BERLIN I BRISEL U KLINČU ZBOG NOVCA: Nemačka, najveći finansijer EU, ljuta zbog kritika što novčano pomaže svojim građanima

NARUŠENE veze sa Briselom, Berlin dodatno cepa, ovog puta na planu novca. Sa 21,4 milijarde evra, Nemačka je daleko najveći neto finansijer Evropske unije i daje dvostruko više nego druga zemlja na listi, Francuska, čiji je doprinos evropskoj kasi 10,9 milijardi.

Olaf Šolc, Foto AP

Nemački mediji podsećaju na čuvenu rečenicu nekadašnje britanske premijerke Margaret Tačer, koja je 1979. godine otpočela bunu protiv Unije rečenicom "Vratite nam naše pare!", a krajnji epilog bio je "bregzit".

Ne misli Berlin, doduše, da izađe iz evropskog kola, jer je u Nemačkoj ideja EU bila oduvek najpopularnija i dobrim delom je to i ostala. Iako postoji konsenzus da Nemačka, kao zemlja u srcu Evrope, ima posebne koristi od Unije, kako političke, tako i ekonomske, ipak se sve češće iznova postavlja pitanje da li je cena koju Nemačka plaća razumna.

Nezadovoljstvo Berlina je naročito žestoko jer se članice EU, njihove najbliže saradnice, bune što se Nemačka nije libila da svojim građanima bogatim beneficijama olakša energetsku krizu usled situacije u Ukrajini i eksploziju cena kao posledicu toga. Za to je, kažu, bilo novca i biće ga, barem kako obećava vlada kancelara Olafa Šolca. A, kad treba popuniti zajedničku kasu, onda se Berlin žali, vajkaju se "glavne članice" EU, među kojima je i Francuska.

Foto AP

Nemački ekonomski institut otkrio je ove brojke u svojim proračunima i ističe da zemlja plaća ne samo srazmerno veličini i ekonomskoj moći, nego i više od toga, upravo zbog lojalnosti ideji evropskog zajedništva.

S druge strane, kako podsećaju nemački mediji, Komisija EU nije objavila brojke još od 2020. jer, kako kažu u Briselu, "nisu značajne za to koja zemlja ima koristi od EU i koliko". Dakle, i ovde zajedništvo grubo pada na ispitu, kao i u mnogim drugim segmentima. Dok EU gleda koliko joj para pritiče od članica, zemlje, s druge strane, broje svaki cent i sve više žale što daju koliko daju, smatrajući da ono što primaju ni blizu nije adekvatno.

Do 2019. godine EU je, međutim, uredno objavljivala podatke o neto davanjima zemalja članica. Onda je prekinula ovu praksu, jer "su joj dosadile stalne rasprave o primaocima i platišama, ali i zato što smatra da je ovaj predlog zakona od neznatnog značaja u sve tešnje isprepletenoj Uniji". Ginter Etinger, bivši nemački komesar za budžet EU, iz redova u Berlinu vladajućih demohrišćana, nazvao ih je čak "glupostima".

Nemački ekonomski institut (IV) to vidi drugačije. Ekonomisti ove ugledne kuće precizno su izveli računicu koliko domaći poreski obveznici pune budžet EU, koristeći stari metod Evropske komisije, tako da se validnost rezultata ne dovodi u pitanje.

Nemačka je lane Uniji platila 21,4 milijarde evra više nego što su sredstva tekla iz Brisela u Nemačku, pa je tako nemački neto doprinos naglo porastao i to za 5,9 milijardi evra u periodu od 2020. do 2021. godine. Ekonomisti to pripisuju "bregzitu", pošto su posle toga finansijski tokovi morali da se reorganizuju.

Budući da je Nemačka i najveća privreda u EU, a i najmnogoljudnija zemlja u Uniji, IV je stavio apsolutne iznose doprinosa u odnos prema ekonomskoj moći i stanovništvu određene zemlje. Nemačka je i tako ostala najveći finansijer EU sa doprinosom od 0,58 odsto BDP. Slede Holandija sa 0,48, Švedska, 0,46 i Francuska i Danska sa po 0,43 odsto.

Kad se pogleda relativno, koliko zemlja prima od EU u odnosu na svoju ekonomsku moć, prednjači Hrvatska, čija je korist od EU 3,08 odsto njenog BDP. Slede Litvanija sa 3,05 odsto i Mađarska 2,89, Bugarska i Letonija.

KO KOLIKO DAJE I PRIMA

STATISTIKA Nemačkog ekonomskog instituta kaže da je deset zemalja EU bilo lane neto davaoci doprinosa, a 17 zemalja članica primaoci. Nemačka i Francuska su među prvih pet zemalja po iznosima koje uplaćuju, a zatim Holandija 4,1 milijardu evra, Švedska 2,5 milijardi evra i Danska, 1,5 milijardi evra. Najveći neto primalac u EU je Poljska, koja od EU dobija 12,9 milijardi evra više nego što uplaćuje. Kad su neto iznosi u pitanju, slede Grčka sa 4,7 milijardi evra, Mađarska sa 4,3, Rumunija sa 4,2 i Španija sa 3,5 milijardi evra.

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI

Preporučujemo

Svet

2 3

ŠOLC I SI SPREMNI ZA SARADNjU: Burne reakcije iz Berlina na kancelarovu posetu

05. 11. 2022. u 08:33

Svet

7 6

NEMAČKA SE SUPROSTAVLjA AMERICI: Šolcov razgovor sa Kinom snažna poruka Berlina protiv uticaja SAD

02. 11. 2022. u 16:32

Svet

1 1

BERLIN KAO MEDIJATOR SUKOBA: Erdogan razgovarao sa Šolcom o nemačkoj poziciji u tursko-grčkim odnosima

01. 11. 2022. u 15:48

Svet

1 2

ŠOLC "PEGLA" VEZE SA KINOM: Prvi susret Si Đinpinga sa evropskim liderom od početka korone

31. 10. 2022. u 08:21

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije