RATNI VIHOR NADVIO SE NAD EVROPOM: Još jedna zemlja hoće da šalje vojsku na Rusiju - raskol u Vajmarskom trouglu

Марко Колашинац
Marko Kolašinac

08. 03. 2024. u 22:29

NESLAGANjE u Vajmarskom trouglu. Kancelar Šolc i ministar odbrane Pistorijus oštro odbacuju slanje kopnenih trupa u Ukrajinu, što je predlog francuskog predsednika Makrona. Ali on sada dobija podršku za svoju politiku prema Ukrajini od poljskog ministra inostranih poslova Sikorskog.

РАТНИ ВИХОР НАДВИО СЕ НАД ЕВРОПОМ: Још једна земља хоће да шаље војску на Русију - раскол у Вајмарском троуглу

Foto: Profimedia

Potez francuskog predsednika Emanuela Makrona da ne isključuje upotrebu kopnenih trupa u Ukrajini stvara sve dublje podele između država NATO-a: nakon što su ministri odbrane Nemačke i Finske u petak ujutro pozvali na kraj debate i fokusirali se na važnu pomoć u oružju za Ukrajinu, ministar spoljnih poslova Poljske Radoslav Sikorski izričito im je protivrečio u petak uveče, navodi Špigl.

- Prisustvo NATO trupa u Ukrajini nije nezamislivo. Pozdravljam inicijativu francuskog predsednika Emanuela Makrona - napisao je on na platformi Iks i otišao čak dalje od Makrona misleći na trupe NATO-a.

Makron je na konferenciji u Parizu prošle nedelje rekao da ne želi da isključi upotrebu kopnenih trupa u Ukrajini. Nekoliko vlada je naknadno jasno stavilo do znanja da to za njih ne dolazi u obzir. Ovome je jasno protivrečio kancelar Olaf Šolc i podsetio na dogovor u zapadnom savezu da NATO ne treba da postane strana u ratu.

- Niko zaista ne želi čizme na terenu u Ukrajini, o tome se sada raspravlja, tako da bi to trebalo da prekinemo u ovom trenutku - upozorio je Pistorijus u petak tokom posete Helsinkiju.

Foto: EPA

Radoslav Sikorski

Finski ministar odbrane Anti Hekenen dao je sličan komentar:

- Niko sada ne podržava ideju o čizmama na terenu - rekao je on. - Ali svi podržavaju veću podršku u vidu oružja, municije i novca i to je ono na šta sada treba da se fokusiramo.

Pistorijus je takođe rekao da postoji problem sa proizvodnim kapacitetima za artiljeriju, posebno za municiju, za sisteme protivvazdušne odbrane, za rakete Patriot i IRIS-T.

- Moramo učiniti sve što možemo širom sveta da prikupimo, nabavimo, kupimo i proizvedemo sve što je moguće da podržimo Ukrajinu na najbolji mogući način.

Nemačka je obučila 10.000 ukrajinskih vojnika do kraja 2023. Isti broj je prošao obuku u Nemačkoj 2024. godine, podseća Špigl.

Foto: Shutterstock/Vikipedija/Ilustracija

Nakon što je Nemačka ove godine udvostručila svoju vojnu pomoć Ukrajini na 7,5 milijardi evra, svoju pomoć su povećale i države EU. Francuska vlada sada želi da obezbedi tri milijarde evra, ali je istakla da je važan i kvalitet isporučenih sistema naoružanja.

Makronova inicijativa je već izazvala različite reakcije prošle nedelje. Sada postoji i otvoreno neslaganje u Vajmarskom trouglu Francuske, Nemačke i Poljske, koji je pred oživljavanjem.

Zato što su i Makron i Sikorski optužili protivnike debate za kratkovidost i kukavičluk.

- Poenta je da se Putin plaši, a ne da se mi plašimo Putina - napisao je poljski ministar spoljnih poslova.

Savezna vlada, pak, ističe da kroz ovakve debate ne bi trebalo da bude ugrožena podrška stanovništva u mnogim državama NATO-a Ukrajini.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (4)

OD NOVAKA TREBA UČITI: Poljska teniserka otkrila ko joj je idol