Svet

FRANCUSKA LEGIJA STRANACA NEKAD I SAD: Elitna, ali i veoma kontroverzna borbena jedinica koja je postala mit u popularnoj kulturi

В. Филиповић

07. 09. 2022. u 22:10

OD vrelog peska Afrike do vijetnamske prašume, francuska Legija stranaca postala je legenda. Legija je najelitnija jedinica francuske vojske, a legionari su braća po oružju, koja se bore za čast, ili je bar nekad bilo tako.

ФРАНЦУСКА ЛЕГИЈА СТРАНАЦА НЕКАД И САД: Елитна, али и веома контроверзна борбена јединица која је постала мит у популарној култури

Foto: Printskrin Youtube / The Front

U Drugom svetskom ratu zaustavili su naciste u bici za Bir Hakejm. U Vijetnamu su se borili kod Dijen Bijen Fua protiv znatno brojnijeg neprijatelja, dok su u Alžiru vodili dug i krvav gerilski rat. Donedavno su se borili protiv terorista u Avganistanu, a danas održavaju mir u Africi, iako se to ponekad otrgne kontroli.


Od samog početka Legija je koristila najmodernije oružje u borbi protiv neprijatelja. Revolucionarna puška Lebel 1886 u Srbiji poznata kao Lebelka, jedna je od njihovih glavnih obeležja, kojom su uništavali neprijatelje u Prvom svetskom ratu, MAS-36 je moćna puška koja je zaustavila Hitlerove jurišnike, dok su u 21. veku poznati po puškom FAMAS, koja je usmerena prema teroristima i pobunjenicima širom sveta. Legija je kombinacija tehnološke revolucije i teških borbi, koja je za rezultat dobila jednu od najjačih pešadija na svetu.
 


Od alkoholičara do vrhunskih vojnika
 

Foto: Printskrin Youtube / Biographics

 


Legija je jednistvena jedinica čiji su pripadnici stranci koji se bore za Francusku, a svoje postojanje duguje francuskom kralju Luju Filipu Prvom. Tridesetih godina 19. veka, veliki problem Francuske bili su strani plaćenici koji su ranije ratovali za državu i izbeglice. Bili su pijani, tukli su se po ulicama i umirali su od gladi. A najveći problem je bio što su mnogi od njih bili bivši vojnici koji su ostali bez posla i koji su počeli da stvaraju nemire i pozivali na građansku neposlušnost.

1831. Godine Luj Filip sklonio ih je sa ulica i od njih napravio vojnu jedinicu – Legiju stranaca. Bili su stranci, ali ne i plaćenici, dok se sada o tome može diskutovati. Plaćenička vojska je ona koja je po zakonu slobodnog tržišta spremna da radi za najboljeg ponuđača i prema tome lako bi mogla izdati "poslodavca". Sa druge strane, Legija je nacionalna jedinica koja služi državi i ne radi za onoga ko najviše nudi.
 

Kad sve ostalo propadne okreneš bajonet i ideš u smrt
 

Foto: Printskrin Youtube /The History Guy History: Deserves to Be Remembered

 


U jednom obredu pripadnici Legije stranaca svakog 30. aprila slede drvenu ruku jednog svog oficira, davno ubijenog u Meksiku. Oni se time zaklinju da će se i oni – ako Francuska tako hoće – boriti do poslednjeg.

Kapetan Žan Danžu, vetarn mnogih bitaka, bio je poznat po invaliditetu koji ga je umalo koštao karijere. Danžu je izgubio levu šaku tako što mu je na jugu Alžira eksplodirala puška u ruci. Dobio je protezu i zahvaljujući velikoj volji uspeo je da izbegne da ga proglase nesposobnim za rat.

Trupe drugog francuskog carstva su 1863. izvršile invaziju na Meksiko. Njihov pokušaj postavljanja kraljevskog režima završio se neslavno, pogubljenjem kralja i uspostavljanjem meksičke republike 1867. A upravo u toj bici je zapovedao kapetan Danžu. On se u njoj proslavio, a i iz nje je nastao slavni duh Legije.


Ali za ovu priču bitan je detalj iz tog rata. Grad Puebla je danas milionska metropola, udaljena 120 kilometara od Meksiko Sitija i 40 kilometara od vulkana Popokatepetl. Tog 30. aprila 1863. grad je bio važna strateška tačka za meksičku vojsku koja se utvrdila u Puebli, a u blizini grada su bili i pripadnici Legije stranaca.

Četa koju je predvodio kapetan Žan Danžu brojala je 62 legionara i 3 oficira.
Tri hiljade meksičkih vojnika su odsekli četu od glavnine francuske vojske. Odred Legije pod komandom Danžua, utvrdio se na hacijendi Trinidad u blizini sela Kamaron.
Kad su ušli u napuštenu kolibu, Francuzi su se našli u zamci, sa malim brojem ljudi u kući i hiljadama Meksikanaca napolju.

Danžu je zapovedio svojim vojnicima da zauzmu odbrambene položaje i pripreme oružje. A ono što je zahtevao od njih, bilo je to da ako pogine pre, dobije obećanje da se preostali neće predati, i tako je i bilo.

Kada je kapetan stradao, preostali legionari su tri puta su odbijali poziv da se predaju. Kada je ostalo samo šest preživelih, bez municije, krenuli su u proboj bajonetima. Trojica od šestorice su poginula, a preostala trojica ranjenika izvedena su pred meksičkog komandanta. Kažu da je ovaj začuđeno uzviknuo: "To nisu ljudi, već demoni!". Dozvolio im je da se vrate prema francuskim linijama kao počasna pratnja tela kapetana Danžua.

Ruka kapetana je kasnije vraćena Legiji i sada se čuva u kutiji u Muzeju Legije u Obanju. Svake godine na Dan Kamerona legionari je u počasnoj paradi prate na ulici. To je najdragocenija relikvija Legije stranaca. Jer ona simboliše ono što bi se moglo opisati kao "mit o Legiji stranaca" – trupi koja se bori do poslednjeg, ne ostavlja svoje – ni žive ni mrtve – ne predaje oružje i ne zna za strah.

Legija je izgubila bitku za Kameron, ali tokom druge polovine 19. Veka Legija se dokazala kao najelitnija borbena jedinica.
 

 

Lebel 1886 - Revolucija u svetu naoružanja
 

Foto: Printskrin Youtube /TFB TV

 

Legionari sa 8mm lebel metkom, postali su najsmrtonosniji borci na bojnom polju. A oružje na kom se temelji taj ugled je puška koja je uvela revoluciju u pešačkom ratovanju – Lebel 1886.

Ova puška je nastala nakon što je francuski hemičar Pol Vijel izumeo bezdimni barut. Sve do sredine 19. veka sve puške i topovi su koristili crni barut, ali to je imalo i ozbiljnih mana. Problem sa crnim barutom je bio taj što se pri ispaljivanju metka stvara ogromni oblak dima, a drugi i još veći problem je taj što je znatno štetio oružju, pa ono nije bilo za dugotrajnu upotrebu.

Francuski hemičar Pol Vijel, shvatio je problem eksploziva i 1884. Stvorio je prvi bezdimni barut, ali obuzdavanje njegove eksplozije zahtevalo je potpunu modifikaciju metka. Jednom čoveku je to pošlo za rukom, pukovniku Nikolasu Lebelu.

Lebel je počeo da radi na čauri, a 1886. Je predstavio svoje otkriće. Njegova čaura je predstavljala pravu revoluciju, koja bi od francuske pešadije napravila kraljeve bojnog bolja, ali da bi se to ostvarilo, bilo je potrebno stvoriti jednu potpuno novu pušku.

"Lebel 1886" u Srbiji poznata kao Lebelka je francuska puška repetirka, ona je bila prva
puška u istoriji koja je koristila bezdimnu municiju. Lebelka se pokazala kao pouzdano
oružje, međutim, najveći nedostatak joj je bio sporo punjenje.

Kada je Legija dobila ove puške, imali su superiorno oružje i bili najubojiti vojnici na bojnom polju, a mesto na kom su testirali novo oruržje još jedan je od sinonima ove jedinice.

Pustinja Sahara, vruća, prašnjava i pusta, bila je konačni test i za legionare i za Lebelku. Legionari su u tim ekstremnim uslovima posustajali, ali ne i puška, u toj su bici legionari porazili arapska plemena, ali najveći izazov za ovu pušku bio je Prvi svetski rat.

Tehnologija u izradi oružja je napredovala, Lebelova puška je bila najmodernija 1886, ali 1914. njeno mesto su zauzele bolje puške sa mogućnosti brzog punjenja, a Nemci su ih tada imali na milione. Ipak, iskustvo stečeno u Africi, doprinielo je pobedi legionara. Oni su bili naviknuti na neregularno ratovanje i nisu ih omeli uslovi u rovovima. Na kraju rata Legija je bila najodlikovanija francuska jedinica, a legionari su dokazali da i ta zastarela puška u njihovim rukama još može da izvojuje pobedu.
Legija je trijumfovala u Prvom svetskom ratu, ali ta ista generacija boraca, uz one nove, doživela je ubrzo još jedan veliki rat.


Hitlerova armija ipak je bila prejaka

Šef nemačkih obaveštajnih službi Hajnrih Himler

 


Naoružani novim, moćnijim puškama, krenuli su u rat protiv nacista. Kada je Hitler napao Francusku 1940. Hrabro su se borili, ali čak ni Legija nije mogla da
preživi blickrig, a bilo je začuđujuće koliko brzo je Francuska pala.

Dve godine kasnije, usledila je nova runda

Foto: Printskrin Youtube / The Front

 


Dana 26. maja 1942. jedinica sa oko 1.600 legionara uočila je kretanje velikih
protivničkih snaga prema Bir Hakejmu (Libija). Francuzima je odmah postalo jasno
da je počeo nemački napad i da Romel želi da obuhvati savezničke položaje s juga.

Sledećeg dana ispred Bir Hakejma izbile su dvije italijanske divizije. Oni su napali s
tenkovima koji su zasipali granatama položaje legionara koji su mirno čekali i trpeli
vatru sve do trenutka kada su im se italijanski tenkovi približili na željenu daljinu.
Tada su legionari otvorili žestoku paljbu iz svoja 54 protivoklopna topa. Mnogo italijanskih tenkova je pogođeno iz neposredne blizine i razneseno, dok su drugi koji
su zastali na minskim poljima postali lake mete za francuske tobdžije. Sve ovo
pokolebalo je Italijane, ali se ipak šest italijanskih tenkova probilo u unutrašnjost Bir Hakejma.

Međutim, tu su ih dočekali legionari koji su poskakali na tenkove i pobili posade kroz otvore za izviđanje i paljbu na tenkovima. U tom napadu Italijani su izgubili 32 tenka, a postalo im je i jasno da se posada Bir Hakejma neće lako i bez borbe predati.


U drugom napadu Italijana legionari su bili zasipani avionskim bombama i topovskim
granatama, a italijanskoj 101. diviziji u napadu se sada pridružila i nemačka 90. laka
divizija, dok su sve vreme nemačke borbene letelice zasipale položaje legionara razornim bombama. Tada su u pomoć legionarima priskočili britanski borbeni avioni
koji su nakon vazdušnih bitaka koje su se razvile iznad Bir Hakejma uspeli da privremeno oteraju Nemce. Ali, položaje legionara i dalje su zasipale topovske i tenkovske granate.

Sve vreme legionarska logistika hrabro je noću dopremala namirnice i zalihe municije, hrane i vode kolegama koji nisu ni za centimetar popuštali na svojim položajima.


Ipak, to nije moglo trajati unedogled, pa se posljednji konvoj nabavki za legionare probio noću između 7. i 8. juna, a od tada na snagu stupa ograničena potrošnja vode. Sve do 9. juna iznad glava legionara besnile su strašne i teške vazdušne borbe (oko 80 aviona istovremeno) vođene između nemačkih i savezničkih lovaca. Dole na tlu išao je talas za talasom napada osovinske (italijanska i nemačka pešadija). Tog 9. juna na mnogim je mestima odbrane Bir Hakejma postalo je kritično, jer je protivnik probio minska polja i odbranu, pa su se razvile i bespoštedne krvave borbe prsa u prsa između vojnika Osovine i legionara.

Legionare je na kraju spasio juriš njihovih oklopnih transportera. Međutim, iako su legionari činili čuda i držali se izuzetno hrabro i žilavo, bilo je samo pitanje vremena kada će na kraju morati da popuste, jer Nemci i Italijani napadali su opet izuzetno hrabro i silovito.

Nakon junačkog otpora izvuklo se i sastalo s britanskim vojnicima oko 2.600 francuskih legionara. Legija se povukla, ali je značajno uticala na slabljenje sila Osovine i dobijanje vremena u ratu.
 


Gerilski rat u Indokini
 

 

Samo godnu dana nakon okončanja Drugog svetskog rata, Legija je opet bila na bojištu, braneći francuske kolonije u Indokini, a njihov suparnik bio je Vijetnam.

Francuzi su gotovo 80 godina bili neograničeni vladari u Indokini – današnjim Laosu, Kambodži i Vijetnamu. Ali, u Drugom svetskom ratu su izgubili najveći deo uticaja u svojim kolonijama.


Da bi što pre zaboravila Drugi svetski rat, Francuska je htela da na svaki način ponovo uspostavi kontrolu nad svojim kolonijama u Južnoj Aziji.

Ipak, Vijetnam, koji je 2. septembra 1945. proglasio nezavisnost, stupio je u gerilski rat sa Francuzima i zadao im velike muke Francusko rukovodstvo je bilo ubeđeno da pobunjenička vijetnamska armija neće moći da pruži otpor nadmoćnoj vatrenoj snazi okupatora.

Rat između francuskih kolonijalnih snaga i oslobodilačkih snaga Vietkonga potrajao
je dugih 9 godina godine i u njemu je Legija izgubila 11 000 ljudi.

Dijen Bijen Fu – Završni udarac

Legionari su imali savršeno oružje za borbu u prašumi, ali je strategija njihovih vojskovođa trebala biti bačena u smeće. Ona se temeljila na utvđenim bazama duboku u neprijateljskoj teritoriji, ali to nije funkcionisalo.

U najvećoj francuskoj bazi u Dijen Bijen Fuu nalazilo se oko 11 hiljada legionara. Vijetnamci su iz prašume dopremili sve što im je trebalo da okruže francusku bazu, čak
su i puške donosili u delovima a zatim ih sastavljali. Vijetman je napao 1954. Granate su
napale bazu i razorile bunkere, a nakon toga je usledio juriš pešadije. Borba je bila bliska i brutalna. Nakon dva meseca danonoćne borbe legionari su bili iscrpljeni pa su se povukli.
 

Francuzi su višestruko potcenili sposobnosti Vijetnamaca i njihovog komandanta Voa
Ngujena Gijapa. Niti im je uspelo da onesposobe vijetnamsku artiljeriju, niti da obezbede
dovoljno snabdevanje sopstvenih trupa iz vazduha. Bitka, završena 7. maja 1954, odnela
je preko 10.000 života, 2.300 na francuskoj i gotovo 8.000 na vijetnamskoj strani.

 


Kraj francuskog kolonijalnog sna

 


Nakon što je izgubila uticaj u Indokini, Legija se okrenula ka Alžiru. Budući da nakon Drugog svetskog rata Francuska još uvek nije priznavala nezavisnost Alžira, zbog činjenice da je tada u Alžiru živelo 800.000 francuskih doseljenika, alžirski Front
nacionalnog oslobođenja (fr. Front de Libération Nationale, FLN) je 1. 11. 1954. počeo oružanu bitku za nezavisnost. Ovaj datum je posle postao i nacionalni praznik.

Sukob se širio, budući da je Alžir dobijao podršku Tunisa i tada de fakto nezavisnog Maroka. Francuske trupe su se vremenom pojačale na 500.000 vojnika. A veliki doprinos francuskoj regularnoj vojsci dala je i Legija stranaca. Nakon pojačanja Fancuzi su uspeli doći do delimičnih uspeha. Tako su 1957. i porazili FLN.

Iako je Francuska bila mnogo jača, nije bilo moguće da osvoji i uspostavi vlast nad čitavim Alžirom. Organizovane su mnoge demonstracije, ali Francuzi su sve ustanke gušili silom. Masakri i ubijanja civila su bili prisutni na obema stranama.
 

Foto: Shutterstock/Javno vlasništvo

 


Predsednik Šarl De Gol je zbog toga odlučio da odustane od francuskog kolonijalnog sna
u Alžiru. Navukao je bes vojnih krugova, a Legija se osećala izdanom, 1961. skovana je i
zavera protiv De Gola od generala regularne francuske vojske, dok su neki oficiri Legije stranaca bili među glavnim zaverenicima.

Njihov plan bio je da pošalju elitnu padobransku jedinicu Legije u Pariz i ubiju tadašnjeg predsednika. Ali, kada je njihov pokušaj atentata otkriven De Gol je zapretio da će ih pobiti dok su još u vazduhu, nakon čega su se pobunjenici uplašili i povukli. Nakon toga, on je spremio i kaznu za njih.

Razmišljao je da raspusti celu Legiju, Ali ova "igračka" je francuskoj političkoj eliti bila od dragocene važnosti pa je raspuštena samo jedna - elitna padobranska jedinica koja je učestvovala u zaveri, a do 1966. Legija više nije učestvovala na vojnoj paradi za francuski nacionalni praznik 14. jula.
 

Legija danas

 


U 21. veku stranci i dalje čine Legiju, danas ljudi iz 140 zemalja služe zastavi Francuske. Svake godine 6,5 hiljada ljudi se prijavi za novajlije, ali samo ih 850 uspešno pođe obuku i postanu legionari.
 

Foto: Profimedia/Ilustracija

 


Oficirski kadar čine isključivo Francuzi a svaki drugi vojnik može da napreduje samo do podoficirskog čina. Dakle, jeste Legija stranaca, ali ne zapovedaju stranci. Da bi uopšte pokušao da postao član Legije, muškarac mora da ima između 18 i 40 godina, da je fizički veoma utreniran i da nema zdravstvenih problema. Selekcija je stroga. Gojaznost i pokvareni zubi se ne praštaju.

Postavlja se pitanje zašto su ti ljudi napustili svoju zemlju i porodice da bi se borili za Francusku?

Različiti su razlozi zbog kojih ljudi žele da se priključe Legiji, neki su nezaposleni, neki žele da testiraju svoje sposobnosti, dok jedni jednostavno beže od "mračne" prošlosti i u Legiji traže novi život, a za uzvart dobijaju novi identitet.

Međunarodnost u Legiji stvara problem – jedan od kamena spoticanja prilikom obuke je mnogo ljudi iz različitih kultura, koji govore drugim jezikom, a svi oni zajedno trebalo bi da čine kompaktnu jedinicu. Da bi od novajlija napravili braću, u Legiji se koriste teškom fizičkom obukom, jer da bi napravili elitnu jedinicu, prvo morate izbaciti civila iz čoveka i od njega napraviti nemilosrdnog vojnika.

Prvi korak u toj obuci je komunikacija, jer ako ne možete komunicirati ne možete se ni uspešno boriti, pa su sve zapovesti na francuskom jeziku. Tokom prva tri meseca obuke svaki vojnik koji ne govori francuski radi sa kolegom koji govori i njegov i francuski jezik. Ali obuka nije samo učenje jezika, napornim treningom budući legionari se spremaju za borbu. To uključuje brzinske marševe, simulirane bitke i blisku borbu.

Obuka je nemilosrdna, ali prilikom nje vojnici postaju sve povezaniji. U Legiji postoji izreka "iscrpljenost stvara jednistvo". Novajlije se zbližavaju učenjem jezika, teškom obukom, ali povezuje ih i treći i najvažniji činilac – indoktrinacija. Odnosno, proces nametanja shvatanja, verovanja i načina ponašanja, dok legionari ne dovode u pitanje i kritički ne ispituju doktrinu koja im je usađena. Legija zahteva potpunu odanost, a njihov slogan je "Legio patria nostra" odnosno "Legija je naša domovima".

Da bi izgradili odanost, Legija ima svoje posebne rituale i simbole. Pesma za marš "Le boudin", legendarna kapa, i crvene i zelene epolete – crvena koja simboliziju krv koju su prolili, dok zelena označava zemlju koju brane. Sve to čini Legiju drugačaijom i jedinstvenom.

Zbog same činjenice da stranci služe u Legiji, francuska vlada često poriče svoju umešanost u operacije na bojnom polju. Pa je tako Legija delovala i u Libiji, uništavajući baze koje su imale nameru da pomognu Gadafijevim trupama gorivom i hranom. Takođe, legionari su se u El Zaviju probili do samog centra grada, odradivši "prljav posao" za pobunjenike iz Bengazija, koji su potom prilično lako preuzeli grad.


U isto vreme, veliki broj legionara je prisutan i u Obali Slonovače, gde Francuska ima svoje istorijske interese. Ovi vojnici kao deo snaga UN-a, zaduženi su sa sprečavanje sukoba, ali isto tako izvode i operacije po naređenjima koja dolaze direktno iz Pariza.

Oni su u novom milenijumu sve više u "dosadnoj" ulozi mirovnjaka za račun Ujedinjenih nacija. Međutim zbog nerazjašnjenog zakonodavstva o plaćeničkim formacijam njihovo delovanje ostaje u senci. Takođe treba uzeti u obzir da mirovne misije raznih svetskih organizacija možda nisu tako mirovne kako se predstavljaju javnosti, pa pripadnici francuske Legije stranaca i u tim misijama mogu pokazati svoju vojnu efikasnost, ali i neupitnu brutalnost.


BONUS VIDEO: Ruska moć na vojnoj vežbi "Vostok 2022"

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (4)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
OVO SE DESILO PRVI PUT U ISTORIJI: Srpski košarkaši u Partizanu bez poena u večitom derbiju

OVO SE DESILO PRVI PUT U ISTORIJI: Srpski košarkaši u Partizanu bez poena u "večitom derbiju"