AMERIČKI MEDIJI: SAD treba da pritisnu Kijev ka mirovnim pregovorima, Ukrajina nije vredna rizika od nuklearnog rata
AMBICIOZNI planovi Kijeva, koji se nada da će povratiti kontrolu nad celokupnom bivšom teritorijom, nisu u skladu sa zadacima Vašingtona.
Administracija predsednika SAD Džozefa Bajdena treba da izvrši pritisak na ukrajinsku vladu da bi izbegla zaoštravanje sukoba s Moskvom, smatra analitičar izdanja „19 FortyFive“ Brajan Klark.
Od samog početka ukrajinske krize Vašington je Kijevu pružao materijalnu i diplomatsku podršku, izbegavajući direktan oružani sukob NATO-a s Rusijom. Sada je, međutim, politika SAD krenula stranputicom, piše Klark.
Prema njegovoj oceni, pred američkom vladom je izbor – da li da stvori uslove za buduće mirovne pregovore ili da nastavi aktuelnu politiku, nadajući se da će Oružane snage Ukrajine uspeti da pobede u sukobu.
Za sada Bajdenova administracija jasno daje do znanja da ne namerava da primorava Kijev da pregovara s Moskvom. Naprotiv, sprema se da pomaže ukrajinskim vlastima dok god „ne dobiju u sukobu ono što žele“, navodi autor teksta.
Problem je, međutim, u onome što, zapravo, traži Kijev. Ukrajinske vlasti ne nameravaju da vode mirovne pregovore koji su bili zabranjeni predsedničkim ukazom u oktobru. Umesto toga Kijev želi da „vrati“ celokupnu teritoriju koja je pod kontrolom Moskve, uključujući Krim, navodi Klark.
U tome se, prema njegovim rečima, zadaci Vašingtona i Kijeva razlikuju, pošto takvi „ciljevi velikih razmera nisu u interesu Amerike“. U tom slučaju bi porasla opasnost od zaoštravanja sukoba i verovatnoća da bude upotrebljeno nuklearno oružje, upozorava analitičar.
On dodaje da, čak i ako bi Amerika uspela na neki način da pomogne Kijevu da ostvari svoje želje, ne dovodeći situaciju do nuklearnog rata, to za nju ne bi bilo povoljno, jer, prema mišljenju samog Bajdena, SAD žele stabilne i predvidive odnose s Rusijom.
Analitičar tvrdi da bi „potpuna pobeda“ Ukrajine dovela do toga da poboljšanje rusko-američkih odnosa postane nemoguće, jer u osnovi ovog sukoba jeste strahovanje Rusije da se „njeni bliski susedi sve više udaljavaju ka orbiti Zapada“.
Prema njegovim rečima, takav scenario je uznemiravao Moskvu vekovima i nije ništa novo. Ako Kijev „povrati svoje ranije teritorije“, strahovanja Rusije za bezbednost će se dodatno pojačati, jer će to dovesti i do povećanja mogućnosti da Ukrajina postane članica NATO-a i Evropske unije.
Rusija će, smatra analitičar, u tom slučaju još aktivnije delovati protiv Zapada i s manje pažnje sarađivati s njim u vezi s pitanjima koja su od zajedničkog interesa, uključujući kontrolu nad naoružanjem i sajber-bezbednost.
-Amerika treba trezveno i realistično da proceni svoje ciljeve u ukrajinsko-ruskom sukobu. Potpuno obnovljena Ukrajina nije vredna rizika od nuklearnog rata. Potpuno suverena Ukrajina nije vrednija od saradnje i produktivnih odnosa s Moskvom. Umesto da sledi interese Ukrajine na račun svojih sopstvenih, Amerika treba da utvrdi sopstvene prioritete. A to znači da treba da počne da vrši pritisak na Kijev da smanji svoja očekivanja i da bude otvoreniji za ideju o mirovnim pregovorima, zaključuje Klark.
sputnikportal.rs
ALARMANTNO! "PRIPREMITE ZALIHE ZA 72 SATA": Evropa pred katastrofom, a ove zemlje u opasnosti
U IZVEŠTAJU o civilnoj i vojnoj spremnosti Evrope, koji je objavljen u sredu, navodi se kako bi stanovnici Evropske unije trebalo da prikupe zalihe neophodnih potrepština u slučaju izbijanja rata ili neke druge velike opasnosti, piše "Njuzvik".
04. 11. 2024. u 16:15
PUTINU U POMOĆ STIŽE NAJELITNIJA VOJSKA: Šta je "Olujni korpus", jedna od najmoćnijih specijalnih jedinica na svetu
SEVERNOKOREJSKA pojačanja dolaze usred naznaka da se Rusija bori s popunjavanjem svojih snaga.
30. 10. 2024. u 12:37
KRILI LjUBAV: Bane Mojićević PRIZNAO za vezu sa Milenom Ćeranić
PEVAČ Bane Mojićević iznenadio priznanjem.
04. 11. 2024. u 13:02
Komentari (0)