KONFLIKT U NAGORNO-KARABAHU: Evo zbog čega je Rusija "ključni igrač"

Kristina Špirković

20. 09. 2023. u 13:23

MOSKVA je omogućila prekid vatre, dan nakon što su se sukobi razbuktali u spornom regionu. Kao tradicionalni jermenski saveznik, Rusija je služila kao ključni igrač u rešavanju prethodnih eskalacija, uključujući dva rata punog razmera u Nagorno-Karabahu.

КОНФЛИКТ У НАГОРНО-КАРАБАХУ: Ево због чега је Русија кључни играч

Foto: EPA

Međutim, aktuelna jermenska vlada pod premijerom Nikolom Pašinjanom je više puta optuživala Moskvu da izdaje interese Jerevana – tvrdnje koje je Rusija odbacila.

Objavljujući primirje dan nakon najnovije eskalacije, vlasti u Nagorno-Karabahu zaslužne su ruskim mirovnim snagama za olakšavanje sporazuma.

Eskalacija

Ministarstvo odbrane Azerbejdžana objavilo je u utorak „protivterorističke mere lokalne prirode“ u Nagorno-Karabahu. Optužila je Jermeniju za raspoređivanje vojnih sredstava na svojoj teritoriji i za pokretanje sabotažnih operacija protiv azerbejdžanskih trupa.

Jerevan je negirao optužbe i optužio Baku da sprovodi „etničko čišćenje“ Jermena u Nagorno-Karabahu. Poziva se na intervenciju Saveta bezbednosti UN i SAD, između ostalih.

Ruska reakcija

Rusko Ministarstvo odbrane, koje ima mirovnu misiju u Nagorno-Karabahu, potvrdilo je višestruko kršenje primirja od azerbejdžanske strane, počevši od utorka.

Ruske trupe počele su evakuaciju civila iz zone sukoba. Od srede ujutro spasili su preko 2.000 ljudi, uključujući 1.049 dece, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Ruski vojni zvaničnici pozvali su "sve strane u sukobu da odmah prekinu vatru i preduzmu mere za deeskalaciju situacije i obnovu pregovora".

Ministarstvo spoljnih poslova u Moskvi pozvalo je na povratak trilateralnim sporazumima koje su Jermenija, Azerbejdžan i Rusija potpisale nakon rata u Nagorno-Karabahu 2020.

Neprijateljstva koja su trajala 44 dana pre tri godine završila su tako što je Azerbejdžan preuzeo kontrolu nad velikim teritorijama koje je prethodno izgubio. Mirovne snage su bile raspoređene da nadgledaju primirje uz posredovanje Moskve.

Foto Ilustracija V. N.

 

Promena statusa kvo

Rusko ministarstvo spoljnih poslova je tvrdilo da je na situaciju u Nagorno-Karabahu dramatično uticalo očigledno priznanje Jermenije da je region deo Azerbejdžana. Navodi se dva navrata tokom protekle dve godine kada je Jerevan to učinio formalno, oba puta tokom pregovora uz posredovanje EU. Ova promena je uticala na status ruskih mirovnih snaga, saopštila je Moskva.

Prva instanca je usledila 2022. godine u zajedničkom saopštenju izdatom nakon pregovora u Pragu, u kojem se navodi da Jermenija i Azerbejdžan „međusobno priznaju teritorijalni integritet i suverenitet jedan drugog“.

Drugi put se desio u maju ove godine, kada je Pašinjan izjavio da je ukupna teritorija Azerbejdžana 86.600 kvadratnih kilometara – broj koji uključuje Nagorno-Karabah.

Jermenija nikada nije zvanično priznala nezavisnost Nagorno-Karabaha, iako su njene veze sa regionom duboke decenijama. Tretiranje teritorije, koju Jermeni nazivaju Arcah, kao dela same Jermenije je kamen temeljac politike zemlje.

Pašinjan je ponovo potvrdio taj stav u prošlonedeljnom intervjuu za Politiko, dok su tenzije sa Azerbejdžanom eskalirali. On je tvrdio da je njegova ruka bila prisiljena prošle godine jer Rusija neće intervenisati u ime Jermenije tokom graničnih sukoba sa Azerbejdžanom.

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je prošle nedelje da mu je njegov azerbejdžanski kolega Ilham Alijev rekao da pošto Jermenija ne osporava status Nagorno-Karabaha, sva relevantna pitanja treba rešavati bez Jerevana.

 - Šta bismo mogli da kažemo na to? Nema šta da se kaže ako je sama Jermenija priznala Karabah kao deo Azerbejdžana - objasnio je Putin.

Govoreći u sredu, sekretar za štampu ruskog predsednika Dmitrij Peskov odbacio je tvrdnje Jermenije da mirovne snage ne ispunjavaju svoje dužnosti. On je dodao da je Baku, prema standardima Jerevana, delovao unutar svoje suverene teritorije.

Zapadno udvaranje

Pašinjan je došao na vlast u Jermeniji 2018. nakon talasa uličnih protesta. SAD i njeni saveznici dugo su se udvarali njegovoj vladi, gurajući je da se rastane sa Rusijom i pridruži Zapadu.

Nensi Pelosi, tadašnja predsednica Predstavničkog doma SAD, posetila je Jerevan nakon granične krize 2022. kako bi izrazila podršku Vašingtona „jermenskoj demokratiji“. Ona je tvrdila da su Jermeni „razočarani što su od Moskve dobili otkrivače činjenica, a ne zaštitu“ , i sugerisala da je Vašington mogao da uradi bolji posao.

U međuvremenu, EU se preselila u region sa sopstvenom posmatračkom misijom – korak koji Moskva doživljava kao geopolitički trik koji bi mogao da „ošteti suštinskim interesima Jermena i Azerbejdžanaca“.

Jermenija je ugostila američke trupe na zajedničkoj vežbi u nedeljama pre trenutne eskalacije. Ranije ovog meseca, Pašinjanova supruga, Ana Hakobjan, otputovala je u Kijev da isporuči pomoć i prikazana je kako se rukuje sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim.

(RT)

BONUS VIDEO:

RUSKA PACIFIČKA FLOTA: Izvođenje vežbe odbrane Severnog morskog puta

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
EVROPA RAZMATRA SLANJE 100.000 VOJNIKA U UKRAJINU: Tramp odbio predlog - poznato iz kojih zemalja bi ih bilo najviše

EVROPA RAZMATRA SLANjE 100.000 VOJNIKA U UKRAJINU: Tramp odbio predlog - poznato iz kojih zemalja bi ih bilo najviše

EVROPSKE nacije razmatraju slanje vojnih snaga u Ukrajinu u slučaju prekida vatre ili postizanja mirovnog sporazuma, potvrdili su Rojtersu zvaničnici i diplomate. Razlog je jednostavan - novoizabrani američki predsednik Donald Tramp jasno je stavio do znanja da neće slati američke vojnike u tu zemlju kako bi garantovali bezbednost, potvrdili su Rojtersu zvaničnici i diplomate.

18. 12. 2024. u 17:42

Komentari (0)

NOVI RED VOŽNJE SRBIJAVOZA STUPIO NA SNAGU U NEDELJU, 15. 12. 2024.