ZAPAD STEŽE OBRUČ OKO "TIK-TOKA": Peking upozorio Ameriku da zaustavi pritisak kojim nastoji da isključi strane kompanije

"TIK-TOKU" preti zabrana u SAD! Predstavnički dom Kongresa usvojio je zakon koji podrazumeva da ukoliko za šest meseci kineska kompanija "Bajt Dens", u čijem je vlasništvu popularna aplikacija, ne proda platformu firmi po volji američke vlade, ona će biti blokirana na nivou cele zemlje. Ipak, da bi nove odredbe bile na snazi potrebno je da zakon bude odobren i u Senatu, a onda da ga parafira i predsednik SAD Džo Bajden, koji je najavio da je spreman za to. Potez je brzo kritikovala Kina, upozorivši SAD da "zaustave pritisak kojim nepravedno nastoje da isključe strane kompanije" i zapretivši da će "preduzeti sve neophodne mere da odbrane svoje poslovanje".

Tanjug

Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin optužio je SAD da suzbijaju "Tik-Tok" uprkos činjenici da, kako je istakao, nikada nisu pronašli dokaze da aplikacija ugrožava nacionalnu bezbednost.

- Ako se takozvani izgovor nacionalne bezbednosti može iskoristiti za proizvoljno isključivanje uspešnih kompanija drugih zemalja, onda više nema pravičnosti ni pravde - rekao je Vang.

Peking je, takođe, najavio da će usprotiviti prodaji aplikacije ukoliko kompanija "Bajt Dens" odluči da se odrekne "Tik-Toka" i za to zatraži dozvolu od kineskih zvaničnika.

Republikanac iz Viskonsina Majk Galager rekao je da SAD ne mogu da "preuzmu rizik da dominantnu platformu za vesti u Americi kontroliše ili je u vlasništvu kompanije koja je pod kapom Komunističke partije Kine", preneo je Bi-Bi-Si.

Iako je predlog zakona o mogućoj zabrani jedne od najpopularnijih aplikacija na planeti, koju samo u SAD koristi 170 miliona Amerikanaca, iznenadio javnost, priča o blokiranju kineske društvene mreže u Americi, ali i u drugim zemljama, nije nova. SAD godinama unazad "Tik-Tok" optužuju da je paravan za špijuniranje korisnika, što su vlasnici aplikacije više puta odbacili. Ipak, to nije sprečilo SAD, Kanadu i EU da lane zabrane korišćenje "Tik-Toka" državnim službenicima na poslovim telefonima. Prethodno je isto učinila i Indija.

S druge strane, u Kini je korišćenje mnogih američkih aplikacija, uključujući "Gugl", "Jutjub", "Instagram" i "Iks", dugo zabranjeno, jer "odbijaju da poštuju pravila kineske vlade o prikupljanju podataka i vrsti sadržaja koji se deli". Godine 2010. "Gugl" se povukao iz kontinentalne Kine nakon četiri godine poslovanja. Tada je istakli da više nisu voljni da nastave sa cenzurisanjem rezultata.

- Čini se da će predlog zakona o "Tik-Tok-u" biti usvojen, a kinesko nezadovoljstvo izgleda ironično, ako ne i licemerno, s obzirom na njen stav prema američkim društvenim mrežama - rekao je za Si-En-En Brok Silvers, generalni direktor firme Kaiyuan Capital iz Šangaja.

Upitan o stavu Kine o američkim aplikacijama, Vang je rekao da je ovo "potpuno drugačije" i da "jasno možete videti šta je maltretiranje, a šta gangsterska logika".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije