SLOM MARKE: Tačno 100 godina od kada su Nemci zaustavili svoju inflaciju

KADA se u ekonomskoj štampi opisuje "čuvena" nemačka inflacija nakon Prvog svetskog rata, kao paradigma se uzima cena kokošijeg jajeta.

Deca su se igrala sa obezvređenom markom, Foto Vikipedija

Navodno, po ceni jednog jajeta (u papirnim markama) s kraja Prvog svetskog rata novembra 1918, godine 1923. mogli ste da kupite 500 milijardi jaja. Odlazak na pijacu sa kolicima punim novca bio je uobičajen u tom vremenu dok je papir na kome je moneta štampana vredeo više od iznosa. Do novembra 1923. cena američkog dolara u odnosu na papirnu marku porasla je za 8,912 procenata.

Pre ravno 100 godina, 15. novembra 1923, Rajhsbanka je naterana da prestane da monetizuje državni dug i izdaje novi papirni novac. Odlučeno je da jedan trilion papirnih maraka (broj sa dvanaest nula: 1.000.000.000.000) bude jednak jednoj novoj "rentskoj" marki. Samo pet dana kasnije, 20. novembra, umro je Rudolf E. A. Havenštajn, moćni i neprikosnoveni predsednik Rajhsbanke, a mandat za stolicu najmoćnije nemačke institucije pripao je Hjalmaru Šahtu, koji će "stabilizovati" papirnu marku u odnosu na američki dolar. Šaht je doneo odluku da 4,2 triliona papirnih maraka bude vredno jedan američki dolar, dok je "čudo rentske marke" označilo kraj hiperinflacije.

Docnije, guverner Hjalmar Šaht je u svojoj biografiji iz 1953. primetio: "Uvođenje novčanice državnog papirnog novca bilo je moguće samo dok su država ili centralna banka držale reč da će u svakom trenutku otkupiti novčanicu papirnog novca u zlatu.

Osiguravanje mogućnosti otkupa u zlatu u bilo kom trenutku mora biti nastojanje svih izdavaoca papirnog novca u budućnosti."

Šahtove reči sadrže centralni ekonomski aksiom: papirni novac bez "tvrde" podrške je politički novac i kao takav predstavlja remetilački element u sistemu slobodnih tržišta.

Povodom 100 godina od kada je svet "dobio" lekciju o održivosti novca, privrede i društvene uređenosti, analaziraju se naravoučeniija i traže krivci. Među ekonomskim stručnjacima preovlađuje mišljenje da je centralni problem za rešavanje monetarnog nereda u Nemačkoj 1918-1923. bila sama Rajhsbanka. Centralna banka je nastavila da izdaje sve veće količine papirnatih maraka, da bi krajem 1922. Nemačka bila optužena da nije na vreme isplatila svoje reparacije. Tada su francuske i belgijske trupe izvršile invaziju i okupirale Rursku obast, industrijsko srce zemlje, januara 1923, a nemačka vlada pod kancelarom Vilhelmom Kunom pozvala je radnike da se odupru bilo kakvim nalozima osvajača, obećavajući da će Rajh i dalje plaćati svoje plate. Tako je iz Centralne štamparije krenula "poplava" papirne marke, koja je od 8,610 milijardi novčanica izdatih do kraja 1922. u aprilu sledeće iznosila 17,340 milijardi i dalje - 669,703 milijarde u avgustu, dostigavši 400 kvintiliona (što je 400.000.000) u novembru 1923. Veleprodajne cene su skočile na astronomske nivoe.

I zašto je to sve važno posle 100 godina, odgovara ekonomista Torsten Polet iz američkog ekonomskog Misese instituta:

- Gledajući na svet danas - u kome mnoge ekonomije decenijama koriste papirni novac proizveden u kreditima i gde su dugovi izuzetno visoki, trenutni izazovi su u izvesnom smislu slični onima koji su preovladavali u Vajmarskoj Republici pre više od 90 godina.

Sada kao i tada, reforma monetarnog poretka je preko potrebna; i što se pre pristupi izazovu monetarne reforme, to će biti manji troškovi prilagođavanja - upozorava.

Dodaje kako danas Amerika duguje 33 triliona dolara (po glavi Amerikanca oko milion), štampanje evra nimalo ne uliva poverenje, kao ni apsolutno preslikana ekonomska politika koje se doktrinarno drže evroatlantski saveznici.

Nemački ekonomista Hans F. Senholc "pokazuje prstom na političare: "(Svaku) marku su štampali Nemci i izdala je centralna banka kojom su upravljali Nemci pod vladom koja je bila čisto nemačka. Nemačke političke partije bile su isključivo odgovorne za politiku koju su vodili. ...Nemačka hiperinflacija je nastala od strane čoveka, bila je rezultat namerne političke odluke da se količina novca de fakto poveća bez ikakvog ograničenja".

Koje pouke treba naučiti iz nemačke hiperinflacije - pita i odgovara Nemac Senholc:

- Prva lekcija je da čak ni politički nezavisna centralna banka ne pruža pouzdanu zaštitu od uništenja (papirnog) novca. Rajhsbanka je postala politički nezavisna još 1922; zapravo u ime savezničkih snaga, kao usluga koja se pruža u zamenu za privremeno odlaganje plaćanja reparacija.

Pad zaposlenosti

KRAJEM 1919. godine stopa nezaposlenosti u Nemačkoj iznosila je 2,9 odsto, 1920. godine 4,1, 1921. godine 1,6 posto i krajem 1922. godine 2,8. Divljim štampanje novca u 1923. stopa nezaposlenosti u maju 1923. dostigla je 19,1 odsto u oktobru, 23,4 odsto u novembru i 28,2 odsto u decembru. Hiperinflacija je osiromašila veliku većinu nemačkog stanovništva, ljudi su patili od zime i nestašice hrane. Politički ekstremizam je bio u porastu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije