BITKA ZA POREZE DELI PLANETU: Globalni sever profitira od of-šora, dok južna hemisfera ubrzano tone

ZA pošteniju podelu globalnog poreskog prihoda, afričke zemlje bore se godinama, ali Fiskalna konvencija UN kojom siromašne države treba da dobiju više prihoda nego što sad inkasiraju od svojih oskudnih ekonomija, ne samo što nije blizu usvajanja, nego stiče sve više protivnika. Na toj listi oponenata je i jedna od evropskih sila, Nemačka.

Foto AP

Dodatni, a mnogi eksperti tvrde primarni motiv, blokada poreskih rajeva, "mirođija" je u ovoj priči, zbog koje se množe borci protiv nove globalne fiskalne politike, koja će, koliko toliko, osujetiti beslovesno bogaćenje.

Berlin se, praktično, priklonio Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) koja, iako koordinator globalne fiskalne reforme, svim sredstvima nastoji da, "ispod žita", spreči prelivanje poreske žetve sa bogatog severa na jug planete, gde je situacija dramatična, jer su milioni ljudi u ekstremnoj bedi. Zemlje globalnog juga zarađuju znatno manje novca od poreza, nego one na severnoj hemisferi. Razlog nisu samo pandemija i rat u Ukrajini, niti je u pitanju problem novijeg datuma. Kompanije za naftu i gas, ali i "Gugl", decenijama prebacuju svoj profit u poreske rajeve, što, istovremeno, šteti industrijalizovanim, i zemljama u razvoju.

Međunarodni sporazumi o porezu na dobit, takođe, favorizuju bogate zemlje, konstatuje nemački dnevnik "Tagesšpigel". Ovi dogovori određuju kojoj zemlji pripada koliki udeo globalnog poreskog prihoda od transnacionalnih korporacija. Kenija, na primer, jedva da dobija nešto za "Gugl", iako gigantski pretraživač u njoj ostvaruje profit i koristi podatke lokalnog stanovništva. Najveći deo profita "Gugla" ide u zemlju u kojoj je sedište kompanije, u SAD. Tako je i sa drugim kompanijama.

Globalna poreska reforma koju sprovodi OECD treba da reši brojna pitanja. Lane je postignut kompromis koji uvodi globalni minimalni porez, ali teško da on donosi dodatni prihod za siromašnije zemlje. Zbog toga mnoge zemlje iz grupe zemalja u razvoju i onih u usponu, godinama, mada uzaludno, zahtevaju da UN postanu poligon za međunarodne poreske pregovore.

Na podacima Afrikanaca "Gugl" zarađuje ozbiljne pare, Foto AP

Još pre dve godine je, panel Komisije visokog nivoa UN za međunarodnu finansijsku odgovornost, transparentnost i integritet za postizanje Agende 2030. (skraćeno FAKTI panel), dao konkretne predloge za strukturne reforme u oblasti poreza i, još važnije, nelegalnih finansijskih tokova. Ovo je izgledalo kao odličan korak i u borbi protiv poreskih rajeva, ali se stvarnost, nije mnogo promenila.

Centralni zahtevi bili su pregovori o poreskoj konvenciji UN, jačanje ekonomskog i socijalnog saveta UN i standardi transparentnosti. Nemačka i druge zapadne zemlje, međutim, dosledno blokiraju ove predloge. Afričke države progurale su izvanrednu rezoluciju u Generalnoj skupštini UN, koja bi iz temelja mogla da promeni pravila globalne poreske igre. Rezolucija ide u istom pravcu kao i preporuke FAKTI. Pitanje je ko će biti jači.

- Nemačka je sada odgovorna da preuzme inicijativu afričkih zemalja i ispravi svoj prethodni kurs - smatra Hajdemari Vićorek-Cojl, potpredsednica "Prijatelja globalnog fonda Evropa" i članica Saveta nemačke vlade za održivi razvoj. - Reformu ne smeju da blokiraju evropske zemlje, ako su ozbiljne u pogledu samoopredeljenog razvoja siromašnijeg dela sveta. Na strukturne nejednakosti u međunarodnom poreskom sistemu, koje su glavni uzrok uporne globalne nejednakosti, mora konačno da se stavi tačka.

Vićorek-Cojlova poručuje da, naročito imajući u vidu akutnu globalnu krizu, nemačka vlada mora da ispuni pionirsku ulogu u poreskim pitanjima koju je najavila u koalicionom sporazumu. Ona ističe da je hitno potreban okvir za globalna poreska pravila i to transparentan i u okviru UN.

EVROPSKIH 15 ODSTO POREZA

POSLE više od godinu dana političkih prepirki i pretnji vetom, 27 država članica složilo se oko dugo odlaganog dogovora o uspostavljanju minimalnog nivoa poreza na dobit preduzeća, u iznosu od 15 odsto za sve velike kompanije.

- Minimalno oporezivanje je ključno za rešavanje izazova koje stvara globalizovana ekonomija - poručuje Paolo Đentiloni, evropski komesar za ekonomiju, koji je mesecima vodio pregovore.

Preporučujemo

Ekonomija

0 0

PORESKI KALENDAR: Obaveze koje vas očekuju u januaru

03. 01. 2023. u 08:14

Preduzetnik

0 3

PORESKE NOVINE U 2023. GODINI: Porezi i doprinosi na 120 rata

28. 12. 2022. u 12:46

Svet

1 4

KONDOLIZA RAJS I ROBERT GEJTS: Vreme nije na strani Kijeva, moguć pritisak Zapada za pregovore

07. 01. 2023. u 23:45

Svet

2 12

SAVETNIK U DOBA DVOJICE AMERIČKIH PREDSEDNIKA - KAKO REŠITI UKRAJINSKU KRIZU: Vreme je da Vašington razmotri direktne pregovore sa Moskvom

07. 01. 2023. u 18:26

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije