MILOŠEVIĆ JE JOŠ 2001. EVROPI DAO DIJAGNOZU: Intervju - Fulvio Grimaldi, novinar i publicista

ZA NOVINARA Fulvia Grimaldija sa italijanske državne TV RAI, pokušaj silovanja i komadanja Srbije i Crne Gore iz marta 1999.bio je Arhimedova tačka oslonca ispod koje je postavio sve moralne i profesionalne poluge svog života. I, kako kaže, 25 godina kasnije - nije se pokajao!

Foto AP

Već 25. marta 1999, shvativši da njegova vlada širi besomučne laži tvrdeći da bombarduju Srbiju jer "diktator Milošević čini zločine protiv čovečnosti", seo je u autobus i došao je prvo u Novi Sad. Javno, pred kamerama iz Srbije je dao otkaz svojoj TV stanici - iz samopoštovanja. Fulvio je bio i poslednji novinar kome je Milošević otvorio vrata svog doma, tri dana pre nego što je odveden u Hag. Politički testament srpskog predsednika, dat u Grimaldijevu kameru, prema rečima Italijana, bio je proročki za sudbinu Starog kontinenta.

Italijan se seća da je u jednom delu razgovora od 25. juna 2001. Milošević izrazio iskreno žaljenje zbog nerazumne samoubilačke politike evropskih zemalja, poput Nemačke, Italije, Francuske, koje učešćem u agresiji u NATO "nisu bile svesne štete koju nanose sopstvenim zemljama i narodima".

- On je veoma dobro identifikovao šta sledi Evropi nakon što se postigne raspad jugoslovenske federacije i kada se pomisli da je kraj nezavisne i suverene Srbije.

- Predvideo je i da će Evropa morati da preuzme samoporažavajuću, ekstremno neoliberalnu politiku kao i da će biti prisiljena da učestvuje u agresorskim ratovima budućnosti. Ovi Miloševićevi stavovi iz 2001. za mene su zaista autentično proročanstvo političara koji je video ispred svog vremena - kaže Grimaldi.

*Pričali ste i zašto Evropa puca sebi u kolena tada?

- Bilo je reči o tadašnjim evropskim političarima. Ostala je nedoumica da li to što rade - rade svesno, ili ih ni tad nije bilo briga, jer su bili uvereni da njihove vlade ostaju na vlasti i da zavise od usklađenosti sa politikom SAD. Uostalom, svedoci smo ovog istog samoubilačkog stava EU u današnjim danima.

*Šta vam je još ostalo u sećanju iz tog susreta?

- Dao nam je detaljnu i duboku analizu rasparčavanja Jugoslavije i napada na Srbiju. Po njegovim rečima, imperijalistička strategija Zapada tada je imala za cilj da ukloni bedem kao što je bio Pokret nesvrstanih, gde je Jugoslavija bila vodeća snaga. SAD su verovale da će oslabiti Rusiju, kako Jeljcin ne bi intervenisao u odbranu Srbije. Otcepljenje Kosova bilo je uslovljeno željom da uspostave bazu "Bondstil", za kontrolu Zapadnog Balkana, ali i kao polaznu tačku za trgovinu narkoticima između Avganistana i Zapada.

*Kako se dogodilo da se 1999. nađete "sa srpske strane istorije"? 

- Bio sam ranije nekoliko puta u Jugoslaviji i bio sam upoznat sa događajima. Bio sam svestan i prethodnih prevara i manipulacija situacijom na Balkanu i u Srbiji koje su izmislile zapadne vlade i njihovi mediji, kao što su navodni masakri u Račku i Srebrenici. Pošto je ono što je RAI želela da projektuje u vezi sa sukobom bila laž, smatrao da je to nespojivo sa mojim samopoštovanjem i mojom ulogom novinara.

FOTO: Privatna arhiva

*Više puta ste dolazili tokom agresije? 

- Tokom tih nekoliko putovanja po Srbiji, 1999. i ponovo 2000. godine, neprestano sam snimao. Prvo ratne događaje, ali sam slikao i neverovatan otpor naroda. Producirao sam u to doba dva filma: "Nevidljivi narod", naslov koji se odnosio na stav Zapada da ignoriše nevolje i herojstvo srpskog naroda, i Serbi da morire, što bi se moglo prevesti sa "Srbi do i posle smrti".

*Kao nezavisni novinar posle ste obilazili i druga ratišta?

- Kao "slobodnjak" radio sam za nezavisne i poštene produkcije koje su proizvodile dokumentarne filmove i knjige. Taj rad me odveo do Iraka 2003. godine, Libije i Sirije. I svi ovi ratovi su bili neopravdane agresije koje je imperijalizam pokušavao da proda kao širenje demokratije i ljudskih prava. O krivcima i njihovim saučesnicima u ovim zločinima ne može biti sumnje. Svi ratovi, državni udari i obojene revolucije na koje sam naišao i o kojima sam izveštavao imali su jednog autora, "carstvo" SAD.

*Dokle ratovi?

- Živimo u dobu u kome se večiti agresivni rat bogatih i moćnih protiv ostatka čovečanstva bliže vrhuncu. Dokle, ne znam. Zastupnički rat protiv Rusije, na račun miliona Ukrajinaca ili genocidni napad na Palestince nakon 80 godina progona samo su trenutni vidljivi deo zločinačkog spektra.

*Ko pobeđuje?

- Unipolarni, globalizovani svet pod komandom američke imperije, nalazi se u strašnoj nevolji. Za njih i vladajuće klase njihovih vazala ovi ratovi su pitanje života ili smrti. To se vidi kroz cinizam Zapada, nedostatak skrupula u njihovom odnosu prema trećim zemljama i ratnički poklič: "Šta god treba".

*Kakva je budućnost pojedinačnih članica EU?

- Što se tiče Italije, Nemačke i drugih podređenih članica NATO-a, njihove institucije znaju: ili će biti na "liniji", ili je sudbina tih vlada zapečaćena.

*Ukrajina je primer zemlje koja nestaje?

- Zaista ne znam da li su Ukrajinci pristali da budu žrtvovani u interesu Pentagona i američkih korporacija. Možda su bili uslovljeni njihovim medijima. Posle 2014. i državnog udara na Majdanu počišćeni su svi koji nisu bili poslušni, a to se odnosi i na ukrajinsku politiku i pravosuđe. S obzirom na to kako su evropske zemlje, članice EU, svedene na američke robove, nije mi čudo što Ukrajinci, drogirani antiruskom propagandom, možda nisu shvatili do koje mere su svedeni da budu carski plaćenici.

*Šta je htela Amerika u Ukrajini?

- Antiruska operacija SAD-a i NATO-a na istoku Evrope je počela "Obaminom promenom režima" u Kijevu. Na terenu puč su izvršili nacistički elementi, kasnije angažovani protiv ruskog naroda u Donbasu i protiv ruske vojske. Po mom mišljenju, njihovi ciljevi su bili sledeći: Pomeranje NATO pred vojnu agresiju na Rusiju. Izazivanje kraha u ruskoj ekonomiji. Ostvarivanje profita američke industrije oružja i naravno pljačkanje poljoprivrednih i rudnih resursa Ukrajine. Presecanjem svih političkih, ekonomskih i kulturnih veza između Evrope i Moskve, Amerikanci su oslabili privredu EU koju su videli kao glavnog konkurenta.

*Osim odsecanja EU od Rusije, nije bilo većih uspeha? 

- Da. Stigli smo na vrhunac rata elita protiv većine čovečanstva koji su usledili od 11. septembra 2001. Ubeđeni u svemoć i nekažnjivost, ovakav pristup geopolitici okrenuo se protiv njenih autora. Postepeno priznavanje pravog karaktera ratova u Ukrajini, ili protiv Libije, Sirije, Iraka, Jemena i, ranije, protiv Jugoslavije i Srbije, kulminira opštom svetskom odbojnošću prema politici hegemona. Strahote koje izazivaju cionisti u pogromu nad Palestincima, definitivno je promenio odnos snaga u svetu. Car je konačno viđen potpuno go, u svojoj zločinačkoj autentičnosti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije