RUSKA VOJSKA DOBIJA NOVO MODERNO ORUŽJE: Ministar odbrane Ruske Federacije Sergej Šojgu najavio znatno proširenje arsenala udarnog naoružanja

Branko Vlahović dopisnik iz Moskve

11. 01. 2023. u 06:15

RUSKI ministar odbrane Sergej Šojgu izjavio je da će tokom 2023. godine biti raširen arsenal savremenog udarnog oružja ruske armije.

РУСКА ВОЈСКА ДОБИЈА НОВО МОДЕРНО ОРУЖЈЕ: Министар одбране Руске Федерације Сергеј Шојгу најавио знатно проширење арсенала ударног наоружања

FOTO: AP/Tanjug

Šojgu je istakao da je predsednik Vladimir Putin postavio niz zadataka koje treba rešiti tokom specijalne vojne operacije u Ukrajini. Jedan od zadataka je da ruski vojnici budu bolje opremljeni.

Iako Šojgu pred TV kamerama nije govorio o kom se oružju radi, nedavno je Putin kazao da se ispituju nova oružja. Pre svega se radi i visokopreciznom oružju.

Šojgu je na savetovanju u Ministarstvu odbrane juče u Moskvi rekao da će se povećati primena ruskih bombardera i lovaca na ukrajinskom frontu i da će se modernizovati i bespilotne letilice. Takođe će se raditi na poboljšanju armijskog sistema veze i upravljanja. Šojgu je objasnio da će se za to primenjivati "veštačka inteligencija".

Najava da će ruska vojska dobiti širi spektar modernog oružja posebno je važna u trenutku kad Amerika, Francuska i Nemačka nameravaju da pošalju novi "paket vojne pomoći Ukrajini". Ruska kompanija "Visokoprecizni kompleksi" realizovala je sve planove proizvodnje i remonta vojne tenike u 2022. godini. Već je počela i ovogodišnja proizvodnja.

Državna ruska korporacija "Rosteh" je saopštila da vojna tehnika koja se sada proizvodi već ima poboljšanja posle sugestija od vojske na frontu. Primera radi, oklopna vozila su pojačana, kazao je general-major Aleksandar Šestakov.

Najžešće borbe na frontu u Ukrajini, inače, sada se vode u rejonu dva grada, Artjomovska i Soledara, u zapadnom delu Donbasa. Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski se u noćnom TV obraćanju zahvalio vojnicima koji se bore da sačuvaju Soledar bez obzira na sve žešće napade ruskih jedinica. Na drugoj strani, ruski vojni reporteri pokazuju kako jedinice napreduju, a artiljerija uništava protivničke pozicije. Da Rusi napreduju pišu i britanski mediji koji se oslanjaju na informacije svojih vojnih službi.

Na drugoj strani, predsednik Donjecke narodne republike Denis Pušilin tvrdi da će Artjomovsk uskoro biti oslobođen. Ruski reporteri saopštavaju i pokazuju pogođene ukrajinske tenkove i transportere i govore da "vagnerovci" zauzimaju zgradu po zgradu kojima su ukrajinski vojnici napravili mitraljeska gnezda.

Gradić Soledar, udaljen desetak kilometara od Artjomovska, u pravom smislu je avetinjski, jer su ostale samo ruševine. Artjomovsk je do rata imao 70.000 stanovnika, ali u njemu je malo ko ostao.

Novinari zapadnih medija pišu kako se u napuštenim rudnicima soli skriva od ruske artiljerije jedan broj ukrajinskih vojnika. Koliko će ruskim jedinicama biti potrebno vremena da potpuno okruže Artjomovsk, niko ne prognozira. Komandirima ruskih jedinica je naređeno da čuvaju svoje vojnike i ne napadaju po svaku cenu već da artiljerijom razbijaju ukrajinske pozicije.

Iako ruska vojska još nije zauzela Artjomovsk, već se vodi polemika kako će se ubuduće zvati. U carsko vreme Bahmut je bio administrativni centar. Sredinom 18. veka je bio administrativni centar Slavjanoserbiji, naseljen Srbima koji su se doselili da bi se sačuvali od turskih okupatora. Postao je jedan od većih trgovačkih centara na jugu Rusije, sa fabrikom za preradu soli koja je sirovinu dobijala iz tamošnjih rudnika. Nemci su zauzeli grad 1941. koji je oslobođen 1943. godine. Ime Bahmuta je promenjeno tokom Drugog svetskog rata po nadimku jednog od komandira Crvene armije. Kasnije su gradu Artjomovsku ime promenili nove vlasti, posle raspada SSSR.

GRUZIJA ODBILA UKRAJINU

GRUZIJA ne namerava da vrati Ukrajini PVO sisteme "Buk" (na slici), jer ih 2008. godine nije dobila besplatno, već platila, što je potvrdilo ministarstvo odbrane ove zemlje.

Bivši predsednik Gruzije Mihail Sakašvili koji je 2008. godine krenuo u rat protiv ruske vojske, kazao je da je 2007. tadašnji predsednik Ukrajine Viktor Juščenko pomogao Gruziji da kupi PVO sistem "Buk" po minimalnoj ceni i da je sramota što sada rukovodstvo u Tbilisiju ne želi da ustupi Ukrajini ove sisteme.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

NEVEROVATNI POPUSTI DO KRAJA MESECA! Ne propustite priliku za veliku uštedu