Svet

RAT U UKRAJINI: Zelenski predlagao napad na Rusiju; VSU oborio 2 helikoptera i 2 aviona (FOTO/VIDEO)

Novosti online

13. 05. 2023. u 07:22 >> 02:39

RAT u Ukrajini - 444. dan. U ukrajinskom granatiranju Luganska ranjeno je šestoro dece. Ruski Istražni komitet istražuje navode da su ukrajinske snage u Donbasu koristile bojne otrove.

РАТ У УКРАЈИНИ: Зеленски предлагао напад на Русију; ВСУ оборио 2 хеликоптера и 2 авиона (ФОТО/ВИДЕО)

Eksplozije i uzbuna u više oblasti Ukrajine (VIDEO)

Ruske snage uništavaju skladišta sa municijom i gorivom za kontraofanzivu Oružanih snaga Ukrajine. Udarac je zadat na objektu u industrijskoj zoni, potvrdio je pogodak šef Ternopoljskog regionalnog veća.

Kakva je meta uništena još nije saopšteno, preciziraju nadležni da je projektil pogodio objekat „u industrijskoj zoni”. Verovatno je VSU držao municiju u fabrici.

Eksplozije kod Kijeva, PVO pokušava da obori ruske mete.

Snažne eksplozije i u Harkovu. Raketni napad je izveden na mete u gradu.

Iznad mesta dolaska sjaja od vatre. Šef harkovske regionalne administracije izvestio je o granatiranju Harkova i njegovih predgrađa.

Američki mediji: Zelenski predlagao napade na naftovod koji koristi Mađarska, da se zaposedne ruska teritorija

Predsednik Ukrajine je iza zatvorenih vrata predlagao da se izvedu napadi na teritoriju Ruske Federacije i da se miniraju naftovodi preko kojih se isporučuje nafta u Mađarsku, navodi „Vašington post“ pozivajući se na tajna dokumenta iz Pentagona.

Prema navodima lista, ti dokumenti su bili pod oznakom „stroge tajnosti“ i oslikavali su Zelenskog kao lidera sa „agresivnim instinktima“ čiji lik se ni u kom slučaju ne podudara sa „likom pouzdanog i smirenog državnog činovnika“.

Takođe se navodi i da je Zelenski predlagao da ukrajinske kopnene snage uđu na teritoriju Rusije kako bi „okupirala pogranične gradove“, a cilj tih mera bio bi da se omogući Kijevu poluga moći prilikom mirovnih pregovora sa Moskvom.

List navodi i podatke sa sastanka Zelenskog sa generalom ukrajinske vojske Valerijem Zalužnijem tokom kojeg je ukrajinski predsednik izrazio zabrinutost što Ukrajina nema rakete dalekog dometa koji bi mogli da pogode ruske snage na teritoriji Ruske Federacije.

Zbog toga je Zelenski predložio da za te potrebe ukrajinska vojska upotrebi bespilotne letelice.

Večernji izveštaj GŠ VSU: Napredujemo kod Bahmuta

Ukrajinske trupe odbile su 40 napada u četiri pravca u Donbasu. Bahmut i Marjinka ostaju u epicentru borbi.

Ovo je objavljeno u subotu, 13. maja, u večernjem rezimeu Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine.

Glavno iz rezimea komande:

1. U epicentru neprijateljstava - Bakhmut i Marinka. U pravcu Bahmuta, Oružane snage Ukrajine ne samo da su se branile, već su i napredovale.

2. Odbijeno je oko 40 napada u sledećim pravcima: Kupjansk - u regionu Novoselovskog i istočne periferije Stelmahovke; Bahmut - u Bahmutu i u pravcu Bogdanovke i Bele Gore;
Avdejevka - u oblasti Avdejevke; Marjinka - u oblasti Marjinke.

3. Na Volinskom, Poleskom, Severskom, Slobožanskom, Limanskom, Šahtjorskom, Zaporoškom i Hersonskom pravcu situacija se nije bitno promenila.

4. Ruska vojska je lansirala jednu raketu (na Nikolajev) i 66 vazdušnih udara, izvršila oko 70 napada iz MLRS-a.

5. Vazduhoplovstvo Oružanih snaga Ukrajine izvršilo je devet udara. PVO je oborila 18 od 22 ruske bespilotne letelice Šahed-136/131, kao i dva neprijateljske izviđačke bespilotne letelice tipa Orlan-10.

Maljar: VSU napreduje po bolovima Bahmuta

Ukrajinske trupe napreduju u dva pravca u gradu Bahmutu, ali je situacija u centru grada komplikovanija, izjavila je danas zamenica ministra odbrane Ukrajine Hana Maljar.

-Zahvaljujući kompetentnom planiranju komande i hrabrosti naših boraca, neprijatelj nije u stanju da preuzme grad pod svoju kontrolu, napisala je ona na svom kanalu na Telegramu.

Britansko ministarstvo odbrane saopštilo je danas da su se ruske snage povukle sa pozicija sa južnog kraka Bahmuta u prethodna četiri dana.

Prilikom povlačenja, ukrajinska vojska povratila je bar jedan kilometar teritorije, dodaje se u britanskom obaveštajnom izveštaju, preneo je Rojters.

-Oblast ima određeni taktički značaj jer je predstavljala ruski mostobran na zapadnoj strani kanala Donjec-Donbasa, koji označava liniju fronta kroz delove sektora, dodaju iz Londona.

Krasnopoljem po ukrajinskim metama (VIDEO)

Pogodak projektila Krasnopolj, uništena ukrajinska tehnika. Projektil su ispalili pripadnici PMC Vagnera. Tačno je pronađen i naciljan ukrajinski tenk T-64BV.

Strahovita eksplozija u Hmeljnickoj oblasti (VIDEO)

Prvi kadrovi samog trenutka detonacije skladišta municije nakon pogotka raketa u području Hmeljnicke oblacti koju su jutros snimili očevidci.

Novi snimci eksplozije skladišta municije.

Ruska avijacija uništila radar za S-300

Ruske raketne snage i avijacija uništile su radiolokacionu stanicu neophodnu za rad PVO sistema S-300 koja se nalazi u delu Donjecke Narodne Republike koji je pod kontrolom ukrajinske vojske.

Takođe, uništeno je i jedno skladište raketa za potrebe avijacije, soapštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

Dodaje se i da je uništeno i jedno skladište municije za avijaciju i cisterne sa gorivom ukrajinske vojske u Zaporoškoj oblasti, kao i komandni centar ukrajinske 5. jurišne brigade.

Plotuni po Donjecku - ispaljeno 100 projektila na grad

Ukrajinska vojska je danas ispalila preko 100 granata na Donjeck, saopštile su lokalne vlasti.

Granatiran je Petrovski, Kujbiševski i Kirovski rejon, a tom prilikom poginulo je jedno dete i jedna žena.

U granatiranju su korišćeni višecevni raketni lanseri i artiljerija kalibra 155 milimetara.

Oboreni ruski helikopteri i avioni regionu Brjanska

Popodne 13. maja 2023. godine dva helikoptera Mi-8, kao i jedan lovac-bombarder Su-34 i jedan Su-35 srušila su se u regionu Brjanska.

Saopšteno je da su ruski avioni oboreni kada su krenuli da bombarduju ukrajinska pogranična područja. PVO VSU je ispalilo salvu raketa ali su četiri prošle i našle svoje mete.

Ruski avioni su bili na zadatku, Su-34 je bacio "jedreće" bombe koje su pogodile ciljeve u Černjigovskoj oblasti, dok je Su-35 obazbeđivao zaštitu.

Oboren je i helikopter Mi-8 za radioelektronsku borbu i još jedan koji je krenuo u spašavanje.

Pretpostavlja se da su se letelice previše približile granici (oko 40km) kada su na njih ispaljeni ukrajisnki projektili.

Zelenski u Rimu sa Matarelom i Meloni

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski sleteo je u Rim i sastao se sa italijanskim predsednikom Serdžom Matarelom i premijerkom Đorđom Meloni, a nakon toga uputio se ka Vatikanu gde će se sastati sa papom Franjom.

To je već druga poseta Zelenskog Vatikanu budući da je prethodno tu bio u februaru 2020. godine.

Ispaljena raketa "storm šedou"

Predstavništvo LNR u Zajedničkom centru za kontrolu i koordinaciju pitanja ratnih zločina Ukrajine potvrdilo je da su snage Kijeva i u današnjem napadu na Lugansk primenile krstareću raketu "storm šedou". Ispaljena je jedna raketa.

U današnjem napadu oštećeno je sedam višespratnica, 25 garaža i 15 automobila, kao i elektromreža.

Borelj pozdravio isporuke oružja velikog dometa

Šef evropske diplomatije Žozep Borelj pozdravio je isporuke oružja velikog dometa Kijevu.

- Rusija nanosi udare sa velikog rastojanja, tako da je i Ukrajini potrebno oružje koje može da deluje na takvom rastojanju - rekao je Borelj.

Pomoć od skoro 3 milijarde stiže od Nemačke

Nemačka namerava da isporuči Ukrajini najveći paket vojne pomoći vredan oko 2,7 milijardi evra, piše list „Špigl“.

Kako se pretpostavlja, Berlin će isporučiti Kijevu 20 borbenih vozila pešadije „marder“, 30 tenkova „leopard 1“, oko 200 izviđačkih dronova.

Pored toga, planirana je isporuka protivavionskih samohodnih topova „gepard“, dodatnih sistema PVO „iris-T“, artiljerijske municije i vozila.

Očekuje se da će 14. maja biti objavljeno o pružanju nove vojne pomoći Ukrajini.

Ukrajinci već isprobali "olujnu senku"

U jučerašnjem napadu na Lugansk ukrajinske snage su koristile dve rakete britansko-francuske proizvodnje "storm šedou" i jednu raketu ADM-160B MALD američke proizvodnje, saopštilo je predstavništvo LNR u Zajedničkom centru za kontrolu i koordinaciju pitanja ratnih zločina Ukrajine.

U raketiranju je ranjeno šestoro dece. U LNR je juče obeležen Dan republike.

"Storm šedou" su rakete velikog dometa. Britanski ministar odbrane nedavno je potvrdio isporuke tih raketa u Ukrajinu.

Eksplozija u Hmeljnickoj oblasti

Ukrajinski mediji objavili su da je na jednom od izuzetno važnih infrastrukturnih objekata u Hmeljnickoj oblasti odjeknula eksplozija.

Nakon toga gradonačelnik Hmeljnickog Aleksandar Simčišin objavio je na Telegramu da je na objektu izbio požar.

U Hmeljnickoj oblasti je proglašena vazdušna opasnost.

Blinken razgovarao sa Kulebom

Američki državni sekretar Entoni Blinken razgovarao je telefonom sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova Dmitrijem Kulebom o pripremama ukrajinskih snaga za kontraofanzivu i ulozi partnera Kijeva u tome.

- Blinken je konstatovao da je suverenitet Ukrajine od suštinskog značaja za mir i bezbednost Evrope i da je obaveza SAD da pozove Rusiju na odgovornost. Podsetio je na obećanje predsednika Džozefa Bajdena da će podržavati Ukrajinu koliko god bude trebalo - saopštio je Stejt department.

Uništena američka haubica M777 u Hersonu

Jedinice grupe "Dnjepar" uništile su u hersonskom pravcu položaje ukrajinske artiljerije, uključujući američku haubicu M777, rekao je za Sputnjik načelnik pres centra grupe Aleksandar Ruljov.

Britanski list: Kijev sumnja u uspeh kontraofanzive i strepi da ne izgubi podršku Zapada

Ukrajinski zvaničnici nisu sigurni u uspeh planirane kontraofanzive Oružanih snaga Ukrajine i zabrinuti su da će Zapad prestati da pruža vojnu i finansijsku pomoć Kijevu, piše britanski list „Fajnenšel tajms“.

- Pojedini visoki zvaničnici u Kijevu su iza zatvorenih vrata zauzeli, kako je jedan od njih rekao, 'veoma realističan i veoma pragmatičan stav' - navodi se u članku.

Naime, kako piše list, ukrajinski zvaničnici priznaju da je malo verovatno da će Kijev uspeti da uspostavi kontrolu nad DNR, LRN, Zaporoškom i Hersonskom oblasti – „barem kada je reč o ovoj godini“.

Pored toga, Kijev je zabrinut da će, ukoliko tokom kontraofanzive ne budu zauzete značajne teritorije, Zapad početi da sumnja u potrebu da se pomaže Ukrajini i insistiraće na pregovorima između Kijeva i Moskve.

Takođe, pojedini američki zvaničnici priznaju da Ukrajina treba da postigne neki uspeh na bojnom polju kako bi ubedila Kongres i Amerikance da je neophodno da nastave da joj pružaju podršku. Pritom, kako list navodi, postoji mogućnost da je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski odložio kontraofanzivu kako bi ubedio zapadne partnere da isporuče moćnije oružje.

Premijer Ukrajine Denis Šmigalj izjavio je početkom aprila da ukrajinska kontraofanziva može početi na leto, dok je nešto kasnije rekao da će početi „uskoro“. Američki mediji su pisali da Ukrajina navodno pokreće kontraofanzivu 30. aprila. Međutim, ruski eksperti ističu da se ne može verovati kontradiktornim izjavama iz Vašingtona i Kijeva, jer je to verovatno deo dezinformacione kampanje.

Uništen ukrajinski radar u Donjecku

Jedinice grupe "Jug" su uz pomoć bataljona "Sparta" uništile na donjeckom pravcu ukrajinski radar.

U Zaporoškoj oblasti su najavili povećanje terorističke aktivnosti Kijeva

Ukrajinske specijalne službe pojačale su terorističku aktivnost u Zaporoškoj oblasti, izjavio je za RIA Novosti Vladimir Rogov, šef pokreta Zaporožje „Mi smo zajedno sa Rusijom“.

Eksplozivna naprava eksplodirala je u petak ujutro u ulici Šmit u Melitopolju. Zamenik ministra građevinarstva, arhitekture i stambeno-komunalnih delatnosti Zaporoške oblasti je povređen u eksploziji, nalazi se u bolnici, pokrenut je krivični postupak zbog pokušaja ubistva, saopštio je ranije Istražni komitet RF .

- Kijevski režim je pojačao terorističku aktivnost u regionu Zaporožja - rekao je Rogov.
Prema njegovim rečima, ukrajinske specijalne službe su zapravo pokrenule rat protiv civilnog stanovništva Zaporoške oblasti, vršeći subverzivne radove i pokušavajući da ometaju uspostavljanje mirnog života u regionu.

Politikolog je ukazao na potrebu da se odgovori na isporuku krstarećih raketa Kijevu

Odgovor Rusije na demonstrativno snabdevanje Kijevu krstarećim raketama mora biti vojni i politički i ekonomski u odnosu na režim u Kijevu i na zapadne zemlje koje snabdevaju oružjem, izjavio je za RIA Novosti politički analitičar Sergej Mihejev.
Velika Britanija je ranije saopštila da je Ukrajini predala krstareće rakete Storm Shadov (domet izvozne modifikacije je oko 250 kilometara). Istovremeno, kako navodi Si-En-En, London je od Kijeva dobio uveravanja da će se koristiti samo za ciljeve na teritorijama koje Ukrajina smatra svojim, a ne za „kopnenu” Rusiju. Pres-sekretar predsednika Rusije Dmitrij Peskov rekao je da će to zahtevati adekvatan odgovor

- Uopšteno govoreći, ovo je veoma opasna stvar. Naša protivvazdušna odbrana, najverovatnije, ima sredstva za borbu protiv ovih projektila, ali ipak. Opasno je jer Zapad namerno i prkosno ide putem razbijanja naših „crvenih linija“, koje saopštavamo, a zatim ne potvrđujemo da su pređene. Sada se napadi ukrajinskih trupa odvijaju na pozadini snabdevanja ovim projektilima, a pre nekoliko meseci su rekli da takvih neće biti. isporuke, koje im Amerikanci ne bi dali - ali Britanci jesu. Mislim da je ovo kolektivni stav NATO-a da testira naše "crvene linije". Ako na ovo ne odgovorimo na način da oni više ne žele da ih doživljavaju , oni će nastaviti da idu napred - rekao je Mihejev.

Prema ekspertu, odgovor na ove akcije treba da bude vojni u odnosu na režim u Kijevu, a najmanje ekonomski i politički u odnosu na zemlje koje snabdevaju Ukrajinu oružjem.

- Ovde je neophodno ili kvalitativno preokrenuti tok neprijateljstava i pobediti kijevski režim – na primer, udariti na rukovodstvo Ukrajine ili preduzeti akcije protiv onih zemalja koje isporučuju ovo oružje. Ali mi čak održavamo trgovinu sa Britanijom, diplomatski odnosi su ne prekinuti... To bi trebalo da budu akcije vojne, političke i ekonomske prirode. Sa svim zemljama koje isporučuju oružje, potrebno je prekinuti sve ekonomske veze. Ako je potrebno, moraju se prekinuti i diplomatski odnosi - rekao je izvor.

- Što se tiče vojne reakcije, to je jednostavna stvar: napravimo tako da ni Zelenski ne može da putuje u Evropu , niti da ga posete evropski lideri. Skoro godinu i po priča se o saobraćajnoj infrastrukturi, mostovima, prilazima, logistika, da se Zelenski oseća slobodno, ali ništa se ne dešava. Mislim da što se više budemo igrali plemstva, to će oni biti bliže samom srcu - dodao je on.

Ukrajinske trupe su napale Donjeck

Ukrajinske trupe su tokom noći i jutra granatirale Kujbiševski, Kijevski i Petrovski okrug Donjecka sa 18 granata „NATO“ kalibra 155 milimetara, saopštilo je predstavništvo DNR u Zajedničkom centru za kontrolu i koordinaciju pitanja ratnih zločina Ukrajine. (JCCC) prijavio .

- Zabeležena je vatra iz AFU (Oružane snage Ukrajine) u pravcu... 00.05 – naselje Orlovka – grad Donjeck (Kujbiševski i Kijevski okrug): ispaljeno je sedam granata kalibra 155 mm - navodi predstavništvo. rečeno je u telegram kanalu.

Napominje se da su Petrovski i Kujbiševski okrug grada takođe ispaljeni u 06.05 i 06.35, respektivno, a na njih je ispaljeno 11 „NATO“ granata.

Zemlje G7 složile su se da nastave pritisak sankcija na Rusiju

U zajedničkom saopštenju nakon trodnevnog sastanka u Niigati, u Japanu, ministri finansija i šefovi centralnih banaka zemalja G7 potvrdili su svoju nameru da „uvedu i sprovedu sankcije i druge ekonomske mere“ protiv Rusije i odupru se zaobilaženju sankcija.

- Potvrđujemo našu nepokolebljivu rešenost da uvedemo i primenimo sankcije i druge ekonomske mere za dalje podrivanje sposobnosti Rusije... Ostajemo posvećeni pružanju otpora bilo kakvim pokušajima povlačenja i zaobilaženja naših sankcija - navodi se u dokumentu.

Strane takođe nameravaju da „nastave da jačaju saradnju na praćenju prekograničnih transakcija između Rusije i drugih zemalja“.

- Takođe nameravamo da preduzmemo dalje mere usmerene na ruski finansijski sektor, ako je potrebno, kao i da pažljivo pratimo efektivnost gornje granice cena ruske nafte i naftnih derivata kako bismo bili sigurni da mere služe svojoj svrsi i da preduzmemo sve neophodne i odgovarajuće mere za sprovođenje (restriktivne mere – prim. aut.) - navodi se u saopštenju.

G7 je izrazila spremnost da podrži Ukrajinu „koliko god bude potrebno“

U zajedničkom saopštenju nakon trodnevnog sastanka u Niigati, u Japanu, ministri finansija i centralni bankari zemalja G7 potvrdili su svoju nameru da doprinesu hitnim i kratkoročnim finansijskim potrebama Ukrajine i susednih zemalja, kao i da podrže Kijev. „koliko je potrebno“.

- Potvrđujemo našu nepokolebljivu podršku Ukrajini koliko god je potrebno i jedinstvo u našoj osudi Rusije… Ostajemo posvećeni međunarodnoj saradnji u rešavanju svetskih ekonomskih problema… i u tom pogledu, snažno odbacujemo ponovljene lažne tvrdnje Rusije o negativnim efekte naših sankcija na sigurnost hrane i energije - navodi se u dokumentu.

Stranke su takođe potvrdile nameru da „nastave da doprinose hitnim finansijskim potrebama Ukrajine u kratkom roku, kao i da pružaju podršku njenim susedima i drugim zemljama koje su pogođene”.

- Mi smo, zajedno sa međunarodnom zajednicom, povećali naše budžetske obaveze i ekonomsku podršku Ukrajini za 2023. i početak 2024. na 44 milijarde dolara, što nam je omogućilo da dobijemo odobrenje za program Međunarodnog monetarnog fonda u Ukrajini u iznosu od 15,6 milijardi dolara tokom 4. godine - navodi se u saopštenju.

Dodeljena sredstva će, prema rečima čelnika ministarstava finansija i Centralne banke G7, obezbediti funkcionisanje vlade, pružanje osnovnih usluga i stabilizovati privredu.

- Takođe ćemo nastaviti naše zajedničke napore da podržimo obnovu kritične infrastrukture Ukrajine... Takođe pozdravljamo pokretanje ukrajinske investicione platforme 12. maja u Tokiju - dodaje se u dokumentu.

Rusija je pokrenula specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini 24. februara 2022. godine. Ruski predsednik Vladimir Putin nazvao je njen cilj „zaštitom ljudi koji su već osam godina bili izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“. On je napomenuo da je specijalna operacija iznuđena mera, Rusiji „nije ostavljena nikakva šansa da uradi drugačije, stvoreni su bezbednosni rizici tako da je bilo nemoguće reagovati drugim sredstvima“.

Prema njegovim rečima, Rusija već 30 godina pokušava da se dogovori sa NATO o principima bezbednosti u Evropi , ali se kao odgovor suočila ili sa ciničnom obmanom i lažima, ili sa pokušajima pritiska i ucena, dok je alijansa u međuvremenu uprkos protestima Moskve , stalno se širi i približava granicama Ruske Federacije.

Rusija je više puta izjavljivala da će se zemlja izboriti sa pritiscima sankcija koje je Zapad počeo da vrši na Rusiju pre nekoliko godina i nastavlja da raste. Moskva je primetila da Zapadu nedostaje hrabrosti da prizna neuspeh sankcija protiv Ruske Federacije. U samim zapadnim zemljama više puta su se čula mišljenja da su antiruske sankcije neefikasne. Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je rekao da je politika obuzdavanja i slabljenja Rusije dugoročna strategija za Zapad, a sankcije su zadale ozbiljan udarac celokupnoj globalnoj ekonomiji. Prema njegovim rečima, glavni cilj Zapada je da pogorša živote miliona ljudi.

BONUS VIDEO: DRONOVI IZNAD KREMLjA - Snimak neutralisanja jedne od dve letelice iznad Putinove rezidencije

Uskoro opširnije

26. 04. 2023. u 11:39

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

21. 11. 2024. u 11:32

POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti

Svet

0 0

POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti

BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.