U EVROPI PODESNO ZA KRAJNJE DESNO: Građane EU sredinom sledeće godine čekaju izbori za EP - Ekstremna desnica u usponu

SREĆAN Božić! Takva čestitka ovih dana može da se vidi ispisana na plakatima ispod portreta predsednika francuske stranke krajnje desnice "Nacionalno okupljanje" Žordana Bardele i predsednice poslaničke grupe iste partije u francuskom parlamentu i liderke ove političke formacije Marin Le Pen, kojima su, na za to predviđena mesta, oblepljene francuske ulice i trgovi. Praznik građanima, ali i glasačima, čestitaju uoči nove godine čijom će sredinom, početkom juna, biti održani izbori za Evropski parlament. Predizborna kampanja je, tako, na određeni način, već započela.

Foto Tanjug/AP

Imajući u vidu šta se sve dešava u Evropi i svetu, uz sve veće cene osnovnih životnih potrepština, teško sastavljanje kraja s krajem svakog meseca, i sve manju bezbednost na ulicama, uključujući i dalje veliki priliv migranata, bujaju uslovi za uspon ekstremnih desničara širom kontinenta.

Foto: Goran Čvorović

U aktuelnom sazivu izabranom 2019. godine, uz neka "preletanja" koja su u međuvremenu usledila, krajnji desničari iz formacije "Identitet i demokratija" imaju 62 poslanika, odnosno nešto manje od deset odsto ukupnog broja. S 25 deputata najprisutnija je ovde "Liga" Matea Salvinija iz Italije, na drugom mestu je 18 poslanika iz francuskog "Nacionalnog okupljanja", "Alternativa za Nemačku" ima 9, "Slobodarska partija Austrije" i belgijska stranka "Flamanski interes" po tri, češka "Sloboda i direktna demokratija" 2, dok Estoniju i i Dansku predstavlja po još jedan evroposlanik strogo nacionalne orijentacije.

Uz njih su, na sličnom tasu, antifederalni i evroskeptični evropski konzervativci i reformisti sa 66 predstavnika i 47 neopredeljenih, što sve zajedno iznosi 175 poslanika, i predstavlja oko 25 odsto ukupno saziva. A tek dobijaju vetar u leđa.

Predstojeći evropski izbori pogoduju strankama ekstremne orijentacije, jer se na taj način njihovi birači "obračunavaju" s Evropskom unijom koja im nije po volji. Pomenuti francuski krajnji desničari bili su, tako, vodeća politička snaga na prethodnom narodnom izjašnjavaju pre pet godina. Ne postoje indicije koje bi govorile u prilog u tome da bi ovoga puta mogli lošije da prođu. Naprotiv. Desnica se dobro drži i u Švedskoj, Danskoj, Austriji, Holandiji, Italiji, Španiji, Mađarskoj, Poljskoj, Nemačkoj... 

Upravo je Mateo Salvini, kao vođa najzastupljenije krajnjedesničarske formacije u aktuelnom sazivu EP, nedavno, početkom ovog meseca, održao sastanak u prestonici Toskane Firenci, gde je okupio neke od svojih evropskih istomišljenika, pod sloganom "Oslobodite Evropu – zapošljavanje, bezbednost, pravi smisao".

Koliko god da trenutno dobro stoje, krajnji desničari, ipak, ne mogu ni izbliza da se nadaju tome da bi mogli eventualno da vladaju Evropskim parlamentom, tim pre ako se zna komplementarnost socijaldemokrata (143 poslanika) i narodnjaka (177) koji redovno u EP birokratski prave zajednički blok, kada im je to u interesu.  

Sada, međutim, dolazi do promene strategije. Upravo je Salvini prilikom pomenutog sastanka u Firenci pružio ruku narodnjacima iz redova klasične desnice i pozvao ih da u sledećem sazivu zajedničkim snagama "oslobode Brisel". Neke od njihovih poslanika možda će i pokolebati. Pomenimo još i to da liberali i centristi iz formacije "Obnovimo Evropu" trenutno imaju 101 poslanika, zeleni 72, a krajnja levica 37. To će se, svakako, menjati, u korist desnih ekstrema.

Najnovija istraživanja pokazuju da bi krajnji desničari mogli da računaju na još 11 poslanika, dok krajnji levičari strepe da izgube 7. Narodnjaci, socijaldemokrate i konzrvatici mogu da porastu za još dva predstavnika, a liberali da izgube tri. Interesovanje je, inače, veliko: čak 68 odsto ujedinjenih Evropljana s pravom glasa najavljuje da će izaći pred biračke kutije, što je 9 odsto više nego 2019. Najmanje je interesovanje u Češkoj, a najveće u Holandiji.

Rastom krajnje desnice, istovremeno se uvećava i polarizacija u evropskim društvima koja je u određenim sredinama napeta do pucanja. Pa tako, čim pomenuti plakati sa Marin Le Pen i Žordanom Bardelom, kojim čestitaju Božić, u sve većem broju osvanu na panoima, oni koji smatraju da im tvrdi desničari "prebrojavaju krvna zrnca", brže-bolje ga pocepaju. S druge strane, oni koji podržavaju ovu formaciju, ističu da se upravo pozdrav "Srećan Božić" sve ređe čuje i ponekad, čak, u korporativnom rečniku smatra politički nekorektnim, u zemlji s mnogo vera i puno ateista, gde sada umesto toga, zbog mira u kući, umeju da kažu i "Srećni praznici na kraju godine". Šta bi moglo da se dogodi u uzavrelim predgrađima kada bi i zaista u zemlji došli na vlast, moglo bi samo da se zamisli.

Preporučujemo

Svet

0 2

DRAMA NA NEBU: Prizemljen avion zbog sumnje na trgovinu ljudima

23. 12. 2023. u 08:05

Svet

0 1

"KRAJ PROCESA RAZDRUŽIVANjA": Francuska završila povlačenje trupa iz Nigera

22. 12. 2023. u 17:53

Svet

0 1

PONOSAN NA DEPARDJEA: Emanuel Makron neće oduzeti Legiju časti glumcu

22. 12. 2023. u 18:59

Svet

0 0

BESPLATAN GRADSKI PREVOZ U MONPELjEU: Zagađenje manje, novac nadoknađuju firme

21. 12. 2023. u 22:19

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije