PUTIN JE VELIKI MAJSTOR ZNAKOVA I SIMBOLA Zašto je ove godine dočekao Božić baš u hramu koji je podigao Ivan III Vasiljevič

Печат/З.Чворовић

24. 01. 2023. u 10:58

OVE godine Vladimir Putin je Božić dočekao na ponoćnoj liturgiji u jednom od hramova moskovskog Kremlja – Blagoveštenskom saboru.

ПУТИН ЈЕ ВЕЛИКИ МАЈСТОР ЗНАКОВА И СИМБОЛА Зашто је ове године дочекао Божић баш у храму који је подигао Иван III Васиљевич

Foto: Jutjub printskrin/Komsomolьskaя Pravda

Prema fotografijama koje su objavljene na zvaničnom portalu Kremlja, Putin je na božićnoj liturgiji bio jedini laik, uz mlade bogoslove koji su bili u pevnici. Liturgiju je služio jeromonah Josif (Romanov), namesnik Klinskog okruga Kolomenske eparhije Moskovske mitropolije. Putin je prvi put bio jedini laik na božićnoj liturgiji prošle godine u Crkvi Nereukotvorenog Lika Gospodnjeg, koja se nalazi u okviru predsedničkog rezidencijalnog kompleksa u Novo-Ogarevu u Podmoskovlju. Tada je portparol Kremlja Dmitrij Peskov objasnio da su epidemiološke mere razlog zbog kojeg je Putin bio sam na božićnoj liturgiji. Ove godine je, međutim, zvanično objašnjenje potpuno izostalo. To je samo dodatno podstaklo javnost da u odluci koju je jedino Putin mogao doneti, a tiče se izbora hrama i okruženja u kome će dočekati Božić, traži dublju i višeznačnu simboličku poruku šefa ruske države. Pri tome je ovogodišnji Putinov izbor hrama u kome će dočekati Božić jedinstven i po tome što je šef ruske države prvi put od kada je na vlasti Božić dočekao unutar zidina moskovskog Kremlja.

RUSIJA – PORODICA, KREMLj – DOM Tumačeći simboliku ovog čina, poznati ruski advokat Stalina Gurevič primećuje kako je „Putin veliki majstor znakova i simbola“. Stoga nije slučajno što je ove godine izabrao da Božić dočeka u hramu koji je podigao „objedinitelj ruskih zemalja“ veliki knez Ivan III Vasiljevič i koji su veliki kneževi i carevi dinastije Rjurikoviča smatrali svojim dvorskim hramom. U Moskovskoj Rusiji je nastojatelj Blagoveštenskog sabora tradicionalno bio i duhovnik vladarske porodice. „Dočekujući Božić sam u velikokneževskom dvorskom hramu, Putin daje do znanja celom svetu da je njegova porodica – Rusija, a Kremlj nije mesto u kome radi već njegov dom, i on će svoj dom i svoju porodicu braniti svim svojim snagama“, ističe Gurevičeva.

SMENA ELITA Čini se da je najzanimljivije tumačenje Putinove božićne liturgije dao na svom izuzetno praćenom telegram-kanalu „Politdžojstik“ poznati analitičar Marat Baširov. Njegova ocena ima posebnu težinu pošto se radi o čoveku koji se do kratkotrajnog imenovanja na funkciju predsednika Saveta ministara Luganske Narodne Republike 2014. godine bavio istovremeno visokom politikom (uglavnom u ulozi savetnika od nivoa gubernije do Saveta Federacije) i krupnim biznisom (bio je jedan od top-menadžera u kompaniji „Renova“ u vlasništvu ruskog milijardera jevrejskog porekla – Viktora Vekselberga). Baširov najpre primećuje kako „Putin svakako Božić nije dočekao sam (sigurno je bilo obezbeđenje i verovatno porodica), ali na fotografijama mi vidimo njega samog sa sveštenikom Blagoveštenskog sabora moskovskog Kremlja“, pa potom zaključuje da je u svemu tome „mnogo simbola i značenja“. Putin ovim činom šalje poruku da je „za sve odgovoran samo on i samo od njega zavisi kako će ubuduće biti“. „Predsednik Putin je već ušao u istoriju pokrećući proces rađanja novog svetskog poretka“, veli Baširov i dodaje, „ali je teret ove odluke težak, a pokrenuti ovaj proces ne znači obavezno i zadržati ga u svojim rukama“. „Koga ćemo iz vlasti videti s njim nakon godinu dana 2024. godine“, pita se Baširov, a onda zaključuje: „Danas je on svojom samoćom lišio sve druge značaja. To je javni znak da je staroj ekipi prošlo vreme.“ Belu rolku koju je ispod jakne Putin imao na sebi u božićno veče Baširov tumači kao „simbol vere, da će sve biti dobro, ali da se za to mora platiti cena koja nije mala“.

S POGLEDOM NA APOKALIPSU Ruskim analitičarima je promaklo da je Putin tokom cele božićne liturgije stajao neposredno ispod freske na kojoj su predstavljeni prvi hrišćanski car Sv. Konstantin Veliki i njegova majka Jelena s Časnim krstom u rukama. To je izrazito simbolički akt u ratnom vremenu u kome Putinova Rusija ne samo iznova sabira otrgnute ruske zemlje već brani pravo hrišćana da slobodno ispovedaju svoju veru, što podrazumeva i da uređuju svoje porodice, narode i države prema etici svoje vere. Putin stoji ispod freske prvog cara „epistimonarha“ (tj. braniča Crkve) u hramu koji se nalazi unutar moskovskog Kremlja i koji je, po rečima jednog od klasika ruske istoriografije I. Zabelina, projektovan po ugledu na „biblijske i posebno carigradski dvorac“, kao zemaljsko ovaploćenje Nebeskog grada. Po rečima poznatog istoričara umetnosti A. Lidova, sakralni prostor kremljevskog Blagoveštenskog sabora, kao glavnog carskog hrama nevesternizovane Moskovske Rusije, uređen je po ugledu na carigradsku crkvu Bogorodice Faroske, u kojoj su se pre latinske pljačke romejske prestonice čuvale glavne hrišćanske relikvije. Putin se opredelio da ratni Božić molitveno dočeka u hramu koji je jedan od retkih na čijim je zidovima predstavljen ciklus scena poslednjih vremena pred Drugi dolazak Hristov iz Otkrovenja Sv. Jovana Bogoslova. Dodatnu simboliku daje činjenica da je odlučujuću ulogu u izradi plana freskopisa Blagoveštenskog sabora imao prvi ruski car Ivan IV Vasiljevič, koji je rukovodio obnovom Blagoveštenskog sabora nakon požara od 1547. godine.

PUTIN I CAR IVAN IV VASILjEVIČ Birajući da u noći ratnog Božića bude sam u hramu, o čijem se uređenju, prema pisanju V. M. Sorokatkog, posvećenički starao prvi ruski car, Putin je, ako je verovati tumačenju Baširova, ruskoj oligarhiji poslao poruku, koja po mnogo čemu podseća na poruku koju je Ivan IV Vasiljevič poslao bojarima kada je krajem 1564. godine iznenadno napustio Moskvu i sa svojom porodicom otišao u dvomesečno dobrovoljno usamljeništvo u Aleksandrovsku slobodu.

Prvi ruski car, za čiju se istorijsku rehabilitaciju od nepravednih optužbi Putin zdušno založio još 2017. godine, odlaskom u Aleksandrovsku slobodu iskazao je žestok protest protiv bojara, koji su faktički vladali ruskom državom nakon smrti regentkinje Jelene Glinske i tokom Ivanovog maloletstva, te u prvim godinama vladavine mladog cara. U pismu koje poslao iz Aleksandrovske slobode stanovnicima prestonice, car Ivan Vasiljevič optužuje bojarsku oligarhiju da se nisu starali za cara, državu, kao i za sve pravoslavne hrišćane, da ih nisu branili od spoljnih inovernih neprijatelja, nego su ih samo izrabljivali, a državnu kasu i zemlju pljačkali. Istovremeno, car je kao uslov za svoj povratak u prestonicu tražio saglasnost svih da može u zemlji suočenoj sa stalnim ratovima protiv Poljske, Turske i krimskog Hanstva surovo kažnjavati izdajnike i one koji se ne povinuju vladarevoj volji, a njihovu imovinu konfiskovati u korist državne kase. Prihvatanje tog uslova značilo je dodeljivanje caru vanrednih ovlašćenja, nalik onim kojima su raspolagali privremeni diktatori u Rimskoj imperiji. Shodno tome, on je po povratku u Moskvu doneo ukaz o formiranju opričnine. Umnogome oklevetana ustanova opričnine, sa prvih hiljadu opričnika, služila je Ivanu IV kao glavno vojnopolicijsko i administrativno sredstvo za prevladavanje nasleđa udeone vladavine i suzbijanje moći bojara, kao nosioca feudalnog sistema koji je sprečavao centralizaciju ruske države, a koji je tokom XVI veka uveliko odbacivan širom Evrope.

OLIGARSI I RAT Današnji oligarsi nisu ništa drugo do feudalci čija moć se, za razliku od srednjovekovnih, ne zasniva na vlasništvu nad zemljom, već na vlasništvu špekulativnog kapitala. Osnovna dužnost feudalca, zbog koje u miru uživa čitav niz imuniteta i privilegija koje nemaju pripadnici drugih staleža, jeste da se u uslovima rata odazove na vladarev poziv za mobilizaciju. Kao što je Ivan IV nasledio oligarhijski sistem koji je sve svoje slabosti pokazao tokom ratova koje je tadašnja Rusija vodila sa okolnim neprijateljima, pošto se bojari em nisu odazivali na poziv u rat, em su otvoreno šurovali s neprijateljima Rusije, tako je i vojna i privredna mobilizacija u uslovima nametnutog rata u Ukrajini pokazala sve slabosti feudalno-oligarhijskog sistema koji je Putin nasledio iz Jeljcinove epohe. Jedan od retkih oligarha-feudalaca koji se odazvao na poziv vrhovne vlasti, i za potrebe rata mobilisao sve svoje u mirnodopskim uslovima stečene resurse, jeste Jevgeniji Prigožin. Otuda neprijatelji Rusije ovih dana uhode po Balkanu Prigožinove tragove.

Sredinom decembra prošle godine Putin je oštro istupio protiv oligarha koji „ne vezuju svoj život za Rusiju, već prosto iz nje izvlače pare“, pa zbog toga „od zemlje u kojoj žive i gde rade, mnogo više cene zemlju u kojoj imaju imovinu i čuvaju pare na računima“. Time je više nego jasno poslao poruku da će do predsedničkih izbora 2024. godine pokušati da ostvari ne samo ratne ciljeve, u potpunosti ili delimično, već, što je možda sudbonosnije za Rusiju, da u uslovima rata promeni nasleđeni oligarhijski sistem. Jer zapadna pseudoimperija je u poslednjoj deceniji prošlog veka instalirala u Rusiji tranzicioni novovekovni plutokratski feudalizam kako bi sprečila njenu buduću resuverenizaciju. Istorija pokazuje da su suverene nacionalne države sa snažnom centralnom vlašću nastale tek nakon odbacivanja slabe feudalne mešovite vlade.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

USKORO PADA KLJUČNI GRAD, RUSI NADIRU SA SEVERA, ISTOKA I JUGA: Detaljna analiza ukrajinskih stručnjaka o stanju na frontu