KAKO JE MAKRON RASPUSTIO SKUPŠTINU: Rast krajnje desnice u Francuskoj i Evropi

Potres u Francuskoj! Predsednik Emanuel Makron odlučio je sinoć da raspusti nacionalnu skupštinu i raspiše vanredne izbore, imajući u vidu izuzetno loš rezultat njegove stranke na izborima za Evropski parlament koji su završeni juče, i veoma visok skor nacionalne desnice oličene u Nacionalnom okupljanju.

Foto: Goran Čvorović

Makronova predstavnica Valeri Eje osvojila je, na drugom mestu, samo 14,5 odsto glasova, a Žordan Bardela, na čelu pobedničke partije, više nego duplo – 31,5.

- Uzlet nacionalista i demagoga predstavlja opasnost za našu naciju, ali takođe i za našu Evropu i za mesto Francuske u Evropi i svetu. Neću posle ovog glasanja učiniti kao da se ništa nije dogodilo – rekao je Makron, poručio da situacija zahteva razjašnjenje i istakao da ima poverenja u birače.

Bardela je još u predizbornoj kampanji rekao da će zatražiti raspuštanje skupštine ukoliko pobedi, smatrajući evropske izbore kao biračku proveru na otprilike polovini nacionalnih mandata. Makron ga je poslušao, iznenadivši tako mnoge, uključujući i neke ministre i svoje savetnike. Već su određeni i datumi parlamentarnog glasanja u Francuskoj, za 30. juni i 7. juli.

Makron je odluku doneo odmah posle objavljivanja rezultata, na sastanku sa premijerom Gabrijelom Atalom, predsednikom Senata Žerarom Laršeom i predsednicom skupštine Jael Bron Pive. Povodio se činjenicom da je krajnja desnica, u zbiru, zajedno sa ekstremnijim Ponovnim osvajanjem, ostvarila blizu četrdeset procenata.

Odmah je reagovala i predsednica poslaničke grupe Nacionalnog okupljanja u francuskoj skupštini Marin Le Pen.

- Spremni smo da preuzmemo vlast - poručila je Le Penova.

Marion Marešal, njena sestričina, koja je vodila listu Ponovnog osvajanja, već je sabrala glasove nacionalnog bloka  i poručila da će već od sutra pregovarati s predstavnicima klasične desnice za dalje širenje koalicije.

Politički zemljotres u Francuskoj rezultat je rasta krajnje desnice, suverenističkih i evroskeptičnih stranaka u celoj Evropi u kojoj ponovo besni rat i koja je već neko vreme zahvaćena raznim krizama i ekonomskim problemima.

S druge strane Rajne je takođe došlo do uzbune, jer je ekstremna Alternativa za Nemačku (AfD) dospela na drugo mesto u budućem sazivu Evropskog parlamenta. Demohrišćani iz CDU će prema prvim procenama imati 29 poslaničkih mesta u EP sa oko 30 odsto, AfD 16 sa isto toliko procenata, a socijaldemokrate iz SPD premijera Olafa Šolca tek 14. Za njima su "zeleni" sa 12 mesta.

U Austriji, najviše je osvojila Sloboda partija sa 27 odsto, slede konzervativci iz Narodne partije i socijaldemokrate sa po 23 i "zeleni" sa 10,5. U Holandiji je na čelo dospela levičarsko-zelena koalicija sa 21,6 odsto a odmah iza njih je krajnja desnica Gerta Vildersa. U Grčkoj, na čelu je Nova Demokratija premijera Kirijakosa Micotakisa sa 28 do 32 odsto, na drugom mestu je levičarska Siriza sa 15 do 18, levičarski PASOK ostvario je od 11 do 14, nacionalisti iz Grčkog rešenja od 7,6 do 10, a komunisti od 7,9 do 10,3 odsto.

U Španiji, na čelu su konzervativci sa 32,4 odsto (21 do 23 mesta), ispred socijalista premijera Pedra Sančeza sa 30,2 odsto (20 do 22). Krajnjedesničarski Voks ima 10,4 odsto (7 poslanika).

  U Italiji, gde su se prvi rezultati očekivali oko ponoći, vodi formacija premijerke orđe Meloni. U Portugaliji, desničari i socijalisti dele po 30 odsto, a krajnja desnica se kotira na 10. U Poljskoj, proevropski centristi premijera Donalda Tuska imaju 38,2 odsto (21 poslanik), a konzervativci iz Prava i pravde 33,9 (19), dok evroskeptična Konfederacija ima 11,9 (6).

U Finskoj, klasična desnica ima 25 odsto, levičarska alijansa 17,3, a krajnja desnica 7,6. U Hrvatskoj, HDž je osvojio 33,1 odsto (6 mesta), SDP 27,3 (4), Domovinski pokret Miroslava Škora 8,8 (1), a Možemo 6,3 (1).

- Talas se večeras podigao u Evropi. U Italiji, Španiji, Holandiji, Švedskoj, desnica koja je pobedila je ona koja se bori protiv islamizacije naših zemalja, vokizma, za povratak identiteta nacija i napretka u slobodnoj ekonomiji – istakao je francuski krajnji desničar Erik Zemur.

Prema prvim procenama u budućem sazivu EP biće 186 demohrišćanskih narodnjaka, socijaldemorakte mogu da računaju na 133 mesta, centristička Obnova na 82, ekolozi 53, a levica 36. Među evroskepticima su članovi grupa Identitet i demokratija sa projektovanih 60 poslanika i konervatori i reformisti sa70 koji bi, ako se ujedine, mogli da budu rivali socijaldemokratama za drugu formaciju po snazi u EP. Trenutno ima i po 50 neopredeljeni  i ostalih, među kojima je takođe puno evroskeptika.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije