GODINU DANA OD ZABRANE UZGOJA MAKA U AVGANISTANU: Da li će ovakve odluke dovesti do potražnje sintetičkih opijata?

PROŠLO je skoro godinu dana otkako su talibani zabranili uzgoj maka u Avganistanu koji se koristi za proizvodnju opioida. Uticaj ovog poteza će uskoro pogoditi globalna tržišta, s obzirom na kašnjenje od farme do kupca.

Foto: Tanjug/AP Photo

Pomislili biste da bi to donelo dobrodošao uzdah olakšanja. Očigledno ne. Izveštaji  sada sugerišu da nedostatak avganistanskog heroina na globalnom tržištu i smanjenje dostupnih prirodnih opioida kao što je heroin može dovesti do povećane upotrebe sintetičkih opioida kao što je fentanil. Ako je to slučaj, onda je to samo zato što su Vašington i Zapad otprilike podjednako kompetentni u suzbijanju naglih smrtnih slučajeva od predoziranja drogom kao što su se bavili uzgojem avganistanskih opioida u vreme kada su imali kontrolu nad zemljom. Sintetički opioidi iz Kine i Meksika se sve više koriste, kao i oni koji se nabavljaju na recept u okviru američkog zdravstvenog sistema.  

Tokom Globalnog rata protiv terorizma pod vođstvom SAD koji je počeo u Avganistanu 2001. godine, predoziranje heroinom u SAD i drugde je poraslo. Uprkos tome što je dve decenije imao kontrolu nad zemljom i njenom vladom, Vašington ne samo da nije uspeo da ograniči poljoprivredu i izvoz avganistanskog opijuma, već je nadgledao povećanje.

U februaru 2004. godine, tadašnji pomoćnik američkog sekretara za međunarodne narkotike i poslove sprovođenja zakona, Robert Čarls, izneo je pred Kongresom novu politiku za suzbijanje „narkoterorizma“ u Avganistanu. On je naveo želju da se pomogneavganistanskoj vladi koju podržavaju SAD u njenom cilju „da eliminiše uzgoj opijumskog maka i trgovinu za 10 godina“. Projekat bi uključivao raspoređivanje USAID-a povezanog sa CIA-om u oblastima za uzgoj maka kako bi se pomoglo u pronalaženju alternativnih rešenja za poljoprivredu . Ali uvek su postojale jake sumnje u iskrenost takvih napora. Politički dokument američkog Ministarstva pravde iz 1991. optužio je CIA-u za „saučesništvo u trgovini narkoticima“ u Avganistanu, naglašavajući da „ tajne operacije CIA-eu Avganistanu, na primer, pretvorili su južnu Aziju iz samostalne opijumske zone u glavnog snabdevača heroinom za svetsko tržište. ” 

CIA bi svakako bila u poziciji da zna, pošto je podržavala mudžahedine džihadističke borce protiv Sovjetskog Saveza u Avganistanu tokom Hladnog rata, dok se trgovina ljudima odvijala ispred njenog nosa. Očigledno stare navike teško umiru. 

2010. godine, bivši direktor Federalne službe za kontrolu droga Rusije Viktor Ivanov sastao se sa zvaničnicima NATO-a da zatraži mandat za uništavanje polja maka, navodeći 30.000 smrtnih slučajeva povezanih sa opijumom u Rusiji.

- Ne možemo biti u situaciji da uklonimo jedini izvor prihoda ljudi koji žive u drugoj najsiromašnijoj zemlji na svetu, a da ne možemo da im pružimo alternativu - odgovorio je  portparol NATO-a Džejms Apaturaj, prenosi Rojters . 

Očigledno, oni jednostavno nisu bili toliko zainteresovani. Sada se čini da je misija SAD i NATO-a za borbu protiv pobunjenika služila delimično kao pokriće za čuvanje i zaštitu opijumskih polja od uništenja – što su talibani već radili pre američke invazije 2001. godine. Podupiranje zapadnih proksija nije jeftino, a neke stvari jednostavno nisu prikladne za računovodstvene knjige kod kuće. Nije tajna da CIA ima istoriju korišćenja narkotika da podrži interese SAD u inostranstvu, dok istovremeno optužuje lokalnu opoziciju da upravo to radi – od Nikaragve i Haitija do jugoistočne Azije, Indokine, pa čak i Francuske. 

Prema podacima Stejt departmenta iz arhiva pre 2001. godine, talibanskim zabranama uzgoja maka „nedostajalo je kredibiliteta“.  Ipak, javne izjave Vašingtona o iskorenjivanju nikada nisu došle do ploda. Slično tome, Vašington je u martu 2020. godine sa smehom optužio predsednika Venecuele Nikolasa Madura za „partnerstvo narko-terorizma sa FARC-om u proteklih 20 godina". To je bilo uprkos bezuslovnoj podršci Vašingtona južnoameričkog saveznika, Kolumbije – stvarne narko-države čija proizvodnja kokaina eksplodirala pod vođstvom bivšeg predsednika Ivana Dukea.

Vašington je istorijski bio i neiskren i nekompetentan kada je u pitanju borba protiv upotrebe nedozvoljenih droga. Činjenica da talibani konačno imaju priliku da urade ono što Vašington nikada nije mogao ili hteo da uradi – uprkos tvrdnjama o suprotnom – zatvara jedan otvor. Međutim, to neće spasiti Vašington od sopstvenih neuspeha na frontu droge, preneo je RT.

BONUS VIDEO: EVAKUISANO ČITAVO MESTO - U Minesoti iz šina iskliznuli vagoni teretnog voza

Preporučujemo

Svet

0 0

"MORAJU DA OBAVE SVOJU DUŽNOST": Kraljica Elizabeta želela da njeni unuci učestvuju u ratu u Avganistanu

11. 04. 2023. u 14:34

Svet

0 1

SITUACIJA SVE GORA: Najmanje 60 učenica otrovano u nekoliko ženskih škola širom Irana

08. 04. 2023. u 18:38

Svet

0 0

TALIBANI ZATVORILI RADIO STANICU KOJU VODE ŽENE: Optužene da su puštale muziku tokom Ramazana

02. 04. 2023. u 14:50

Svet

0 0

NAPAD U LISABONU: Muškarac ubio dve osobe nožem, policija ga upucala

28. 03. 2023. u 14:41

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije