Svet

ŠOLC U KLIN, FIRME U PLOČU: Kina "svađa" biznis i vlast

I. Stanojević

27. 09. 2023. u 06:30

DOK vlada u Berlinu u klin, nemački biznismeni - u ploču! Uprkos državnoj strategiji "Kina je rival", privrednici se ne odriču tržišta druge najveće ekonomije sveta.

ШОЛЦ У КЛИН, ФИРМЕ У ПЛОЧУ: Кина свађа бизнис и власт

Foto: Printskrin/Jutjub/ xuxiaopang

Nemačke kompanije nastavile su da investiraju u projekte sa kineskim partnerima. Samo u prvoj polovini godine, navodi se u analizi Instituta nemačke privrede, firme su na Daleki istok plasirale 10,3 milijarde evra. Na Kinu otpada 16,4 odsto nemačkih direktnih ulaganja na inostranim tržištima, jer "ona Nemačkoj nikada nije bila tako važna u odnosu na ostala ulaganja u inostranstvu, kao što je sada", kaže stručnjak tog instituta Jirgen Mates.

Strategija kancelara Olafa Šolca zalaže se za "smanjenje rizika" koji postoji usled ovako krupnih investicionih projekata, ali kapital i profit za nju ne haju. Naročito giganti iz hemijske i auto-industrije stalno uvećavaju vrednost ulaganja. Samo je BASF lane dao deset milijardi evra za novi pogon u južnokineskoj provinciji Guangdong, i to sam, bez kineskog partnera.

Nemački koncerni ulaganja u Kini objašnjavaju dugoročnim očekivanjima. Martin Brudermiler, šef Uprave BASF, projekat u Kini opravdava time da će "do 2030. za dve trećine rasta u hemijskoj industriji biti zaslužna Kina".

- Za razliku od giganata, nemačka srednja preduzeća su, međutim, postala rezervisanija i opreznija zbog korona-restrikcija tokom lokdauna - kaže Johan Furman, šef pekinškog predstavništva nemačke Fondacije Konrad Adenauer, bliske demohrišćanima. - Te firme su zabrinute i zbog nesigurnosti u vezi s lancima snabdevanja, koji se prekidaju kako politika diktira.

Auto-industrija

I NEMAČKI proizvođači automobila žele da prodaju u Kini, a ujedno i da se odupru konkurenciji kineskih proizvođača električnih vozila. U prvoj polovini godine svaki treći "folksvagen" proizveden u svetu, svaki treći "mercedes" i svaki treći "bmv" prodat je u Kini. Prema zvaničnim podacima, nemački proizvođači su lane tamo imali udeo od 19,5 odsto, nešto više od japanskih proizvođača. To je, međutim, 6,5 odsto manje nego 2021. i trend pada se nastavlja.

S druge strane, nemačka vlada je svesna kapaciteta kineskog tržišta, pa je u strategiji, promovisanoj sredinom leta navela da, osim suprotstavljanja ekonomskoj i tehnološkoj zavisnosti kojima, navodno, teži Peking, želi i "da održi ekonomsku isprepletanost s Kinom", podseća Dojče vele. Kako misli da pomiri suprotne želje, Šolcova vlada ne objašnjava.

Kineska vlada s neodobravanjem gleda na nemačke rezerve. Istovremeno, predstavila je strategiju "Dva krvotoka", od kojih se jedan odnosi na domaću potrošnju, a drugi na međunarodnu robnu razmenu. Tako bi, po toj strategiji, trebalo podstaći domaću potrošnju, ali i smanjiti zavisnost Kine od izvoza.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ZAVRŠENA ERA DOMINACIJE: Orban saopštio užasne vesti za Zapad

ZAVRŠENA ERA DOMINACIJE: Orban saopštio užasne vesti za Zapad