatacije nafte. Proces hidrauličnog lomljenja stena, takozvani fraking, mogao bi da zagadi pijaću vodu, navode ekolozi i dodaju da postoje velike razlike između uslova za proizvodnju nafte i gasa iz škriljaca u regionima sa različitom gustinom naseljenosti, pa su rizici i troškovi osetno veći.

I U EVROPI SPLASNUO ENTUZIJAZAM

MNOGI naftni giganti počeli su da se povlače iz posla sa škriljcima zbog pada cena sirove nafte. I u Evropi je, zbog pada cene nafe koji se odražava i na pad cena gasa, splasnuo i entuzijazam dobijanja gasa iz škriljaca. U Poljskoj, koja ima najveće zalihe škriljaca na Starom kontinentu, prema prognozi stručnjaka, mora da se sačeka najmanje šest godina da bi ta proizvodnja opet postala rentabilna. Velike zapadne kompanije, američki "Ekson" i "Konoko", zatim italijanski "Eni" i francuski "Total", nisu bile zadovoljne rezultatima probnih bušotina za dobijanje gasa iz škriljaca u Poljskoj.

Energetske kompanije širom sveta, zbog naglog pada cena nafte i ekoloških problema, odustajale su, jedna po jedna, od proizvodnje nafte i gasa iz škriljaca. Time su se raspršile nade da će ruski energenti uskoro biti zamenjeni.

Pad cena nafte na svetskim berzama inicirali su američki potezi na naftnom tržištu ne bi li se, iz poznatih razloga, oslabila ruska ekonomija. Ipak, čudno je kako je plan izveden kada su, prema poslednjim istraživanjima, SAD na taj način napravile ogromnu štetu i svojim kompanijama koje su, poslednjih godina, imale "škriljačni bum", a koji nesumnjivo doživljava krah.

Međunarodna agencija za energiju (IEA) smatra da će niske cene nafte ove godine smanjiti investicije u proizvodnju ovog energenta iz škriljaca u SAD za deset odsto. Prema podacima te agencije, za 98 odsto američkih izvora nafte iz škriljaca, granica isplative proizvodnje je pri ceni barela nafte od 80 dolara, a niža cena nafte od navedene ima negativne posledice po investicije u škriljce. Barel nafte je, podseća se, pao osetno ispod te cene i zato se očekuje da američka proizvodnja nafte iz škriljaca ove godine zabeleži najmanju stopu rasta u poslednje četiri godine.

Foto: AP

Lane je naftni gigant Rojal Dač Šel počeo da razmatra prodaju svog udela na najvećem američkom naftnom polju Permijan, čija se vrednost procenjuje na deset milijardi dolara. Prodaja bi mogla činiti deo naftnog polja, ili čak ceo deo Šelovih oko 260.000 jutara (105.200 hektara) na najvećem polju za eksploataciju škriljaca u SAD, Permijan, koje se uglavnom nalazi u Teksasu. Na sve te argumente, naslonila se i moguća blokada izvoza američke nafte proizvedene iz škriljaca, koja se pominje u dobro obaveštenim krugovima.
 

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (3)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
DA LI JE MOGUĆE?! Navijač Partizana koji je umro na utakmici - prošle nedelje najavio svoju smrt!

DA LI JE MOGUĆE?! Navijač Partizana koji je umro na utakmici - prošle nedelje najavio svoju smrt!