UKRAJINA NIJE VREDNA NUKLEARNOG RATA: Pre nego što ulete u nuklearni sukob, Rusija i SAD bi trebalo da razrade sporazume o nuklearnom oružju
RAT u Ukrajini je postao igra resursa. I Rusi i Zapad (SAD i NATO) ubacuju ogromne količine municije, oklopa, aviona i ljudstva. Obe strane su zabrinute zbog galopirajuće potrošnje sredstava. Svako bi želeo da šokira drugog da odustane. Obe strane zveckaju oružjem. Ali čini se da samo jedan zvecka nuklearnim oružjem – rizikujući eskalaciju koja bi uništila Evropu.
Najava predsednika Vladimira Putina da će rasporediti nuklearne rakete Iskander u Belorusiju iz trenutno, ne tako velikog inventara i ide pravo ka Armagedonu. Iskander je balistička raketa kratkog dometa koja može da pokrije ključne delove Poljske i Ukrajine, na primer, Varšavu i Kijev. Rusi kažu da ovo raspoređivanje nije u suprotnosti sa sporazumima o ograničenju nuklearnog naoružanja, ali se Rusija zvanično povukla iz relevantnog sporazuma o nuklearnom oružju srednjeg dometa (INF) 2019. godine, a kasnije i SAD.
Rusi tvrde da je odluka o slanju nuklearnih projektila – pod ruskom kontrolom – u Belorusiju odgovor na britansku odluku da pošalju glavne borbene tenkove čelindžer 2 u Ukrajinu naoružane protivtenkovskom municijom sa osiromašenim uranijumom (OU). Ovo ni na koji način nije analogno – i neće biti čak ni ako se projektili sa OU nalaze na i američkim tenkovima abrams, koji će se pojaviti u Ukrajini za nekoliko meseci.
STRAH OD NATO-A
Pravi razlog, osim iscrpljivanja ruskog naoružanja, je mogućnost da NATO pošalje snage u Ukrajinu. Poljska već planira da udvostruči svoju vojsku. Poljski ambasador u Francuskoj rekao je da će Poljska „biti primorana“ da uđe u ukrajinski rat ako ukrajinska vojska počne da posustaje.
Za Putina, gomilanje poljskih kopnenih snaga znači da se vojska NATO-a sprema za intervenciju i znači da će NATO angažovati druge resurse, posebno vazdušne snage, pa čak i strateške bombardere. U teoriji ili u stvarnosti, akcije NATO-a objašnjavaju ruski potez.
Rusi su dugo tvrdili da američko postavljanje antibalističkih raketnih sistema u Poljskoj i Rumuniji nije bilo samo za protivvazdušnu odbranu. Putin i njegovi generali su istakli da sistem odbrane od balističkih raketa AEGIS Ashore koristi lansere M-41 koji ne samo da ispaljuju rakete presretače, već se mogu koristiti i za lansiranje krstarećih raketa BGM-109G Tomahavk.
Američke rakete Tomahavk danas imaju konvencionalne bojeve glave, ali su prvobitno bile raspoređene sa nuklearnim bojevim glavama dizajniranim da probiju sovjetsku protivvazdušnu odbranu tako što lete nisko do zemlje i izbegavaju radare za pretragu. Nuklearna bojeva glava za Tomahavk, V-80, ima snagu u opsegu od 5 do 150 kilotona (KT).
Poređenja radi, atomska eksplozija u Hirošimi bila je između 13 i 18 KT. Bojeve glave su penzionisane između 2010. i 2018. godine, iako se čuvaju u aktivnom skladištu.
U 2014. Američki savet za nuklearno oružje odabrao je termonuklearnu bojevu glavu V-80-1 za novu krstareću raketu američkih vazduhoplovnih snaga, raketu dugog dometa (LRSO), koja je planirana za raspoređivanje 2027.
ARSENAL RUSIJE
Rusija ima ogroman arsenal takozvanog „taktičkog“ nuklearnog oružja koje se može lansirati sa kopna, vazduha i mora. Iako još nema znakova bilo kakve ruske pripreme da naoruža svoje oružje nuklearnim bojevim glavama, planirano raspoređivanje rakete Iskander u Belorusiji bi definitivno promenilo sliku.
Ruski lideri i komentatori su govorili o upotrebi nuklearnog oružja, možda pokušavajući da pripreme rusku javnost za njegovu moguću upotrebu. Putin je takođe naredio značajno jačanje slojevite protivvazdušne odbrane oko Moskve.
Ukrajina planira veliku ofanzivu krajem proleća ili početkom leta, kada svi tenkovi, avioni i zalihe stignu iz SAD i zemalja NATO-a.
SAD su predložile da ofanziva ima za cilj da povrati Krim od Rusije.
Masovni ukrajinski napad na Krim mogao bi da uključi neke snage NATO-a. Ali čak i bez fizičke intervencije spolja, za Ruse će biti veliki izazov da zaustave fokusiranu ukrajinsku sveobuhvatnu ofanzivu. Takav razvoj događaja mogao bi da dovede do ruske upotrebe taktičkog nuklearnog oružja, ili barem pretnji da će ga upotrebiti.
Ukrajina nije vredna nuklearnog rata. Ali ako rusko igranje izmakne kontroli, bilo zbog čega se Moskva plaši da će SAD uraditi – ili zbog onoga što ukrajinske trupe zapravo rade – rezultat će za Evropu biti katastrofalan. Rat vapi za rešenjem pre nego što se učesnici spotaknu o nuklearni sukob. I, kao nuklearne sile, Rusija i SAD treba da otvoreno razrade sporazume o nuklearnom oružju pre nego što se to desi, a sporazumi moraju uključiti Kinu.
BONUS VIDEO - POGLEDAJTE ISPALjIVANjE "MOSKIT" KRSTAREĆE RAKETE: Vežbe ruske Pacifičke flote u Japanskom moru
Preporučujemo
PJONGJANG SPREMAN DA PODRŽI MOSKVU: Kim može da pošalje 50.000 vojnika u Ukrajinu
30. 03. 2023. u 20:16
NOVE SVETSKE SILE UKLjUČILE SE U SUKOB U UKRAJINI: "Dve na strani Putina, dve žestoko protiv Rusa"
SUMNjE u podršku SAD Ukrajini u slučaju pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima mučile su sve one kojima je cilj da se Kijev obrani od ruske agresije. Tramp je pobedio i tek treba videti u kom će smeru krenuti njegova politika, ali sva ta dešavanja zasenila su drugi važan odnos u tom, ionako komplikovanom, odnosu.
22. 11. 2024. u 09:14
RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine
RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.
21. 11. 2024. u 11:32
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (2)