PRETI LI FRANCUSKOJ GRAĐANSKI RAT? Francuski predsednik Emanuel Makron uputio zabrinjavajuće reči u predizbornoj kampanji

Program dva ekstrema vodi u građanski rat.

Foto: Goran Čvorović

Tim alarmantnim rečima, u dugom intervjuu na jednom podkastu, obratio se biračima predsednik Francuske Emanuel Makron, ciljajući i krajnju desnicu, i krajnju levicu. To je izazvalo lavinu reakcija i kritika na račun šefa države, uz zaključak da je baš preterao, makar se radilo i o predizbornoj kampanji.

- Postoji krajnja desnica i oni s kojima se udružila. Mislim da to nije dobar odgovor za zemlju, jer vodi u građanski rat, jer ljude upućuje na njihovu religiju ili poreklo. S druge strane postoji krajnja levica s ponudom koja predstavlja oblik komunitarizma, pomalo predizbornog, ali i iza toga stoji građanski rat jer to znači opravdanje razdvajanja od nacionalne zajednice. U Francuskoj nepotčinjenih to postoji, i u tome je opasnost – poručio je Makron i zabrinuo Francuze.

Osnovno pitanje koje se juče postavljalo u javnosti je da li jedan predsednik sme da kaže tako nešto, u mirnodopsko vreme? Mediji se bave i tačnim citatima iz enciklopedije šta zaista znači građanski rat - oružanu borbu građana u istoj državi. Opšti je zaključak da je bila očigledna želja predsednika da dramatizuje situaciju u okviru predizborne kampanje na isključivo političkom planu, imajući u vidu da njegovoj koaliciji prema svim predviđanjima preti drastičan poraz.

Analitičari naročito ističu da pomenute reči dolaze od strane predsednika koji je sam raspustio skupštinu, iako to nije morao, i time doveo svoju političku grupaciju u bezizlaznu situaciju. Pominjanje "građanskog rata" u intervjuu, i to nekoliko puta, posmatra se kao još jedna Makronova greška u nizu, koja ništa dobro ne donosi u kampanji.

- Imam utisak da je to želja Emanuela Makrona. Više od konstatovanja ili predviđanja. To je strategija straha. Francusko društvo je sve krhkije zbog nedoslednosti i podela koje je uneo Emanuel Makron. Neka ne deli lekcije. Nikada nije bilo toliko tenzije u našem društvu –  istakao je predsednik republikanaca Erik Sjoti koji se s delom članstva pridružio krajnje desničarskom Nacionalnom okupljanju.

Razljućen je bio i Žan Lik Melanšon s levičarskog krila.

- Uvek je tu da zapali vatru. Građanski rat u Novoj Kaledoniji je on sada pokrenuo. Držati jezik za zubima je stari savet koji sebi dozvoljavam da mu prenesem – obratio se Melanšon predsedniku.

Postavlja se pitanje da li je Emanuel Makron uopšte bio svestan težine svojih reči. Time je, procenjuje se, još više otežao situaciju kandidata svoje stranke. Kako će, na kraju, tražiti dalje neophodne saveznike u drugom krugu, kada ih je sve stavio u istu vreću, i to na taj način?

Još jedno pitanje je kako će, posle svega, reagovati i različite zajednice po nemirnim predgrađima koje se osećaju ugroženima zbog mogućih izbornih rezultata i hoće li na kraju zbog toga zaista doći i do haosa i eventualnih uličnih sukoba?

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije