KAMALA ODAVNO KANDIDAT ZA PREDSEDNIKA: Kakve šanse kod birača ima Bajdenova desna ruka, nakon što se on povukao iz trke za reizbor

DOK Amerikanci ove nedelje očekuju obraćanje predsednika Džozefa Bajdena i objašnjenje odluke da 5. novembra ipak ne uđe u novi okršaj sa kandidatom republikanaca Donaldom Trampom u trci za Belu kuću, sve oči su već uprte u njegovu zamenicu Kamalu Haris, koju je on predložio za novog pretendenta za najvišu funkciju.

Foto: Profimedia

Iako ona tek tek treba na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji, od 19. do 22. avgusta, da osvoji predsedničku nominaciju, reflektor se polako sa Bajdena prebacio na njegovu desnu ruku, Kamalu.

A dok Amerikanci vare i informaciju da, nešto više od tri meseca imaju do izbora za 47. predsednika SAD i samo jednog kandidata, Harisova, advokat po obrazovanju i bivša senatorka iz Kalifornije, odavno je, zapravo, bila viđena za najvišu funkciju. Još 2020. godine, kada je Bajden izabrao za svoju zamenicu, analitičari su, imajući i tada u vidu poodmakle godine predsednika SAD, "tipovali" da bi ova tamnoputa Amerikanka u "najboljim godinama" mogla lako da uskoči u njegove cipele i postane prva žena šef Bele kuće.

Tokom minule tri i po godine na funkciji potpredsednice nije se, međutim, previše isticala i generalno je bila u senci svog šefa. Prema anketama javnog mnjenja ne kotira se previše iznad Bajdena, pa se, uprkos, podršci predsednika SAD za nominaciju, otvara pitanje da li bi ona mogla da bude dobar kandidat demokrata koji će osvojiti srca birača, za tako kratko vreme. Nedavna istraživanja su pokazale da Harisova ima bolji učinak u potencijalnom okršaju sa Trampom od Bajdena, ali i drugih potencijalnih demokratskih kandidata. Ipak, ostaje otvoreno da li će se u plavim redovima naći još neki kandidat.

Tokom svog potpredsedničkog mandata Harisova se borila da definiše sebe dok se bavila pitanjima prava glasa i zaustavljanja najezde migranata iz Centralne Amerike. Njen pokušaj da se ojača Zakon o glasačkim pravima je propao u Kongresu, dok su je desničari kritikovali, jer nije provela dovoljno vremena na granici, a levičari što je migrantima poručila: "Ne dolazite".

Lane je deo demokrata bio zabrinut da bi negativni stavovi o potpredsednici SAD mogli da naškode stranci, što je navelo istaknute demokrate da apeluju da se prestane sa njenim podrivanjem. Ali, u nedeljama posle Bajdenove razočaravajuće debate, Harisova je postala ključni igrač za Bajdenovu kampanju. Procenjuje se da bi mogla da privuče ženske birače i tamnopute Amerikance.

Njenu nominaciju su do sada od viđenijih demokrata podržali bivši predsednik Bil Klinton i njegova supruga i nekadašnja državna sekretarka Hilari. Zeleno svetlo za kandidaturu zasad nije dobila javno od nekadašnjeg šefa Bele kuće Baraka Obame, bivše predsedavajuće Predstavničkog doma Kongresa Nensi Pelosi, te lidera većine u Senatu Čaka Šumera. Harisova je prikupila i 49,6 miliona dolara za predsedničku kampanju za manje od 24 sata pošto je Bajden saopštio da se povlači iz trke i podržao je kao kandidata za predsednicu, saopštio je juče portparol Bajdenove kampanje.

Demokrate su, inače, Bajdena stavili na ispit 27. juna, kada u prvoj TV debati sa rivalom Trampom nije uspeo da opravda očekivanja i razuveri kolege i birače da je mentalno i fizički sposoban za još četiri godine u Beloj kući. Susret dvojice rivala bio je održan mesecima ranije od uobičajenog, čime su demokrate opipavale puls javnosti. U danima koji su usledili tim predsednika SAD zakazivao mu je brojne intervjue za različite medije kako bi njihov lider pokušao da opravda svoj katastrofalni nastup na debati i pokaže da je, uprkos gafovima, zbunjivanju i lutanju dobar izbor svoje stranke za predsedničkog kandidata. Uporno je tvrdio da ga niko i ništa ne može naterati da izađe iz trke za drugi mandat, naglasivši da su godine samo broj i da znače mudrost.

A kako nijedan od pokušaja nije uspeo da poboljša rejting predsednika SAD i pošto ga je, iz dana u dan, sve više demokrata i bliskih saradnika javno pozivalo da se povuče, Bajden je uputio pismo ostavke iz izolacije u kući u Delaveru. Odlukom da se povuče na samo 107 dana od izbora, šef Bele kuće ušao je u političku istoriju, jer se nikada do sada nije dogodilo da aktuelni predsednik izađe iz trke za reizbor tako blizu dana glasanja.

Prema izvorima američkih medija, Bajdenovi planovi za izlazak iz trke počeli u subotu uveče i finalizovani u nedelju. Njegov savetnik je izjavio da predsednik "nije bio ukopan", već je proučavao podatke koji su pristizali i bio uveren da će biti komplikovano da pobedi Trampa u novembru.

- Bajdenova odluka nije imala veze sa medicinskim problemima - napomenuo je visoki zvaničnik Bele kuće za Si-En-En.

Bajden je osetio i manjak u kasi za kampanju, jer su donatori počeli da vraćaju novčanike u torbe. Osim toga, pretili su demokratama da će zamrznuti donacije stranci ukoliko ne pritisnu Bajdena da odustane.

- Ne znam nijednog velikog donatora koji će napisati ček na 100.000 dolara ili više. I znam mnogo takvih momaka - rekao je jedan veliki demokratski donator pre nego što je Bajden napustio trku.

Bajdenovo povlačenje iz kampanje dočekano je sa velikim odobrenjem njegovih saradnika i poštovalaca, dok su republikanci zahtevali da predsednik SAD odmah preda i ključeve Bele kuće. Uprkos tim pozivima, Bela kuća je saopštila da će Bajden obavljati svoj mandat do kraja, odnosno, januara 2025. godine.

Ipak, ukoliko se pozivi Bajdenu da se povuče i sa funkcije šefa Bele kuće toliko pojačaju da on ipak odluči da podnese ostavku, na njegovo mesto automatski dolazi Kamala Haris. Po američkom ustavu, potpredsednik je prva osoba u liniji nasleđivanja najviše funkcije u slučaju smrti, ostavke ili opoziva predsednika. A ukoliko bi došlo do toga i Harisova ušla u cipele prvog čoveka SAD, to bi njenoj kandidaturi za predsedničkog kandidata demokrata dalo sasvim novu dimenziju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije