Svet

KIJEV TRAŽI ULAZNICU ZA NATO: Dometi samita Alijanse u Viljnusu

Goran Čvorović - stalni dopisnik iz Pariza

12. 07. 2023. u 14:57

Dolazeći u Viljnus, u situaciji veleobrta kada je Turska odlučila da podrži ulazak Švedske u NATO, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je izrazio nezadovoljstvo zbog "neodlučnosti i slabosti" Severnoatlantske alijanse kada reč o prijemu njegove zemlje Ukrajine, dodavši da to "ohrabruje ruski teror".

КИЈЕВ ТРАЖИ УЛАЗНИЦУ ЗА НАТО: Домети самита Алијансе у Виљнусу

- Izgleda da ne postoji bilo kakva želja da se Ukrajini uputi pozivnica u NATO niti da se od nje učini članica Alijanse – bio je razočaran Zelenski.

Ukrajinski predsednik je ocenio apsurdnim to što nije utvrđen kalendar prijema za njegovu zemlju.

Bela kuća je prethodno isključila mogućnost prijema Ukrajine u ovom trenutku, jer bi to praktično značilo direktan rat NATO s Rusijom. Nije mogo da bude pružen ni opipljiviju agendu, ali je najavljeno da će biti "trasiran put", koji podrazumeva i olakšice, a što je i najznačajnije, time se Ukrajina jednom vidi unutar Alijanse, što sigurno veoma ljuti Moskvu. Među saveznicima unutar NATO, međutim, ne postoji saglasnost oko budućeg prijema Ukrajine, upravo iz ovih razloga. Najglasnije za slanje pozivnice su Poljska i Baltičke zemlje.

U međuvremenu, traže se međurešenja. I pre kraja samita, koji se završava danas, nemački kancelar Olaf Šolc je najavio zajedničku deklaraciju sedam najrazvijenijih zemalja, Nemačke, SAD, Velike Britanije, Nemačke, Japana, Italije i Kanade u vezi s bezbednosnim angažmanom za Ukrajinu.

- Za nas je od samog početka bilo važno da postoji ovakav bezbednosni angažman, koji bi mogao da bude efikasan kada se mir bude vratio – nagovestio je Šolc, ali nije ulazio u detalje.

Ono što je, međutim, poznato, jeste da će Nemačka, kao drugi po rangu snabdevač Kijeva oružjem i municijom, posle SAD, isporučiti dodatno naoružanje Ukrajini u visini od blizu 700 miliona evra. Reč je pre svega o lansirnim sistemima za protivvazdušnu odbranu tipa "patriot", artiljerijskim projektilima, blindiranim vozilima "marder" i tenkovima "leopard 1A5".

Sa svoje strane, francuski predsednik Emanuel Makron je najavio slanje krstarećih raketa dugog dometa "storm šedou" koje Francuzi zovu "skalp". Njihov domet je veći od 250 kilometara, a prema nekim procenama čak 560.

- Odlučili smo da dostavimo nove rakete koje će omogućiti Ukrajini udare u dubini teritorije – kazao je Makron i dodao da je važno da se Kijevu pošalje poruka podrške i jedinstva NATO, kao i da se uputi poruka da "Rusija ne može i ne treba da dobije ovaj rat."

Francuska je do sada odbijala da uputi ovo naoružanje, iz bojazni da rakete ne bi otišle na rusku teritoriju. Zbog toga je Makron juče precizirao da je potrebno držati se doktrine da Ukrajina treba samo da brani svoju teritoriju. Procenjuje se da Francuska poseduje ukupno oko 400 ovih raketa.

Pre Pariza i Berlina, odluku da pošalje navodeće rakete dugog dometa doneo je i zvanični London.

ULAZAK ŠVEDSKE SAMO TEHNIČKO PITANjE

Posle Turske koja je odlučila da pruži ruku Švedskoj, oglasila se i zvanična Mađarska. Budimpešta je uz Ankaru do sada bila jedina koja nije ratifikovala švedski zahtev za ulazak u NATO. Sada se i to menja.

- Naš stav je jasan. Vlada podržava priključenje Stokholma Severnoatlantskoj alijansi. Završetak procesa ratifikacije je sada samo tehničko pitanje – poručio je mađarski šef diplomatije Peter Sijarto.