Svet

S-500 PROMETEJ NA “NIŠANU” INDIJE I KINE: Ruski PVO/PRO sistem, dizajniran je da ubija stelt lovce, balističke rakete i satelite (VIDEO)

Предраг Стојковић
Predrag Stojković

25. 06. 2024. u 21:01

RUSIJA je navodno premestila neke elemente svog ogromnog sistema protivvazdušne odbrane S-500 na Krim.

С-500 ПРОМЕТЕЈ НА “НИШАНУ” ИНДИЈЕ И КИНЕ: Руски ПВО/ПРО систем, дизајниран је да убија стелт ловце, балистичке ракете и сателите (ВИДЕО)

Foto: EPA/prinstkrin/Ilustracija


Posle uspešnih ukrajinskih napada na raketni sistem S-400, postavljaju se pitanja da li Rusija razotkriva svoj, još uvek neproveren, najsavremeniji resurs stavljajući ga u mogući domet ukrajinskih udara.

Poznato je da Rusija ima samo jedan aktivni puk S-500, koji se sastoji od samo dva bataljona sa po dve baterije protivvazdušne odbrane. Detalji o tome koji elementi su premešteni nisu jasni. Sistemi protivvazdušne odbrane ovog tipa imaju nekoliko operativnih komponenti, uključujući komandna mesta, radare i lansere.

Da li je sistem raspoređen da zaštiti vitalni Kerčki most na Krimu? Zar nije bilo alternativnih izbora? Da li je ovo samo spinovanje sa obe strane? S-500 je još uvek u eksperimentalnoj fazi, a Moskva je nagovestila da očekuje da će serijski proizvoditi sistem do 2025. Međutim, ruski mediji su 2021. izvestili da je prvi S-500 već bio raspoređen oko Moskve.

Foto MO Rusije


UKRAJINA REDOVNO CILjA KRIM

Ukrajina sve teže otežava Rusiji da održi Krim napadima na protivvazdušnu odbranu, mostove, železničke veze, snabdevanje električnom energijom i vodovodne veze.

Ukrajina je pogodila rusko skladište nafte. Rafinerija Tuapse u Krasnodarskom kraju, na jugu Rusije, pogođena je i zahtevala je nekoliko meseci popravke. Zajednička operacija ukrajinske mornarice i vojske pogodila je trajektni prelaz i naftni terminal u luci Kavkaz, koja se nalazi na ruskoj strani Kerčkog moreuza koji deli Krim od Rusije.

Ranije su udarili na krimsku stranu trajektnog prelaza Kerč, oštetivši dva železnička trajekta koji su ključni za sposobnost Rusije da održi snabdevanje Krima.

Most u Kerčkom moreuzu je značajno oštećen nakon ukrajinskih napada 2022. i 2023. godine, što je uticalo na sposobnost da se preuzmu teški vozni saobraćaj kao što su vojna logistika, teško oklopna vozila itd.

Rusija je tako bila prinuđena da koristi ukrajinsku kopnenu okupiranu teritoriju za svoju putnu i železničku vezu, što je u mnogo bližem dometu ukrajinskog napada. Logistika na moru je takođe pogođena nakon što je Ukrajina uništila četiri i oštetila pet ruskih desantnih brodova. Ukrajina je koristila dronove i rakete da uništi ili ošteti najmanje 27 ruskih ratnih brodova i jednu podmornicu. Vazdušna odbrana poluostrva takođe je degradirana stalnim napadima.

Sposobnost protiv bespilotnih letelica i projektila testirana je na i drugim mestima, uključujući krizu na Crvenom moru i sukob Izraela i Hamasa.


SISTEM PROTIVVAZDUŠNE ODBRANE S-500 PROMETEJ

S-500 Prometej je ruski raketni sistem zemlja-vazduh/antibalistički raketni sistem koji dopunjava raketne sisteme S-400 i A-235 ABM. Ovaj sistem protivvazdušne odbrane predstavlja vrhunski napredak u ruskoj vojnoj tehnologiji dizajniran da odgovori na rastuće pretnje koje predstavlja savremeni rat iz vazduha. To je odbrambeni sistem od balističkih raketa.

Kao i njegovi prethodnici, prilagodljivost S-500 je njegova osnovna karakteristika. Sistem može da lansira različite tipove projektila prilagođenih specifičnim pretnjama i operativnim zahtevima, povećavajući njegovu svestranost i efikasnost u suprotstavljanju rastućim opasnostima iz vazduha.

Radarski i sistemi za ciljanje S-500 su među najnaprednijim na svetu, obezbeđujući domete do 600 kilometara. Jedna od njegovih najznačajnijih karakteristika je sposobnost da gađa širok spektar ciljeva, uključujući stelt avione, hipersonične rakete i satelite u niskoj orbiti, značajno poboljšavajući odbrambeni položaj Rusije.

Sofisticirani radarski kompleks sastoji se od četiri radarska vozila po bateriji. To uključuje radar za akviziciju 91N6E(M) S-opsega, radar za akviziciju C-opsega 96L6-TsP, višemodni radar za angažovanje 76T6 i radar za angažovanje protiv balističkih projektila 77T6.

Korišćenjem višestrukih radarskih frekvencija i sofisticirane obrade signala, S-500 može da identifikuje i prati stelt avione, smanjujući njihovu efikasnost u prodiranju u branjeni vazdušni prostor. Dakle, S-500 predstavlja potencijalnu pretnju američkim stelt borbenim avionima F-22 Raptor i F-35 Lajting 2.

Sistem može da gađa 10 ciljeva istovremeno i ima vreme odziva od tri do četiri sekunde, kraće od S-400. Snažniji radar otporan na ometanje može otkriti mete i „blizu svemira“.

Ovi najsavremeniji radarski sistemi omogućavaju S-500 da detektuje balističke i vazdušne ciljeve na izuzetnim udaljenostima, sa mogućnostima koje se protežu do 2.000 kilometara za balističke ciljeve i 800 kilometara za vazdušne pretnje.
Ova sposobnost dugog dometa omogućava sistemu da identifikuje i prati mete mnogo pre nego što uđu u zonu gađanja, pružajući značajnu taktičku prednost. Radar može da radi u više režima, uključujući praćenje i istovremeno angažovanje, obezbeđujući kontinuiranu pokrivenost i brzu odgovor na pretnje koje se pojavljuju.

Sistem s-500 / Foto MO RF

S-500 ima nekoliko tipova projektila prilagođenih za različite ciljeve i domete dejstva. Ove rakete mogu da dostignu visinu do 200 kilometara, što omogućava S-500 da presreće balističke rakete tokom njihove srednje faze kursa i da gađa satelite u niskoj orbiti.
S-500 se sastoji od četiri rakete zemlja-vazduh dugog dometa 40N6M ili dva presretača 77N6 postavljena na raketu-nosač. Rakete dugog dometa 40N6M imaju domet do 400 kilometara, dok su presretači serije 77N6 sposobni da dostignu oko 600 kilometara. Tvrdi se da je visina pogođene mete čak 180–200 km.

Primena sledi rigorozno testiranje. S-500 se odlikuje brzim lansiranjem i velikom brzinom paljbe, što mu omogućava da istovremeno gađa više ciljeva. Ovo ga čini veoma efikasnim u okruženju sa zasićenim pretnjama, gde se brojne dolazeće pretnje moraju brzo i efikasno rešiti.

Tvrdi se da je sistem veoma otporan na elektronske smetnje i da može da obezbedi efikasnost čak i kada se suoči sa sofisticiranim napadima elektronskog ratovanja.
Na papiru, baterija S-500 uključuje tri radara - od kojih su dva identična radarima koji prate S-400. Treći radar, 77T6 ABM radar, optimizovan je za otkrivanje brzih balističkih projektila i raketa. 77N6 je prvobitno trebalo da bude projektil „hit to kil“ bez bojeve glave. Uništava svoju metu bukvalno naletevši na nju. Uklanjanjem bojeve glave, projektil postaje lakši, upravljiviji i precizniji. Detalji sistema su još uvek obavijeni velom misterije.

Kremlj tvrdi da je S-500 jedino oružje sposobno da presretne rusku „hipersoničnu“ balističku raketu Kinžal iz vazduha. Ruski izveštaji pokazuju da je S-500 uspešno pratio i presreo hipersonične ciljeve početkom 2024. godine.

Sistem S-500 može biti isporučen u dva odvojena protivraketna kompleksa: raketni sistem PVO dugog dometa i protivraketni odbrambeni kompleks. Vremenski okvir za operacionalizaciju sistema S-400 se produžavao. S-500 je bio u razvoju više od jedne decenije. Puna implementacija je trenutno planirana za 2025.

Prema prvobitnom planu, deset bataljona S-500 trebalo je da bude kupljeno za rusku Vazdušno-kosmičku odbranu (VKO). Serijska proizvodnja kasni oko pet godina. Pomorska verzija je verovatno naoružanje za novi razarač klase Lider je takođe u razvoju.


S-500 NA KRIMU

S-500 je navodno bio raspoređen da zaštiti Kerčki (Krimski) most koji je izgradila Rusija, koji je predsednik Vladimir Putin predstavio 2018. Veza duga 20 kilometara povezuje Krim sa kopnom Rusije. To je ključno za održavanje snabdevanja ruskih trupa na poluostrvu i u kopnenoj Ukrajini pod ruskom kontrolom. Ukrajina je više puta gađala most. Zaštita mosta je prioritet za Rusiju.

Raketni sistem PVO S-500 koji se smatra značajnom nadogradnjom u odnosu na svog prethodnika, S-400, pozicioniran je na kritičnoj strateškoj lokaciji.

Ovaj potez dolazi nakon što je Rusija izgubila delove baterija za protivvazdušnu odbranu S-300 i S-400 od ukrajinskih raketa taktičkog raketnog sistema američke vojske (ATACMS), naglašavajući ranjivosti u njenoj postojećoj infrastrukturi protivvazdušne odbrane. S-500 je sada operativan, štiteći Kerčki moreuz od lokacije na Krimu koji je okupirala Rusija, pokazuju izveštaji.

Rusija ima samo jedan PVO sistem S-500. Činjenica da su neki delovi celog sistema angažovani u borbi naglašava važnost zaštite Krima. Takođe bi moglo biti operativno testiranje tih pod-delova. Ipak, rizikovanje jedinog sistema zbog napada artiljerije ili krstarećih raketa je upitno.


S-500 I DRONOVI

Sposobnosti S-500 se pripisuju njegovim moćnim radarima, moćnom balističkom kompjuteru i veoma manevarskim presretačima. Ovaj sistem koji je dizajnirao i proizveo Almaz-Antej navodno ima jediničnu cenu od oko 2,5 milijardi dolara.
Ukrajina je zabrinuta zbog ruskih sredstava protivvazdušne odbrane i želi da degradira one napred raspoređene pre nego što uvede svoju flotu borbenih aviona F-16.
Odbrana od velikog koordinisanog raketnog napada uz podršku dronova nije laka. S-500 je skromno poboljšanje u odnosu na stariji S-400. Ukrajinski raketni napadi su već degradirali baterije S-300 i S-400 PVO.

Precizno vođena ATACMS raketa od 1.500 kg može da rasprši stotine komada smrtonosne podmunicije na širokom području. Pogađanje bilo kog delikatnog dela elemenata S-500 moglo bi učiniti sistem neoptimalnim u performansama. Ovo je stvarnost koju svi PVO operateri moraju uzeti u obzir i boriti se.

Dok razmeštanje na Krimu označava prvu poznatu borbenu ulogu S-500, krajnji plan Rusije je da u potpunosti okruni moskovski region ovim strašnim sistemima do 2025. Kako tenzije sa Zapadom eskaliraju, Rusija je zauzeta usavršavanjem svog odbrambenog raketnog sistema „sudnjeg dana“.

Foto: Profimedia

Tipično dizajniran za „ubijanje“ stelt lovaca, projektila i satelita, sposobnost S-500 da ispuni svoja očekivanja odbrambenih snaga koja menjaju igru ostaje pod znakom pitanja.
U septembru 2021. zamenik ruskog premijera Jurij Borisov rekao je da bi Indija mogla biti potencijalni i verovatno prvi kupac S-500. Čak bi i Kina mogla biti zainteresovana za sistem. Ranije je Kina bila prvi kupac S-400 i nabavila šest baterija. Indija je dobila tri baterije, a još dve će biti uvedene do 2026. godine.

Kina će podržati značajnu pokrivenost u Istočnom i Južnom kineskom moru i prihvatiti pretnje koje dolaze od Japana, Tajvana i američkih nosača aviona. Takođe će pustiti više S-400 za himalajsku granicu sa Indijom.

Slično tome, ako bi Indija nabavila S-500, to bi držalo Vazduhoplovstvo PLA dalje od linije stvarne kontrole (LAC) i dopunilo bi ABM sistem. Jasno je da je trenutno vreme “čekaj i gledaj” za obe strane i procena kako se S-500 ponaša protiv nekonvencionalnih napada.

Indija će izvući pouke iz ukrajinskih napada na S-400 i planirati odgovarajuću disperziju i kamuflažu. Mora se uzeti u obzir aktivna odbrana od bespilotnih letelica i malih projektila velike brzine i moraju se izgraditi redundantni sistemi.

eurasiantimes.com/vazduhoplovni maršal Anil Čopra

BONUS VIDEO - NUKLEARNE VEŽBE: Ruske snage vežbaju elektronsko lansiranje raketa tokom nestrateških vežbi

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ODRŽIVA ARHITEKTURA: Važnost energetske efikasnosti

ODRŽIVA ARHITEKTURA: Važnost energetske efikasnosti