PALA VELIKA ODLUKA U PENTAGONU: Ukrajinci gube sve više teritorija, ali imaju i jedan puno veći problem
AMERIČKI sekretar za odbranu Lojd Ostin, koji je posetio Kijev 21. oktobra, rekao je da ruski lider Vladimir Putin posle 970 dana rata, "nije ispunio nijedan strateški cilj" i ponudio uveravanja da "Moskva nikada neće pobediti u Ukrajini".
Privatno, međutim, njegove kolege u Pentagonu, zapadni zvaničnici i mnogi ukrajinski komandanti su sve više zabrinuti zbog pravca u kojem rat ide i sposobnosti Ukrajine da obuzda rusko napredovanje u narednih šest meseci.
Ukrajinske snage su do sada uspele da zadrže Pokrovsk, ključno logističko i transportno sedište ukrajinskih snaga u istočnom regionu Donbasa – koji obuhvata Donjeck i Lugansk – što je svakako neugodno za Putina, ali na drugim mestima duž linije fronta ruske snage probijaju put kroz ukrajinsku odbranu.
U Kupjansku na severu zemlje, njihove trupe su presekle ukrajinske formacije na dva dela u blizini reke Oskil. U Časiv Jaru na istoku, prešli su glavni kanal Siverskog Donca, posle šest meseci napora. Južnije, ruske snage su zauzele uzvišice u Vuhledru i oko njega i kreću se ka Kurahovu iz dva pravca. U ruskoj oblasti Kursk, Ukrajinci su izgubili oko polovine teritorije koju su zauzeli u iznenadnoj ofanzivi u avgustu.
Ali pravi problem nije toliko gubitak teritorije, koji je ograničen i koji je Rusiju koštao ogromnih ljudskih gubitaka – 600.000 mrtvih i ranjenih od početka rata prema američkim procenama, i 57.000 mrtvih samo ove godine do oktobra, prema ukrajinskoj obaveštajnoj službi. Pravi problem, kako The Economist ističe u svojoj analizi, je stalna erozija u veličini i kvalitetu ukrajinskih snaga.
Ukrajinske trupe imaju premalo snage, prenapregnute su i istegnute i iscrpljene teškim gubicima. Uprkos novom zakonu o mobilizaciji koji je stupio na snagu u maju, vojska se – osim nekoliko brigada – trudila da regrutuje dovoljno zamena, a mladići nerado pristaju na dužnost koja je u najboljem slučaju neizvesnog trajanja, a u najgorem slučaju misija u jednom smeru bez povratka.
Zapadni partneri privatno nagovaraju ukrajinske lidere da smanje starosnu granicu za
mobilizaciju sa 25 godina kako bi povećali bazu potencijalnih regruta. Međutim, politička osetljivost ovog pitanja i strah od već alarmantne demografske krize stoje na putu bilo kakvim promenama.
Razlozi pada ukrajinske moći
U svom nedavnom pregledu, Džek Votling, iz Londonskog istraživačkog centra za bezbednost i odbranu Royal United Services Institut (RUSI), identifikovao je nekoliko razloga za opadanje vojne snage i gubitaka Ukrajine. Jedan je nedostatak resursa protivvazdušne odbrane, što omogućava ruskim izviđačkim bespilotnim letelicama da uspostave ono što on naziva „kontinuirano i koncentrisano nadgledanje“. Ovo omogućava Rusima da usmeravaju udare balističkih raketa i bespilotnih letelica na ukrajinsku artiljeriju pozadi i bacaju vođene bombe na prednje ukrajinske snage, omogućavajući Rusiji da napreduje polako, ali stabilno sa malim jedinicama, često koristeći motocikle jer je tenkove previše lako uočiti.
Ograničene ukrajinske zalihe granata — Rusija trenutno ima prednost u granatiranju dva prema jedan, prema Ivanu Havriljuku, zameniku ukrajinskog ministra odbrane — kao i zalihe tenkova i oklopnih vozila, takođe su značajan deo problema. Što je manje vatrene moći i oklopa na raspolaganju, to je veće oslanjanje na pešadiju, a samim tim i veći gubici.
Međutim, ni Rusija nije bez ozbiljnih problema. Sledeće godine Kremlj će potrošiti trećinu državnog budžeta na odbranu, gušeći civilnu ekonomiju. Inflacija bi čak mogla biti duplo veća od zvanične godišnje stope od više od 8 procenata. Sledeće godine će obične ruske porodice po prvi put početi da osećaju ekonomske posledice rata, rekao je jedan evropski obaveštajni zvaničnik, dodajući da postoje rani znaci ratnog zamora među onima koji su blisko povezani sa sukobom, kao što su majke boraca i ostali članovi porodice.
Na bojnom polju, Rusija se i dalje oslanja na grube, krvave taktike koje rezultiraju ogromnim gubicima. Odluka o raspoređivanju hiljada severnokorejskih vojnika, za koje se očekuje da budu raspoređeni u Kursku, ukazuje da su i ruske jedinice pod pritiskom. Ruski Generalštab i Ministarstvo odbrane izvršili su snažan pritisak na Kremlj da mobiliše još ljudi, tvrdi jedan evropski obaveštajni zvaničnik.
- Rusija sada nema dovoljno snaga za masovno okupljanje snaga-, rekao je visoki zvaničnik NATO-a, a prenosi Ekonomist.
- Ako su napredovali, ne bi mogli to da iskoriste -, dodao je on.
„Sve manje razmišljamo o pobedi, a sve više o opstanku“
Trenutno postoji mali kratkoročni rizik da se ruske snage kreću na zapad prema Dnjepru ili Odesi. Međutim, kriza u ruskoj ratnoj ekonomiji će se verovatno odvijati tokom dužeg perioda. Ruska odbrambena industrija delimično zavisi od obnove zaliha iz sovjetskog doba, koje se smanjuju u ključnim oblastima kao što su oklopna vozila, ali bez obzira na to, ona i dalje daleko nadmašuje zapadne proizvodne linije. Evropska unija tvrdi da proizvodi više od milion granata godišnje, ali Rusija proizvodi tri puta više, a dodatno je podstaknuta snabdevanjem iz Severne Koreje i Irana.
- Samo ne znam da li možemo da proizvedemo dovoljno, pošaljemo dovoljno -, kaže izvor upoznat sa protokom američke pomoći, iako je nedavno obećanje od 800 miliona dolara za povećanje sopstvene proizvodnje dronova u Ukrajini dobrodošlo.
- Nemamo više šta da im damo bez ozbiljnog rizika na drugom mestu -.
Po ljudstvu i Rusija stoji solidno. Njena vojska regrutuje oko 30.000 ljudi mesečno, prema zvaničniku NATO-a. To je manje od vladinih ciljeva, ali ipak dovoljno da pokrije čak i ogromne gubitke poslednjih meseci.
Međutim, ni Rusija ne može večno da se bori, ali su američki, evropski i ukrajinski zvaničnici zabrinuti da će Ukrajina prva slomiti.
- Izgleda da se Moskva kladi da može da ostvari svoje ciljeve u Donbasu sledeće godine i da ukrajinskoj vojsci nametne dovoljno visoku stopu žrtava i materijalne degradacije da više neće moći da spreči dalje napredovanje - rekao je Votling. To bi, upozorava, Moskvi dalo prednost u svim narednim pregovorima.
Sumorno raspoloženje vidljivo je i u promenljivom američkom narativu. Visoki zvaničnici poput ministra Ostina ostaju samouvereni, tvrdeći da će Ukrajina pobediti. Ali oni koji su uključeni u planiranje Pentagona kažu da su, u praksi, ambicije iz početka 2023. - ukrajinska sila koja bi mogla da povrati teritoriju ili šokira Rusiju tokom pregovora dobro osmišljenim oklopnim udarom — ustupila mesto užem fokusu na poraz odvraćanja.
- U ovom trenutku sve više razmišljamo o tome kako Ukrajina može da preživi -, zaključio je za Ekonomist jedan od planera Pentagona.
(Jutarnji)
BONUS VIDEO:
UKRAJINA: Snimci posle raketnog napada na Kijev
Preporučujemo
LAVROV PRVI PUT U ZEMLjI EU OD POČETKA RATA U UKRAJINI! Poseta planirana za decembar
01. 11. 2024. u 09:10
DRAMA U FRANCUSKOJ: Masovna pucnjava, učestvovalo nekoliko stotina ljudi
U MASOVNOJ pucnjavi povezanoj s trgovinom drogom u zapadnoj Francuskoj, teško je povređeno petoro ljudi, među kojima i jedan tinejdžer, rekao je ministar unutrašnjih poslova Bruno Retailleau, piše Gardijan.
01. 11. 2024. u 11:25
PUTINU U POMOĆ STIŽE NAJELITNIJA VOJSKA: Šta je "Olujni korpus", jedna od najmoćnijih specijalnih jedinica na svetu
SEVERNOKOREJSKA pojačanja dolaze usred naznaka da se Rusija bori s popunjavanjem svojih snaga.
30. 10. 2024. u 12:37
"OD TOG BRAKA NEMA NIŠTA" Potez srpskog mladoženje posvađao Internet! Za zgražavanje ili za pohvale? (VIDEO)
JEDAN mladoženja je tokom ceremonije venčanja u Srbiji pokušao da bude zanimljiv pa je odlučio da napravi "šaljivi" potez, ostavivši mladu samu ispred matičarke u trenutku kada mu je postavljeno čuveno pitanje "da li želi da stupi u brak".
31. 10. 2024. u 13:28
Komentari (0)