ZAŠTO SAVEZNICI OKLEVAJU DA UKRAJINI DOSTAVE AVIONE? Evropi nije do uništenja - Trud: Ovo ostaje strašni regionalni rat

RAT u Siriji bio je poslednji "preko posrednika" između SAD i Rusije, posle čega je u Ukrajini krenula sledeća etapa prodiranja na svetsku scenu Moskve nakon rušenja Berlinskog zida. Rusi sada direktno ratuju za svoju zonu uticaja, faktički protiv Zapada, s tim što Ukrajinci daju ljudstvo, a njihovi saveznici oružje. Poslednji korak u tom pravcu moglo bi da bude obostrano direktno učešće dve sile, jedne protiv druge, u svetskom ratu, ali na to se, zasad, niko ne usuđuje.

Foto N. Skenderija

- Ne mislim da će doći do velikog rata - ističe za "Novosti" francuski geopolitikolog i istoričar Aleksi Trud. - Verujem da velike sile već pregovaraju dok traje "periferni" konflikt u Ukrajini. Razlika između 1914. i 1939. je što sada postoji nuklearno naoružanje i što bi Zemlja nestala u trenu. Niko ne može da preuzme rizik od nuklearnog sukoba, u to sam uveren. Videlo se to i tokom Kubanske krize.

S druge strane, ističe Trud, postoji rizik od regionalnog rata na istoku Evrope, sa širenjem spiska zemalja koje će u njemu učestvovati. Naglašava da je Gruzija već objavila mobilizaciju.

Možda i odlučujući korak u daljoj destabilizaciji planete bio bi davanje savezničkih borbenih aviona Ukrajini. To, zasad, odbijaju, jer bi predstavljalo prekretnicu u borbi Kijeva protiv ruske invazije. Ujedno bi značilo i neposredno uključivanje zapadnih sila u ovaj sukob, s bombama koje bi ove letelice direktno isporučivale na rusku teritoriju. Nastavak nije teško zamisliti. Otuda, još, poslednji tragovi razuma u pomenutoj dilemi.

- Isporuka aviona gurala bi ka međunarodnom konfliktu. Zato svi oko tog pitanja sada nastupaju hladne glave. To ostaje regionalni rat, sa svim strahotama koje sa sobom donosi - kaže Trud.

Sagovornik "Novosti" smatra da Hladni rat nikada, praktično, nije ni prestajao, već da su se samo pregrupisale snage, dok sada na scenu ponovo stupa ne samo bipolarni već multipolarni svet:

- Niti je Hladni rat prestao 1989, niti je završen. Nastavio se bez prestanka. Američke pozicije su napredovale na istoku Evrope, takođe i na Srednjem istoku. Sada, Rusija koja je ojačala, vrši kontranapad. Živimo u multipolarnom svetu, gde postoji više aktera, ne samo SAD i Rusija. Tu su i Evropa, Kina... A to mnogo menja.

Izbijanjem rata u Ukrajini, međunarodni odnosi su se drastično promenili.

- Jasno je da su Istok i Zapad sada jedni drugima okrenuli leđa. Ušli smo u kritičnu fazu multipolarnog sveta, u kome međunarodno pravo, kakvo poznajemo od 1945, više nema značaj. Videlo se to najbolje na primerima Sporazuma iz Minska ili Briselskog sporazuma o KiM. Pošto nema dogovora, svaka sila sada pokušava da nametne svoje pozicije i to je ono što je strašno - kaže francuski istoričar.

Mračni scenario o daljem širenju sukoba iz Ukrajine na ceo svet se uklapa u sulude ideje moćnih globalističkih katastrofičara o "Velikom resetovanju", gde bi prenaseljena planeta mogla da preživi samo ukoliko se njen aktuelni broj stanovnika, bolestima i ratovima, smanji na tek deseti deo. Nuklearno dugme pritisnuto u nekom opštem sukobu verovatno bi uništilo i tu desetinu.

- Upravo zbog toga svetski lideri nisu baš toliko naivni i vode računa da ne idu do kraja - kaže naš sagovornik. Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg nedavno je izjavio da rat u Ukrajini može da "traje godinama", kao i da su zemlje članice Severnoatlantske alijanse "odlučnije nego ikad da učine da ga Ukrajina dobije." - Ovo je rovovski rat, kao 1914, s artiljerijom protiv artiljerije, i trajaće, na žalost po Ukrajince, godinama. To, s druge strane, potvrđuje da nećemo imati veliki nuklearni rat - zaključuje Trud.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije