NEMCI TRAŽE UKIDANJE AZILA: Politička scena podeljena do usijanja

BERLIN je pred novom izbegličkom krizom, ali ovog puta, za gašenje migrantskog požara, potrebna je izmena nemačkog ustava. Sve više tamošnjih političara zahteva smanjenje, pa i ukidanje prava na azil, a budući da je to pravo zagarantovano najvišim državnim pravnim aktom, situacija se komplikuje do usijanja.

Foto: EPA

Kako je to ovih dana formulisao Jens Špan, vodeći član opozicione konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU), "Nemačkoj je potreban odmor od potpuno nekontrolisane migracije azila". Špan, koji je bio ministar zdravlja u vreme pandemije korone, poručuje da "integrisanje ljudi traumatizovanih ratom ili nasiljem zahteva vreme i resurse, što je moguće obezbediti samo ako se broj dodatnih tražilaca azila dramatično smanji".

Mnoge opštine u Nemačkoj, preopterećene su prihvatanjem pridošlica, piše Dojče vele i dodaje da je naročito veliki problem pronalaženje smeštaja. Zigmar Gabrijel, bivši predsednik Socijaldemokratske partije levog centra (SPD), založio se, zato, za potpuno ukidanje prava na azil, bez obzira na to što je ono ukorenjeno u nemačkom ustavu.

- Pokušaj da se reaguje na savremeni fenomen masovnog egzodusa korišćenjem individualnog prava na azil i Ženevske konvencije o izbeglicama, neće nam doneti uspeh - veli Gabrijel.

Stranka krajnje desnice Alternativa za Nemačku (AfD) isto zahteva još od 2015., kad je širom Evrope izbila migrantska kriza bez presedana, pa je, zahvaljujući politici otvorenih vrata tadašnje kancelarke Angele Merkel, skoro milion izbeglica i azilanata ušlo u Nemačku za godinu dana.

U julu je Torsten Fraj, poslanik CDU, predložio ukidanje prava pojedinca na azil i preporučio da UNHCR odabere 300.000 do 400.000 izbeglica godišnje i distribuira ih širom Evrope.

Kako nagađa list "Špigl", tročlana koaliciona vlada levog centra, socijaldemokrata, Zelenih i liberala, verovatno neće podržati brisanje prava na azil iz ustava. "Strogo sam protiv ukidanja individualnog prava na azil", poručuje ministarka unutrašnjih dela Nensi Fezer. Sa njom se slaže i portparolka Zelenih, Lamija Kador, koja, u izjavi za list "Velt", upozorava da "ukidanje ljudskih prava kako bi se ograničile migracije ne može biti rešenje".

Brojke, međutim, ostaju neumoljive. Zahtev za azil u Nemačkoj, podnele su, u prvoj polovini godine, 175.272 osobe, što je čak 80 odsto više nego u istom periodu lane. Većina ih je bila iz Sirije, Avganistana i Turske, odakle je dvostruko više onih koji traže zaštitu nego 2022.

Broj izbeglica širom sveta tuče sve rekorde i zbog starih sukoba, kao što je u Sudanu, koji se ponovo rasplamsavaju. Rat u Siriji besni od 2011. U Avganistanu, talibani progone disidente od ponovnog preuzimanja vlasti 2021. godine, a zemlja tone u humanitarnu krizu. Oko milion ljudi pobeglo je iz Ukrajine u Nemačku od početka specijalne ruske vojne operacije. Oni ne podnose zahteve za azil, nego ga automatski dobijaju kao takozvanu privremenu zaštitu, na osnovu istoimene direktive EU.

Vlada nemačkog kancelara Olafa Šolca traži da EU reformiše zakone o azilu pre izbora za Evropski parlament, dogodine u junu. Berlin želi da osigura da svi koji traže zaštitu mogu da budu odbijeni na spoljnim granicama Unije ako su im male šanse da dobiju azil, što bi rasteretilo Nemačku, koja, s druge strane, podstiče imigraciju hitno potrebnih kvalifikovanih radnika.

Dug nacizmu

NEMAČKA je jedna od malobrojnih država koje su pravo na azil ugradile u ustav, a učinila je to kao svojevrsnu pouku izvučenu iz političkog progona u doba nacizma. Član 16a kaže: "Pravo na azil imaju politički proganjana lica". Godine 1993. ograničenja prava na azil nametnuta su amandmanom koji je podržala većina vodećih političkih partija. Od tada, Ustav precizira da "ljudi mogu da podnesu zahtev za azil u Nemačkoj samo ako nisu stigli preko sigurne treće zemlje".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije