TRAMPA "MINIRAJU" NA STARTU IZBORNE KAMPANJE: Bivši šef Bele kuće neprestano suočen sa pristiscima

BRISANjE imena bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa sa glasačkog listića za nastupajuće predsedničke izbore u američkoj saveznoj državi Mejn, lider republikanaca ponovo se našao na udaru rivala koji sa svih strana pokušavaju da mu poremete kampanju. Za razliku od Kolorada, odluku da Trampu spusti rampu u Mejnu donela je državna sekretarka iz redova demokrata Šena Belouz, istakavši da njegova navodna uloga u napadu na Kapitol 6. januara 2021. predstavlja kršenje Odeljka tri, 14. amandmana SAD, "koji zabranjuje dužnost onima koji su učestvovali u pobuni".

FOTO: Tanjug/AP

Mejn je, nasuprot Koloradu, u kojem Tramp na prethodnim izborima nije imao podršku birača, i koji ima samo četiri elektorska glasa, jedna od dve države koja je podeljena u podršci dvema partijama. Tramp je na izborima 2020. osvojio jedan elektorski glas, tako da bi njegovo isključenje sa glasačkih listića u ovoj državi moglo izazvati značajne posledice ako bivši šef Bele kuće, kako se predviđa, bude bio izabran za predsedničkog kandidata svoje partije. Takođe, ukoliko se njegovo ime zaista ne nađe na glasačkom listiću, on bi započeo kampanju sa jednim elektorskim glasom manje.

- Imam na umu da nijedan državni sekretar nikada nije lišio predsedničkog kandidata mogućnosti da bude na glasačkom listiću na osnovu trećeg člana 14. amandmana. Ali takođe imam na umu da nijedan predsednički kandidat nikada ranije nije učestvovao u pobuni - navela je Belouzova.

Trampovi advokati oštro su kritikovali njen potez zatraživši njenu diskvalifikaciju i ocenivši je kao pristrasnu, jer je ranije napad na Kapitol nazivala pobunom, istovremeno negodujući, jer Senat nije osudio bivšeg predsednika posle opoziva Predsedničkog doma Kongresa, preneo je "Foks njuz". Oštre reči uputio je i portparol Trampove kampanje Stiven Čang.

- Svedoci smo pokušaja krađe izbora. Demokrate u "plavim" državama bezobzirno i protivustavno suspenduju građanska prava američkih glasača, pokušavajući da po kratkom postupku uklone Trampovo ime sa glasačkog listića. Bajden i demokrate jednostavno ne veruju američkim glasačima na slobodnim i poštenim izborima i sada se oslanjaju na snagu vladinih institucija da zaštite svoj uticaj - rekao je Čang.

Republikanci iz Mejna obećali su da će se boriti protiv odluke državne sekretarke, ako treba "sve do Vrhovnog suda SAD". Potez Medouzove kritikovao je i poslanik iz redova plavih u Mejnu Džered Golden, koji je, inače, glasao za opoziv Trampa, kao i senatorka Suzan Kolins iz Mejna.

- Birači Mejna bi trebalo da odluče ko će pobediti na izborima, a ne državni sekretar po izboru zakonodavnog tela - navela je Kolinsova na "Iksu".

Otvara se pitanje da li će još država spustiti rampu Trampu kako bi ga "sapleli" u trci ka fotelji u Ovalnom kabinetu. Rok za Kolorado zacrtan je do 5. januara kada se štampaju glasački listići.

Očekuje se da konačnu odluku o tome da li će za Trampa birači moći da glasaju doneti Vrhovni sud SAD kao najviše pravno telo, u kojem, inače, ima više konzervativaca od kojih je troje postavio lično bivši šef Bele kuće.

Pokušaj uklanjanja Trampa sa listića u Mičigenu ranije ove nedelje nije uspeo, pošto je Vrhovni sud te države odbio da ga diskvalifikuje. Mičigen je, nasuprost Kolorada i Mejna, važniji, jer je reč o kolebljivoj državi gde se tradicionalno lome koplja oko birača. Glasači u Mičigenu su 2016. većinski podržali Trampa, kada mu je protivkandidatkinja bila Hilari Klinton, ali su četiri godine kasnije poverenje ukazali Bajdenu. Sudovi u Nju Hempširu i Minesoti takođe su odbili da diskvalifikuju Trampa.

Čak je i Kalifornija, tradicionalno uporište demokrata, odbila zahteve pojedinih političara da se Trampovo ime ne pojavi na glasačkim listićima u toj državi.

Pokušaj spuštanja rampe na izborima za predsedničke kandidate poslednji je u nizu pritisaka sa kojima se Tramp suočava minulih meseci posle brojnih optužnica koje su podignute protiv njega. No, sve to zasad ne utiče na Trampove glasače koji mu ostaju verni i najviše poverenja mu daju od svih konkurenata unutar republikanske partije. Što je više "saplitanja", ankete pokazuju da Trampu popularnost sve više raste.

Zaboravljeni 14. amandman

ČETRNAESTI amandman predviđa da niko ko je učestvovao u pobuni ne sme da obavlja javnu funkciju i SAD, civilnu ili vojnu. Usvojen je posle američkog Građanskog rata u 19. veku, dok je odeljak tri trebalo da spreči secesioniste da se vrate u vlade kada se južne države pripoje Uniji. Korišćen je protiv predsednika Konfederacije Džefersona Dejvisa i njegovog potpredsednika Aleksandra Stivensa, koji su obojica bili u Kongresu. Od tada se na njega retko poziva.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije