BUNDESVERU VIŠE, ALI MANJE OD TRAŽENOG: Vlada nemačkog kancelara Šolca prelomila

VLADA u Berlinu, kancelara Olafa Šolca, posle višemesečnog natezanja i grubih spoticanja posle kojih je izgledalo da posao ne može biti okončan, uspela da usvoji budžet za 2025. godinu. Trn u oku koalicionim partnerima, Šolcovim socijaldemokratama, liberalima i zelenima, bio je pre svih (ne)davanje zelenog svetla novom zaduživanju države. Nacrt zakona o budžetu upućen je u Bundestag na izglasavanje, a budući da ima 1.437 stranica, poslanicima je preko leta obezbeđeno štivo za čitanje.

Foto Tanjug/AP

Da bi se nekako došlo do dogovora, umesto traženih više od sedam, Bundesver dobija povećanje od 1,3 milijarde evra, pa će tako vojna kasa imati 53,25 milijardi. Mada je to za šest milijardi manje od sume koju je tražio ministar odbrane Boris Pistorijus, Nemačka i dalje deklarativno planira da ispuni cilj od dva procenta BDP za odbranu, kako zahteva NATO.

Okretanje domaćim potrebama, a kresanje davanja ka inostranstvu, prepolovili su finansijske tranše Ukrajini koje će dogodine, umesto osam, biti četiri milijarde evra. Ovo je obrt koji je malo ko van nemačkih granica očekivao, a u Kijevu će biti najnezadovoljniji. Nemačka je, naime, bila drugi najveći vojni donator Ukrajini, posle SAD, a sada bi mogla da padne na skali.

Dogovoru Šolca i ministara finansija i ekonomije Kristijana Lindnera i Roberta Habeka prethodio je trnovit put, a ni naredne etape neće biti lakše, konstatuju nemački mediji. To što su dogovor postigli oko pet sati ujutru, pokazuje koliko je borba bila "tesna". Do tada, izračunali su statističari, pregovarači su se sastali 23 puta i pregovarali 80 sati!

Mnogo toga je u igri, čak i kolaps vladajuće koalicije. Za sada se čini da je to prevaziđeno, ali neizvesno je dogod poslanici oba veća, Bundestaga i Bundesrata, ne izglasaju zakon o budžetu. Poslednjih nekoliko metara moglo bi, napominju tamošnji mediji, da bude najteže i odlučujuće.

Posebno će teško biti sprovesti dogovaranu reformu poreskog sistema. Grupa stručnjaka predstavila je Lindneru, na više od 400 stranica, pojednostavljeno fiskalno rešenje za korporacije i građanstvo. Ali, to su kočili teški pregovori o budžetu unutar "Semafor koalicije".

Potom su službenici Ministarstva finansija rezultate preneli u brojke. Po tim proračunima, navodi Dojče vele, nemačka Savezna vlada dogodine će potrošiti 481 milijardu evra, od kojih će 44 biti kredit.

Pistorijus je nezadovoljan i namerava da ponovo postavi pitanje finansiranja vojske. "Bundesver dobija veliku podršku", kiselo kaže ministar finansija Lindner. "Dobija više od planiranog i zato sam iznenađen javnom raspravom.", komentariše ključar nemačkog trezora.

I dok je ministar finansija iznenađen smanjenjem svog budžeta, opozicija je zaprepašćena njegovim finansijskim planovima, jer smatra da će u narednim godinama biti sve veći problem kada se radi o odbrani. Ističu da će u 2028. nedostajati 28 milijardi evra za postizanje NATO cilja koji predviđa izdvajanja za odbranu od najmanje dva odsto BDP.

Opoziciona Hrišćansko-demokratska unija (CDU) je ljuta. "Odbrambena sposobnost je najveći gubitnik budžeta", kaže predstavnik te stranke Kristijan Hase. Zbog rezova u ministarstvima razvoja i spoljnih poslova, negodovala je socijaldemokratska ministarka Svenja Šulce, ali iz kabineta Analene Berbok poručuju da "oni s tim mogu da se nose".

Deca bez zaštite

MINISTARSTVO za brigu o porodici će dogodine dobiti oko 570 miliona evra više. Cinici u Berlinu to opisuju kao "kraj osnovne zaštite dece". Ljudi u vladinim krugovima to vide drugačije, kao "prijatno odrastanje u teškim uslovima", navodi Dojče vele. Pretpostavlja se da će biti smanjeni i izdaci za socijalnu pomoć za nezaposlene.

Finansiranje Kijeva "bezbedno"

MINISTAR finansija Kristijan Lindner smatra da je finansiranje Kijeva "bezbedno u doglednoj budućnosti", zahvaljujući nameri G7, kluba najmoćnijih svetskih ekonomija, da prikupi 50 milijardi dolara od kamata na zamrznutu rusku imovinu i plasira ih u Ukrajinu. Planirano smanjenje pomoći, rezultat je i straha u Kijevu i među njegovim evropskim saveznicima, da bi američko finansiranje moglo da bude smanjeno, ili čak zaustavljeno, ako republikanski kandidat Donald Tramp pobedi na predsedničkim izborima u novembru.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije