SITUACIJA U FRANCUSKOJ JE VEOMA ZATEGNUTA: Intervju - Žan-Filip Antoni, prof. Univerziteta Burgundija u Dižonu

SITUACIJA u Francuskoj je veoma zategnuta. Mnogi pominju i mogućnost rešenja koje neće podrazumevati demokratska već nasilna sredstva kao što je to građanski rat, kaže za "Novosti" Žan-Filip Antoni, geograf, profesor na Univerzitetu Burgundija u Dižonu, povodom sve većeg jaza između francuskog naroda i njene elite.

Foto Privatna arhiva

Predavanje na temu "Granice u Evropi i granice Evrope" koje je naš sagovornik održao u Institutu za političke studije u Beogradu, poslužilo je kao povod za razgovor o pomeranju granica, ratu u Ukrajini, briselskoj eliti koja je između sebe i naroda postavila zid.

- Granice nisu više na afričkom kontinentu jer Evropa ništa više ne kontroliše tamo. Nemamo diplomatsko prisustvo, gotovo da ne postoji vojno prisustvo i istovremeno osećamo pritisak arapsko-muslimanskog elementa koji se pojačava u Evropi. Granica se pomera sve više ka nama, ka severu. To je paradoksalno jer su Rusi sve prisutniji u Africi i pitanje je da li će preuzeti dilomatsku i vojnu incijativu koju je Francuska nekada imala ovde. Francuska je otišla iz Sahela, Zapadne Afrike, pod pritiskom Vagnera koji je sada tu.

Kako u kontekstu granica, vrednosnih, ne samo teritorijalnih, tumačiti izraz kolektivni Zapad?

- Kolektivni Zapad su pre svega SAD, a taj izraz je neka vrsta sredstva za demonstriranje njene dominacije prema vazalnim državama kojima je namenjena uloga tampon-zone. Sa Amerikom postoji jedna politička sličnost koja se zasniva na činjenici da su Amerikanci potomci migranata iz Evrope, neka vrsta evropske kolonije. Odnosi postoje, ali se odnos kolonizatora i kolonizovanih obrnuo. Amerika je kulturno kolonijalizovala Evropu i trudi se da odredi njenu sudbinu sa zajednicom kao što je EU koja je globalno posmatrajući usklađena sa američkim interesima i sa NATO koji je vojni izraz toga. Pored tih savezništava koja su političke prirode, nemamo ništa posebno zajedničko sa Amerikom - nemamo istu kulturu, mentalitet i ne živimo na istoj teritoriji.

Da li je ispravno reći da su granice rasparčane Jugoslavije - NATO granice?

- Nije lako ponuditi odgovor na ovo pitanje ali uočljivo je da je pitanje granica ovde veoma osetljivo. Jedna stvar koja je za Srbiju veoma bitna jeste nedostatak izlaska na more. Dakle, postojala je želja da se srpski potencijal umanji zabranom izlaska na more kako bi se umanjio i njen geopolitički značaj.

Francuzi gube grad za gradom, povlačeći se pred migrantima.Ukoliko se demografske procene pokažu tačnim, da li će Francuska nevoljno morati da se pomiri sa novim granicama?

- U Francuskoj se to nazivaju izgubljenim teritorijama na kojima je stvorena neka vrsta paralelne ekonomije zasnovane na masovnom švercu droge. Pojedini aspekti te paralelne mreže podsećaju na metode delovanja u Kolumbiji. Postoji veliki problem nacionalnog jedinstva, kohezije, po pitanju toga da li je problem mogao biti rešen i koji je nivo do koga smo došli. Neki u Francuskoj misle da je problem toliko eskalirao da ga je nemoguće rešiti parlamentarnim, demokratskim sredstvima.

Da li je to razlog zašto je narod Francuske kaznio Makrona ili je posredi ekonomija, odnos prema ukrajinskom pitanju...?

- U Francuskoj ne postoji proruska pozicija i zauzeti takav stav je gotovo nemoguće, nezavisno od stanja situacije na terenu. Na snazi je jaka propaganda koja objašnjava da su Rusi zli, a Ukrajinci dobri. Kada je reč o Makronu treba naglasiti da on ima jednu, pre svega, ekonomsku viziju stvarnosti koja ne uzima u obzir pitanje identiteta i dostojanstva. Danas većina Francuza problem ne vidi u novcu već identitetu koji se gubi i dostojanstvu koje više ne postoji. Makron ne razume taj problem, kao što ne rešava ni probleme migracije i bezbednosti.

Da li su rezultati izbora za EP pokazali da je jaz između elita i naroda u Francuskoj nepremostiv?

- Analitičari su saglasni po pitanju da više ne postoji levi i desni blok već elitistički i populistički. Elitistički blok predstavlja Makron, a populistički se deli na krajnju desnicu i krajnju levicu. Elitistički sistem se održava na tome što njeni predstavnici održavaju ogradu prema narodu.

Obećava li savez Makrona i levice rešavanje ili usložnjavanje problema?

- Protivprirodni savezi i koalicije će verovatno ubrzati proces odvajanja od naroda i pokazati da imamo elite koje, kako bi se održale na vlasti, čine sve, pa i ono što je nauštrb stvarnosti i političke doslednosti. Narod vidi na koje su sve kompromise spremni da pristanu samo da ostali na vlasti.

Otvara li se prostor za jačanje Marin Le Pen i može li posle ovih izbornih rezultata ona ikada više biti oklevetana kao "fašista"?

- Satanizacija je jedini argument koji je aktuelna vlast u Francuskoj ima protiv i krajnje levice i krajnje desnice. Verovatno će se ta satanizacija nastaviti, ali pitanje u kojoj meri će ona biti uspešna jer, čini se da Francuzi nisu više spremni da odreaguju na takve argumente. Sada se i ekstremna levica satanizuje pod izgovorom antisemitizma koji istorijski pripada francuskoj ekstremnoj desnici.

To nije prepreka za paktiranje sa njima...?

Verovatno je da će se ubrzo ići ka izolaciji Melanšona kao najekstremnije figure koalicije kako bi ostali oni umereniji- socijaldemokrate, komunisti, ekolozi.

Procese evropskih integracijapratila je dezintegracija srpskog nacionalnog prostora.

- Postoje dvostruki standardi u kontekstu priče o ratu i raspadu bivše Jugoslavije. Zvanična verzija ne ide na ruku srpskom narodu. Veliki broj ljudi misli da Srbi nisu ništa uradili gore od ostalih naroda i da ne zaslužuju takav tretman, drugi ga, pak, zagovaraju. Koren problema leži u vezanosti Srbije sa Rusijom. Ovde govorim o diplomatskoj vezanosti, verskoj i kulturnoj koja definitivno predstavlja prepreku eu-integracijama. Sa zapadnjačkog aspekta Srbija je Rusija. Zapad se veoma plaši Rusa i problem leži u toj činjenici.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije