IRANSKO-IZRAELSKI SUKOB: Kako iransko-severnokorejska „vojna alijansa“ rasplamsava tenzije, preteći sveopštim ratom (VIDEO)

SEVERNA Koreja i Iran, koje su Sjedinjene Države označile kao „državne sponzore terorizma“, nedavno su dospele na naslovne strane zbog svojih nuklearnih aspiracija i jačanja bilateralnih odnosa.

Foto foto wikipedia cc by 4.0 Tasnim news agenci

Severna Koreja i Iran, oboje označeni kao deo „osovine zla“ od strane bivšeg predsednika SAD Džordža V. Buša, i dalje su žarište međunarodne zabrinutosti zbog jačanja bilateralnih odnosa i nuklearnih ambicija.

Danas jedna reč dominira diskursom u vojnim i političkim krugovima Irana i Severne Koreje: „Nuklearni“. Njihova potraga za nuklearnim kapacitetima postala je dominantna tema u globalnim bezbednosnim debatama, podižući uzbunu.

Foto Tanjug/AP

SEVERNOKOREJSKI LANSERI RAKETA SPOSOBNE ZA NUKLEARNE NAPADE

U značajnoj vojnoj eskalaciji, severnokorejski lider Kim Džong Un najavio je raspoređivanje 250 novih „taktičkih balističkih raketnih bacača“ duž granice sa Južnom Korejom. Ovu informaciju je prenela severnokorejska državna korejska centralna novinska agencija (KCNA).

Veruje se da su ovi transporterski lanseri (TEL) za balističke rakete kratkog dometa Hvasong-11D (SRBM). Kim je ranije tvrdio da ove rakete mogu biti opremljene nuklearnim bojevim glavama. Svaki TEL može da nosi četiri projektila, potencijalno postavljajući do 1.000 nuklearnih projektila na pragu Južne Koreje.

Kim je upozorio da je „ovo samo prva faza naših planova za izgradnju frontovskih raketnih snaga“ i obećao da će „celom svetu pokazati istinit pogled na generacijska ažuriranja nove vojne opreme svake godine“. On je tvrdio da takva ažuriranja imaju „poseban efekat odvraćanja“ na neprijateljske zemlje.

Ovaj potez značajno povećava tenzije u regionu i izaziva zabrinutost zbog potencijala sukoba na Korejskom poluostrvu.

IRANSKE NUKLEARNE AMBICIJE

Nedavni događaji sugerišu da je Iran možda bliži mogućnostima nuklearnog oružja nego što se ranije mislilo.

Ardestani je izjavio: „Po mom mišljenju, dostigli smo kapacitete za stvaranje nuklearnog oružja, ali to ne objavljujemo“, dodajući da je politika Irana da poseduje nuklearne bombe uz zadržavanje javnog stava usklađenog sa JCPOA, izvestio je iranski list Rouydad 24.

Američki državni sekretar Entoni Blinken podigao je uzbunu 19. jula, navodeći da bi vreme iranskog nuklearnog proboja — period potreban da se proizvede dovoljno materijala za nuklearno oružje — sada moglo biti samo „jedna do dve nedelje“.

Direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi saopštio je da Iran ima dovoljno uranijuma da proizvede „nekoliko“ nuklearnih bombi.

Bajdenova administracija je privatno upozorila Iran na njegove istraživačke i razvojne aktivnosti koje potencijalno mogu dovesti do proizvodnje nuklearnog oružja, kako je izvestio Aksios. Američki i izraelski obaveštajci otkrili su umešanost iranskih naučnika u kompjutersko modeliranje i metalurška istraživanja relevantna za razvoj nuklearnog oružja.

Američki senator Lindzi Grejem, pozivajući se na izveštaj direktora Nacionalne obaveštajne službe, nedavno je izjavio da je Iran „na ivici da postane nuklearno naoružana država“ što ugršžava regionalnu i globalnu bezbednost.

STRATEŠKO PARTNERSTVO IRANA I SEVERNE KOREJE

Iran i Severna Koreja, obe protivnici zapadnih sila i njihovih regionalnih saveznika, razvili su strateško partnerstvo tokom decenija. Ovaj savez ima za cilj da se suprotstavi sankcijama i naporima na obuzdavanju koje predvode SAD.

Saradnja datira još od iransko-iračkog rata (1980-88) kada je Severna Koreja isporučila Iranu konvencionalno oružje, prkoseći politici Zapada. Ova početna podrška evoluirala je u snažno partnerstvo 1990-ih, fokusirajući se na napredni razvoj balističkih projektila.

Obe zemlje su Sjedinjene Američke Države proglasile državnim sponzorima terorizma na duži period. Dok je Severna Koreja privremeno uklonjena sa ove liste (2008-2017), Iran je na njoj ostao od 1984. godine.

Partnerstvo je donelo značajne transfere vojne tehnologije. 2006. godine, iranski korpus garde islamske revolucije potvrdio je nabavku projektila Skad-B i Skad-C od Sjeverne Koreje tokom iransko-iračkog rata. Izveštaj američke Odbrambene obaveštajne agencije iz 2019. otkrio je da je iranska balistička raketa Šahab-3 zasnovana na dizajnu Severne Koreje Rodong.

Nedavni izveštaji takođe sugerišu da se veruje da je iranska balistička raketa srednjeg dometa Emad, korišćena u napadu na Izrael u aprilu 2024. godine, izvedena iz Šahaba-3, koji je Iran počeo da koristi 2003. godine.

Ova stalna saradnja u oblasti raketne tehnologije naglašava trajnu prirodu njihovog partnerstva i njegov uticaj na regionalnu bezbednosnu dinamiku.

Foto Tanjug/AP

CRINK ALIJANSA

Kina, Rusija, Iran i Severna Koreja (CRINK) je ojačala svoje usklađivanje poslednjih godina, delimično kao odgovor na pritisak SAD i globalne događaje kao što je ruska invazija na Ukrajinu. Ovaj savez nastoji da izazove dominaciju SAD i Zapada u globalnoj bezbednosti, politici i ekonomiji.

Rusija je 2022. tražila sofisticirane bespilotne letelice koje je dizajnirao Iran, uključujući serije Šahed i Mohajer – koje su korišćene za gađanje ukrajinske civilne i vojne infrastrukture. Kina i Rusija su takođe olakšale uključivanje Irana u multilateralna partnerstva čiji je cilj osporavanje dominacije Zapada u globalnim političkim i finansijskim sistemima.

Severna Koreja je nedavno obnovila diplomatske odnose sa Iranom posle petogodišnje pauze. Od 24. do 25. aprila, Jun Jong Ho, severnokorejski ministar spoljnih ekonomskih odnosa, predvodio je delegaciju u Iranu nakon svoje nedavne posete Rusiji. Iako je zvanično fokusiran na ekonomsku saradnju, ovaj potez je izazvao zabrinutost oko potencijalnih vojnih razgovora.

Obe zemlje su izrazile podršku Hamasu u njegovom sukobu sa Izraelom. Severna Koreja podržava palestinsku stvar i protivi se akcijama Izraela protiv Hamasa u Gazi. Severnokorejski državni mediji optužili su Izrael za „terorizam“ protiv Irana nakon napada Hamasa 7. oktobra 2023.

U decembru su Izraelske odbrambene snage (IDF) izvestile da su pronašle severnokorejsko oružje u Gazi, podržavajući procene Nacionalne obaveštajne službe Južne Koreje (NIS) da je severnokorejsko oružje koristio Hamas.

Izraelski i drugi zvaničnici sugerišu da je ovo oružje možda prebačeno pre mnogo godina, a ne kao direktan odgovor na nedavne sukobe. NIS takođe istražuje da li je severnokorejska tehnologija naoružanja korišćena u iranskim balističkim projektilima lansiranim na Izrael 14. aprila 2024. godine.

Američki obaveštajci već dugo sugerišu da Iran možda razvija raketne kapacitete dugog dometa. Međutim, Teheran je do sada ograničio svoj domet raketa na 2.000 kilometara, što pokriva region, ali ne ugrožava direktno Zapadnu Evropu.

Trenutno, velika zabrinutost za Sjedinjene Države je mogućnost da bi Iran mogao da kupi severnokorejski ICBM Hvasong-15. Mogućnost da Iran nabavi severnokorejsku ICBM tehnologiju potencijalno je deo strategije pritiska na Izrael sa više frontova.

Za Severnu Koreju, ojačane veze sa Iranom mogu da obezbede pristup dodatnim izvorima vojne tehnologije i ekonomske saradnje, nudeći preko potrebnu stranu valutu. Međutim, domaći fokus Severne Koreje na teške industrije, uprkos njihovoj neefikasnosti, mogao bi dovesti do pogoršanja životnog standarda običnih građana, ali bi mogao poslužiti kao održiva strategija za režim usred rastućih globalnih tenzija.

Potencijalno širenje nuklearne i napredne raketne tehnologije među ovim nacijama izaziva značajnu globalnu zabrinutost za bezbednost.

NUKLEARNI DOMINO EFEKAT

Kako Severna Koreja proširuje svoj nuklearni arsenal raketa, a Iran se potencijalno približava kapacitetima nuklearnog oružja, raste rizik od proliferacije i regionalne destabilizacije.

Njihova međusobna podrška kroz razmenu tehnologije, ekonomsku saradnju i diplomatske saveze ojačala je njihov otpor međunarodnim pritiscima i sankcijama.

Sve veći CRINK savez predstavlja značajan izazov za interese SAD i uspostavljeni globalni poredak. Sjedinjene Države i njihovi saveznici suočavaju se sa složenim zadatkom u suočavanju sa ovom pretnjom koja se razvija.

Tradicionalne metode izolacije i ekonomske sankcije pokazale su se uglavnom neefikasnim u obuzdavanju nuklearnih ambicija Irana i Severne Koreje. Uključivanje velikih sila poput Kine i Rusije dodaje još slojeva složenosti diplomatskim naporima usmerenim na obuzdavanje. Ova geopolitička promena zahteva preispitivanje postojećih strategija.

eurasiantimes.com/Shubhangi Palve

BONUS VIDEO - RUSKI TOP GAN: Piloti ruske severne flote izvode vežbe iznad Barencovog mora

Preporučujemo

Svet

0 4

KAKO BI IZGLEDAO RAT IZRAELA I IRANA? Američki mediji već prave spekulacije o sukobu i šta bi upotrebile dve strane (VIDEO)

06. 08. 2024. u 21:22

Svet

0 1

AMERIČKI OBAVEŠTAJAC: Da li Izrael i SAD žele rat u kome će Rusija stati na stranu Irana? (VIDEO)

06. 08. 2024. u 17:49

Svet

2 11

BLISKI ISTOK SPREMAN DA DETONIRA: Amerikanci šalju F-22, Iran odbio zahteve - neće da ublaži odgovor Izraelu?

04. 08. 2024. u 22:45

Svet

0 3

RUSKI S-400 STIGAO U IRAN? Šojgu navodno doneo Teheranu prve napredne ruske PVO sisteme pred očekivani sukob sa Izraelom (VIDEO)

07. 08. 2024. u 18:24 >> 18:05

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije