uživoODLUČUJUĆI IZBORI ZA CEO SVET: Amerika bira predsednika - pratite situaciju iz minuta u minut

OČI celog sveta uprte su u Ameriku, gde će biti izabran novi predsednik, ali i članovi Kongresa. Kamala Haris ili Donald Tramp, ko će biti novi predsednik Sjedinjenih Američkih Država i uticati na politiku celog sveta... Pratite američke izbore uživo na portalu "Novosti". Kako teče izborni dan, kao i prve rezultate glasanja, naši novinari pratiće iz minuta u minut, tako da obavezno ostanite uz naš portal.

Foto: Novosti

REPUBLIKANCI VODE NA FLORIDI

Republikanci u Floridi trenutno vode za više od milion glasova, naveo je na svom nalogu na Iksu novinar Erik Doerti.

TRAMP: AKO SU FER IZBORI, PRVI ĆU IH PRIZNATI

- Ako su to fer izbori, ja bih bio prvi koji bi ih priznao - izjavio je Donald Tramp nakon glasanja na Floridi. on je, obraćajući se novinarima rekao da ne planira da kaže svojim pristalicama da se uzdrže od nasilja ako izgubi.

- Ne moram da im kažem, jer oni nisu nasilni ljudi - precizirao je Tramp.

PRVA IZJAVA TRAMPA NAKON ŠTO JE GLASAO: POBEDIĆU

Obraćajući se novinarima nakon glasanja, bivši predsednik Donald Tramp rekao je da je „veoma uveren“ da će pobediti na izborima i da „neće biti ni blizu“, istovremeno izražavajući frustraciju što će možda trebati neko vreme da se saopšte rezultati.

Foto Tanjug/AP Photo/Evan Vucci

TRAMP GLASAO NA IZBORIMA

Kandidat Republikanaca za predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, glasao je danas na predsedničkim izborima u SAD.

Donald Tramp je glasao na Floridi.

Bivši predsednik stigao je u svoju glasačku jedinicu u Palm Biču sa suprugom Melanijom Tramp. Tramp se upravo obraća medijima.

KAMALA ILI TRAMP, EVO ŠTA ĆE ODLUČITI POBEDNIKA

Iako su prethodni izbori bili tesno odlučeni - pobeda Džordža Buša nad Alom Gorom 2000. godine zasnivala se na nekoliko stotina glasova na Floridi - uvek je postojao neki osećaj u kom pravcu se trka naginje u poslednjim danima kampanje.

Ponekad, kao 2016. godine, taj osećaj bude pogrešan. Te godine ankete su precenile snagu Hilari Klinton i nisu uočile pokret u korist Donalda Trampa u poslednjem trenutku, navodi BBC.

POKAZATELjI IDU U RAZLIČITIM PRAVCIMA

Ovog puta, međutim, svi pokazatelji idu u različitim pravcima. Niko ne može ozbiljno da napravi prognozu u bilo kom pravcu.

Većina završnih anketa nalazi se unutar margine greške, kako na nacionalnom nivou tako i u sedam ključnih "bojišta" država koje će odlučiti izbore. Na osnovu statistike i veličine uzoraka, to znači da bilo koji kandidat može biti u prednosti.

Ova neizvesnost pod‌jednako zbunjuje političke analitičare i strategiste kampanja.

NEKOLIKO IZNENAĐENjA

Bilo je nekoliko iznenađenja - od kojih je najistaknutije nedavno priznato istraživanje u Ajovi, sklonoj republikancima, a koje je pokazalo iznenadnu prednost za Kamalu Haris. Ali prosek u anketama i modeli prognoza, koji ih tumače pokazuju da je ovo takmičenje pitanje sreće.

Samo zato što je ishod ovih izbora neizvestan, to ne znači da sam rezultat neće biti jasan. Promena od nekoliko procenata u bilo kom pravcu mogla bi omogućiti kandidatu da osvoji sve ključne države.

Ako modeli izlaznosti nisu tačni i na birališta izađe više žena, ruralnih birača ili razočaranih mladih birača, to bi moglo dramatično promeniti konačne rezultate. Takođe bi moglo biti iznenađenja među ključnim demografskim grupama.

Da li će Tramp zaista ostvariti prodor među mladim crnim i latino muškarcima, kao što je predviđala njegova kampanja?

Da li Kamala Haris pridobija veći deo tradicionalno republikanskih žena iz predgrađa, kao što se njen tim nada?

Da li stariji glasači, koji redovno izlaze na izbore i uglavnom su naklonjeni desnici, prelaze u redove demokrata?

Nakon što ovi izbori budu prošlost, možda ćemo moći jasno da utvrdimo zašto je pobednički kandidat izašao kao pobednik.

Možda će, iz ove perspektive, odgovor biti očigledan. Ali svako ko kaže da zna kako će se stvari odvijati sada samo zavarava sebe i druge.

''PLAVI I CRVENI ZIDOVI''

U većini američkih saveznih država ishod predsedničkih izbora je gotovo unapred poznat. Ali postoji sedam ključnih država koje će odlučiti ove izbore.

Međutim, nisu sve ključne države iste. Svaki kandidat ima svoj "zid" od tri države, koje mu pružaju najdirektniji put do Bele kuće.

Kamalin takozvani "plavi" zid, nazvan po boji Demokratske partije, proteže se kroz Pensilvaniju, Mičigen i Viskonsin u regionu Velikih jezera. Ove države su bile predmet mnogih političkih razgovora od 2016. godine, kada je Tramp tesno pobedio u sve tri tradicionalno demokratske države na svom putu do pobede.

Džozef Bajden ih je povratio 2020. godine. Ako Kamala Haris uspe da ih zadrži, neće joj trebati nijedna druga ključna država, sve dok pobedi i u jednom kongresnom okrugu u Nebraski (koja ima nešto drugačiji način dodele glasova u elektorskom kolegijumu).

To objašnjava zašto je Kamala Haris provela većinu vremena u ovim državama plavog zida tokom poslednjih dana kampanje, provodeći pune dane na terenu u svakoj od njih.

U ponedeljak uveče održala je svoj završni skup u Filadelfiji, Pensilvanija, na vrhu 72 stepenika koji vode do Gradskog muzeja umetnosti, koje je fiktivni bokser Roki, kojeg tumači Silvester Stalone, prešao u istoimenom filmu – pre nego što je tesno izgubio od svog protivnika Apola Krida.

Trampov "crveni zid" nalazi se duž istočne obale SAD. Iako se manje pominje, pod‌jednako je važan za njegove izborne šanse. Počinje u Pensilvaniji, ali se proteže južno do Severne Karoline i Džordžije. Ako pobedi u ovim državama, dobiće dva glasa više u elektorskom kolegijumu, bez obzira na rezultate u ostalim ključnim državama.

To objašnjava zašto je u Severnoj Karolini održao pet događaja samo u poslednjoj nedelji.

Tačka preklapanja svakog od ovih zidova, naravno, jeste Pensilvanija – najveća izborna nagrada na ovim izborima. Njeno nadimak, država ključnog kamena, nikada nije bio prikladniji.

Ponekad se u svim ovim analizama izbornih mapa i strategijama gubi istorijski značaj ovih predsedničkih izbora. Kamala Haris i Tramp predstavljaju dva veoma različita pogleda na SAD - u vezi s pitanjima imigracije, trgovine, kulture i spoljne politike.

Predsednik naredne četiri godine moći će da oblikuje američku vladu - uključujući i savezne sudove - na način koji bi mogao imati uticaj generacijama. Politička scena SAD se dramatično promenila u protekle četiri godine, odražavajući promene u demografskom sastavu obe partije.

Republikanska partija pre deceniju izgledala je veoma drugačije u odnosu na populističku stranku koju sada predvodi Tramp. Ima daleko veću privlačnost među radničkom klasom i biračima s niskim primanjima.

Baza Demokratske partije i dalje počiva na mladim biračima i ljudima drugih rasa, ali sada sve više zavisi od imućnih i obrazovanih birača.

Rezultati izbora mogu pružiti dodatne dokaze o tome kako ove tektonske promene u američkoj politici, koje su delimično uočene u poslednjih osam godina, preoblikuju političku kartu SAD. A te promene mogle bi jednoj strani ili drugoj doneti prednost u budućim trkama.

Nije tako davno, 1970-ih i 1980-ih godina, republikanci su imali gotovo neosvojivu prednost na izborima jer su dosledno osvajali većinu u dovoljno saveznih država da pobede u elektorskom kolegijumu.

Ovi izbori mogu biti trka 50-50, ali to ne znači da je to nova realnost u američkoj predsedničkoj politici.

NA BIRAČKOM MESTU U BLIZINI BELE KUĆE PRONAĐEN SUMNjIV PAKET, BLOKIRANO CELO PODRUČJE

U blizini Bele kuće, na jednom glasačkom mestu u jednoj od kutija pronađen sumnjiv paket.

Odmah je blokirano čitavo područje, a na lice mesta su stigle brojne patrole policije.

Kako prenose mediji, zgrada još nije evakuisana, ali svi koji su se u trenutku pronalska paketa našli ispred objekta morali su da se sklone na bezbednu udaljenost.

BAJDEN IZBORE PRATI IZ BELE KUĆE

Predsednik SAD Džo Bajden, zajedno sa suprugom Džil i dugogodišnjim saradnicima, nadgledaće predsedničke izbore u zemlji iz Bele kuće, a američki lider će redovno biti obavešten o napretku glasanja, prenosi Si-En-En, pozivajući se na zvaničnika iz Bele kuće.

Bajden i prva dama Džil Bejd gledaće rezultate izbora iz rezidencije Bele kuće, zajedno sa svojim dugogodišnjim pomoćnicima i visokim osobljem Bele kuće, prema rečima jednog zvaničnika Bele kuće, koji nema zakazanih javnih događaja, očekuje se da će redovno dobijati vesti tokom trke širom zemlje - prenosi TV kanal.

Američki predsednički izbori održavaju se 5. novembra. Demokratsku stranku predstavlja potpredsednica Kamala Haris, Republikansku stranku predstavlja bivši predsednik Donald Tramp.

NEIZVESNO U OREGONU

Stanovnici Oregona koji glasaju na izborima 2024. imaju rok do 20 časova na dan izbora da stave svoje glasačke listiće u službeni sandučić ili da ih ostave poštanskom žigom do utorka kako bi se prebrojali-

Iako je predsednička trka gotovo zaključena za levičarski Oregon, postoji nekoliko drugih žestoko osporavanih lokalnih trka i inicijativa širom države koje treba posmatrati - prenosi portal Aksios.

Bivša predstavnica demokrata Maksin Dekster se suočava sa republikankom Džoanom Harbor da bi predstavljala 3. kongresni okrug Oregona u Vašingtonu, D.C. To je solidno demokratski okrug koji pokriva istočnu stranu Portlanda do Hud Rivera.

Republikanska američka predstavnica Lori Čavez-DeRemer pokušaće da odbrani svoje mesto od demokratske kandidatkinje, predstavnice Dženel Bajnum u trci za 5. Kongresni okrug Oregona — trci koja bi mogla da odluči o sudbini Predstavničkog doma.

Glasači Oregona će takođe odlučiti ko će biti izabran na nekoliko pozicija širom države, uključujući državnog sekretara, državnog tužioca i blagajnika.

Glasači Portlanda će odlučiti o svom sledećem gradonačelniku i ko će zauzeti novih 12 mesta.

TOPI SE PREDNOST DEMOKRATA MEĐU LATINOAMERIKANCIMA

Dugogodišnja glasačka prednost koju su demokrate imale među biračima iz Latinske Amerike koji žive u SAD i dalje je u padu, i može ključno da utiče na ranjivost kandidatkinje te stranke Kamale Haris i demokrate u Kongresu u ključnim kolebljivim državama.

Kako prenosi ABC, Latinoamerikanci čine oko 15 odsto populacije sa pravom glasa, većinom su konzervativni i zalažu se za strožu reformu imigracione politike SAD, navodi se u analizi ABC.

Pojedine ankete ukazuju da Latinoamerikanci evangelisti prihvataju američki nacionalizam i da ih odbija politika identiteta, pa da bi mogli da podrže kandidata republikanaca Donalda Trampa.

I Haris i Tramp pokušali su da pridobiju tu biračku grupu, pogotovo u 28 okruga u Teksasu u blizini granice sa Meksikom.

Kako navodi ABC, otklon ka republikancima mogao bi da utiče i na trku za Senat u državama sa velikom latinoameričkom populacijom, posebno u Arizoni i Nevadi, uprkos tome što, prema anketama, demokratski kandidati imaju prednost u odnosu na republikance.

DONALD TRAMP STIGAO NA FLORIDU, USKORO GLASA

Predsednički kandidat Donald Tramp stigao je u Palm Bič na Floridi.

___________________________________________________________________________________
TRAMPOV TIM: "IZLAZNOST ĆE ODLUČITI ISHOD GLASANjA"

Najbliži saradnici kandidata Republikanske partije na današnjim izborima u SAD Donalda Trampa smatraju da će ishod izbora odlučiti izlaznost, prenosi CNN.

''To je ono na šta se ovo zapravo svodi i jedina stvar na koju smo trenutno fokusirani'', rekao je neimenovani viši Trampov savetnik za CNN.

On je dodao da se unutar Trampove kampanje smatra da je ovo ''najjači ciklus koji je Tramp do sada izveo", posebno kad se pogledaju istraživanja javnog mnjenja iz 2016. i 2020'.

''Osećamo da smo u poziciji da će, ako izađu ljudi za koje mislimo da bi glasali za Trampa, on pobediti'', rekao je savetnik.

___________________________________________________________________________________

FOTOGRAFIJE SA BIRALIŠTA U NjUJORKU

Amerikanci iz Trampovog rodnog grada polako pristižu da obave građansku dužnost, a kako to izgleda možete pogledati OVDE!

Foto: Фото: Профимедиа

POGLEDAJ GALERIJU

______________________________________________________________

OČEKUJE SE DOLAZAK PRVIH GLASAČA

Biračka mesta u Njujorku, inače rodnom mestu Trampa, otvorena su za glasanje.

Građani mogu da izađu na birališta i u Konektikatu, Indijani, Kentakiju, Mejnu, Nju Džersiju, Njujorku i Virdžiniji.

Među nabrojanim mestima, Njujork poseduje najviše elektora (28), dok Mejn raspolaže sa najmanje (4).

___________________________________________________________________________________

OTVORENA BIRALIŠTA U VERMONTU

Savezna država Vermont otvorila je birališta u pet časova po lokalnom vremenu, te je na taj način zvanično započeo dan izbora za novog predsednika Amerike.

U predstojećim satima, građani će moći da glasaju i u državama Konektikat, Njujork i Virdžinija.

___________________________________________________________________________________

"AKO TRAMP POBEDI, EVROPA NE MOŽE DA OSTANE PRORATNO ORIJENTISANA"

Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je danas da ako bivši predsednik SAD i kandidat republikanaca na predstojećim predsedničkim izborima Donald Tramp pobedi, Evropa ne može da ostane proratno orijentisana.

Orban je u intervjuu za mađarski državni radio Košut rekao i da Evropa ne može sama da podnese teret ruskog rata protiv Ukrajine, u koji je Evropa "neodgovorno uvučena", a i da će Evropljani morati da se "prilagode situaciji".

Povodom izbora u SAD, Orban je kazao da je još početkom godine rekao da će do kraja godine uslovi u svetu biti drugačiji i da će te promene uslediti pobedom Donalda Trampa, preneo je mađarski portal Teleks.

Prema njegovim rečima, promeniće se i odnos prema migracijama i rodnim pitanjima.

Mađarski premijer takođe je istakao svoju podršku Trampu. Više o tome čitajte KLIKOM OVDE!

___________________________________________________________________________________

EVO KO JE FAVORIT U KLjUČNIM DRŽAVAMA

Najnoviji podaci anketa iz svih sedam država i dalje nagoveštavaju da će borba između dva predsednička kandidata biti tesna i nezvesna.

Kao što je bio slučaj poslednjih nekoliko nedelja, prednosti u svakoj od država su premale da bi se efikasno moglo reći ko je prvi - posebno kada se uzme u obzir margina greške od oko tri do četiri procentna poena.

Prilikom poslednje provere, pre nekoliko sati, podaci su ukazivali na malu prednost za Trampa u Nevadi, Džordžiji, Severnoj Karolini i Arizoni, kao i za Kamalu u Viskonsinu i Mičigenu. Ankete pokazuju da je za sada dvojac izjednačen u Pensilvaniji. Više o tome čitajte KLIKOM OVDE!

___________________________________________________________________________________

TRAMP I KAMALA O ZAPADNOM BALKANU

PODPREDSEDNICA SAD i demokratski predsednički kandidat Kamala Haris izjavila je da će, ukoliko bude izabrana za predsednicu, podržati zemlje Zapadnog Balkana u borbi protiv korupcije i nastavku evroatlantskih integracija, dok je bivši američki predsednik i republikanski kandidat Donald Tramp obećao ekonomsku saradnju i jačanje bezbednosti u tom regionu.

Predstavnici izbornih štabova Haris i Trampa u pisanom odgovoru makedonskom servisu Glasa Amerike objasnili su stavove predsedničkih kandidata uoči izbora u SAD koji se održavaju danas.

- Haris je dosledno zagovarala unapređenje demokratije, vladavine prava i borbu protiv korupcije. Borba protiv korupcije je suštinski interes američke nacionalne bezbednosti, što je jedan od razloga zbog čega je Haris u potpunosti posvećena unapređenju evroatlantskih aspiracija zemalja Zapadnog Balkana. NATO i EU počivaju na zajedničkim demokratskim vrednostima, uključujući jake, nezavisne i odgovorne institucije - naveo je portparol izbornog štaba Kamale Haris u kratkom odgovoru na pitanje o budućoj politici demokrata prema Zapadnom Balkanu. Više o tome čitajte KLIKOM OVDE!

___________________________________________________________________________________

OVDE SE ODLUČUJE POBEDNIK IZMEĐU TRAMPA I HARIS

Kako poslednjih meseci stoje stvari, sedam država koje se u američkoj političkoj terminologiji nazivaju "swing states" (neodlučne države, odnosno one u kojima se ne može sa sigurnošću reći ko će pobediti) mogle bi 5. novembra da odluče ko će biti naredni predsednik SAD - sadašnja potpredsednica Kamala Haris ili bivši predsednik Donald Tramp.

Sva trenutna istraživanja javnog mnjenja u vezi sa predsedničkim izborima u SAD šalju istu poruku: potpredsednica Kamala Haris i bivši predsednik Donald Tramp su praktično izjednačeni u nacionalnom glasanju. Iako Harisova prema poslednjim anketama blago vodi, ta razlika se podvodi pod ono što se zove "mogućnost statističke greške".

Štaviše, iako neka istraživanja daju prednost jednom ili drugom kandidatu, rezultati generalno ostaju unutar granica te statističke greške.

Međutim, zbog sistema Elektorskog koledža u SAD, izbori neće biti odlučeni na osnovu nacionalnog glasanja, već kombinacijom država koje svaki od kandidata osvoji. Da krajnje pojednostavimo, svaka država pobedniku daje određeni broj takozvanih elektorskih glasova, a pobednik je onaj ko ih više sakupi. Dakle, ne obavezno onaj kandidat koji dobije ukupno više glasova birača, već onaj koji osvoji više elektora.

Kao i na svakim izborima, samo nekoliko država je ove godine zaista konkurentno, i te države privlače najveću pažnju kampanja u poslednjim nedeljama izborne trke dok obe strane pokušavaju da steknu prednost. Više o tome čitajte KLIKOM OVDE.

___________________________________________________________________________________

STIGLI PRVI REZULTATI IZBORA

Predsednički izbori u SAD počeli glasanjem u Diksvil Noču u Nju Hempširu, gde su birališta otvorena u ponoć po vremenu na istočnoj obali SAD (šest sati ujutru u Srbiji).

Si-En-En prenosi da su Donald Tramp i Kamala Haris dobili po tri glasa svako.

U Dičvil Noču su na izbore izašla četiri registrovana glasača Republikanske partije i dvoje neopredeljenih, što znači da se neko od republikanaca opredelio za Kamalu umesto za Trampa. Više o tome čitajte KLIKOM OVDE!

___________________________________________________________________________________

ZAŠTO SE IZBORI U AMERICI UVEK ODRŽAVAJU UTORKOM?

Odlukom Kongresa iz 1845. godine predsednički izbori održavaju se u utorak nakon prvog ponedeljka u novembru. Sjedinjene Države tada su još bile većinom agrarno društvo, pa je izbor novembra omogućavao mnogim Amerikancima da stignu na biračka mesta nakon jesenje setve i pre zime. Pošto je nedelja bila Božji, a sreda pijačni dan, izbor je pao na utorak. Više o tome čitajte KLIKOM OVDE!

___________________________________________________________________________________

AMERIČKI SRBIN, KANDIDAT ZA KONGRESMENA, ZA ''NOVOSTI''

ROBERT Ković, advokat srpskog porekla i kandidat za kongresmena 2021. godine iz Nju Džerzija, analizira za ''Novosti'' predsedničke izbore u SAD. Više o tome čitajte KLIKOM OVDE!

___________________________________________________________________________________

SVE OČI UPERENE U PENSILVANIJU

POSLEDNjI dan uoči glasanja u SAD predsednički kandidati Demokratske i Republikanske stranke Kamala Haris i Donald Tramp proveli su na skupovima u Pensilvaniji, ključnoj "kolebljivoj" državi za koju se smatra da će i odrediti pobednika.

U trci za poslednji glas rivali su održali nekoliko mitinga, Harisova u Alentaunu, Pitsburgu i Filadelfiji, dok je Tramp, pored Pensilvanije, posetio birače u još dve "neodlučne" države Severnoj Karolini i Mičigenu. Na izborima je dosada glasalo više od 76 miliona birača, što je skoro polovina ukupnog broja glasača.

U SAD ima 50 država od kojih većina decenijama unazad po tradiciji glasa za plavog, demokratskog, ili crvenog, republikanskog kandidata. Za razliku od njih, u sedam "kolebljivih" država oba kandidata imaju jednake šanse da pobede zbog tesne razlike. To su Pensilvanija, Severna Karolina, Džordžija, Mičigen, Arizona, Viskonsin i Nevada.

Prema anketi Ej-Bi-Si njuza od 3. novembra, bivši predsednik ima prednost od jedan do tri boda u Džordžiji, Arizoni i Severnoj Karolini, dok je trka neizvesnija u preostale četiri države. Tramp za dlaku vodi u Pensilvaniji i Nevadi, a Harisova u Mičigenu i Viskonsinu. Ipak, ove rezultate treba uzeti sa rezervom zbog margine greške od oko tri do četiri procentna poena.

Da bi trijumfovao, jedan od rivala mora da osvoji minimum 270 elektorskih glasova od ukupno 538. Pensilvanija ima najviše (19), sledi Severna Karolina (16), pa Džordžija (16), Mičigen (15), Arizona (11), Viskonsin (9) i Nevada (6). Pensilvanija kao najmnogoljudnija kolebljiva država stala je na stranu pobednika na protekla dva izbora. Osim toga, nijedan demokrata nije osvojio Belu kuću bez pobede u Pensilvaniji još od 1948. godine.

Birači u Pensilvaniji su prekinuli niz od šest demokratskih pobeda u toj državi kada su pomogli Trampu da pobedi bivšeg državnog sekretara SAD i tadašnjeg demokratskog predsedničkog kandidata Hilari Klinton 2016. godine, a zatim su podržali aktuelnog šefa Bele kuće Džozefa Bajdena u trci protiv lidera republikanaca četiri godine kasnije. Bajden je preokrenuo Pensilvaniju 2020. godine velikom pobedom u Filadelfiji, kao i u gusto naseljenim predgrađima oko tog grada i Pitsburga.

Pensilvanija, Mičigen i Viskonsin poznati su i pod imenom države "plavog zida", jer su ranije uglavnom stajali uz skute demokrata, što se promenilo poslednjih godina. Tramp je 2016. osvojio srca birača u sve tri države, a Bajden 2020. Ukoliko Harisova osvoji sve tri postoji šansa da će joj biti dovoljne za pobedu. Ipak, ankete pokazuju da je trka tesna u sve tri države, dok će izlaznost birača biti ključna. Države "plavog zida" obično glasaju na isti način. Poslednji put kada nisu sve stale uz istog kandidata bilo je 1988. Na narednih osam izbora jedini put kada su države "plavog zida" prešle na stranu republikanca bilo je 2016. godine.

Preostale četiri neodlučne države nazivaju se još i zemljama "sunčanog pojasa". Arizona, Džordžija i Severna Karolina su nekada važile za republikanska uporišta. Tramp je dva puta pobedio u Severnoj Karolini, ali su razlike bile tesne 2020. Poslednji demokrata koji je ovde pobedio bio je Barak Obama 2008, dok je Bajden postao prvi kandidat iz redova plavih koji je osvojio Džordžiju još od Bila Klintona 1992. i Arizonu od Klintona 1996. godine.

___________________________________________________________________________________

Kamala Haris ili Donald Tramp?

Pobednik će četiri godine služiti u Beloj kući, počev od januara 2025. godine. Ovo su 60. predsednički izbori po redu, a održavaju se zajedno sa izborima za sva mesta Predstavničkog doma, i 33 mesta Senata.

Predsednik ima ovlašćenje da samostalno donosi neke zakone, ali uglavnom mora da sarađuje sa Kongresom kad je reč o njihovom usvajanju. Na svetskoj sceni, on ima značajnu slobodu da predstavlja zemlju u inostranstvu i da vodi spoljnu politiku, napominju mediji.

Bivši predsednik SAD Donald Tramp dobio je podršku svoje Republikanske stranke sa ogromnom prednošću u odnosu na stranačke rivale. Postao je zvanični republikanski kandidat na partijskoj konvenciji u Milvokiju. Tramp je za svog potpredsednika izabrao senatora iz Ohaja Džej Di Vensa.

Potpredsednica SAD Kamala Haris pridružila se trci za Belu kuću nakon što je aktuelni predsednik Džozef Bajden od nje odustao, a u redovima demokrata ona nije imala protivkandidate. Njen potpredsednik je guverner Minesote Tim Valc.

___________________________________________________________________________________

Specifičan izborni sistem

Izborni sistem u SAD je veoma specifičan, jer predsednika ne biraju građani direktno, već to čini elektorski koledž, što znači da pobednik predsedničkih izbora u SAD neće biti osoba koja dobije najviše glasova širom zemlje, jer svaka od 50 država ima određeni broj glasova elektorskog koledža, delimično zasnovanog na broju stanovnika.

Elektora ima ukupno 538, a pobednik je kandidat koji osvoji 270 ili više elektorskih glasova. Sve države, izuzev dve, imaju pravilo da pobednik uzima sve elektorske glasove.

Elektorski koledž je sistem koji obuhvata sve savezne države i sastavljen je od predstavnika, elektora, koji glasove raspoređuju na osnovu rezultata glasanja u svojoj državi.

U svim državama, osim u dve, svi elektori idu pobedničkom kandidatu te države, bez obzira na to koliko tesnu pobedu je ostvario.

Ukupno ima 538 elektora i taj broj se ne menja. On je jednak ukupnom broju članova Kongresa SAD koji čini 435 članova donjeg doma, Predstavničkog doma, i 100 članova gornjeg doma - Senata, uz tri elektora iz Distrikta Kolumbija.

___________________________________________________________________________________

Za pobedu — 270 elektorskih glasova

Da bi pobedio, predsednički kandidat mora da osvoji većinu - 270 elektorskih glasova.

Pobednika na predsedničkim izborima određuje Elektorski koledž, a ne ukupno najveći broj glasova u SAD, a razlog za to je što bi neki od kandidata u pojedinim državama mogao da pobedi sa malom razlikom u broju glasova, dok bi u državama koje je izgubio mogao da izgubi sa velikom razlikom.

To se dogodilo petorici predsednika: Džonu Kvinsiju Adamsu, Ruterfordu Hejsu, Bendžaminu Harisonu, Džordžu Bušu Mlađem i Donaldu Trampu 2016. godine.

Kritičari Elektorskog koledža ukazuju na ove slučajeve tvrdeći da sistem ne predstavlja nacionalnu volju birača, dok pristalice ovakvog sistema kažu da se na taj način štite male države, kao i geografski velike države koje imaju mali broj stanovnika.

SAD nemaju centralnu izbornu komisiju - svaka država organizuje sopstveni proces prebrojavanja glasačkih listića.

Lokalni i državni zvaničnici objavljuju podatke o rezultatima izbora u realnom vremenu, a prvi rezultati se ne objavljuju dok se sva birališta zvanično ne zatvore.

Nakon što se glasovi prebroje, oni se overavaju na lokalnom i državnom nivou. Države potom predaju dokumentaciju u kojoj se identifikuju elektori koji predstavljaju kandidata koji je osvojio glasove u toj državi.

Elektori su obično izabrane pristalice određene stranke ili ih imenuju politički zvaničnici. Oni se sastaju u svojim državama u decembru kako bi dali svoje glasove za predsednika i potpredsednika.

Zatim se Kongres, čiji mandat počinje u januaru, sastaje u novom sastavu, obično 6. januara, kako bi prebrojao elektorske glasove i zvanično proglasio pobednika. Predsednik polaže zakletvu na ceremoniji inauguracije 20. januara.

Moguće je da kandidat osvoji najviše glasova na nacionalnom nivou, kao što je to bio slučaj sa Hilari Klinton 2016. godine, ali da ipak bude poražen.

Većina američkih državljana od 18 ili više godina starosti imaju pravo glasa na predsedničkim izborima.

Sve države, osim Severne Dakote zahtevaju od ljudi da se registruju kako bi mogli da glasaju. Svaka država ima svoj proces registracije birača i rok do kada oni moraju da se registruju.

___________________________________________________________________________________

„Kolebljive države“

Birališta se otvaraju 5. novembra u periodu od 6.00 do 8.00 sati ujutru po lokalnom vremenu, zavisno od vremenske zone u kojoj se nalaze pojedinačne savezne države, a zatvaraju se u periodu od 18 do 21 sat.

Birališta će, na primer, biti otvorena od 6.00 sati u Arizoni, Konektikatu, Ilinoisu, Indijani, Kentakiju, Mejnu, Kentakiju, Nju Džerziju, Misuriju i Njujorku. U Njujorku i Severnoj Dakoti birališta će biti zatvorena u 21.00 sat po lokalnom vremenu. U Arizoni i na Havajima ne poštuje se letnje računanje vremena.

Trinaest država ima više vremenskih zona: Ajdaho, Oregon, Kanzas, Nebraska, Severna Dakota, Južna Dakota, Teksas, Florida, Indijana, Mičigen, Kentaki, Tenesi i Aljaska.

Većina država u velikoj meri naginje ka Demokratskoj ili Republikanskoj stranci, tako da je fokus obično na desetak država u kojima bi bilo koji od kandidata mogao da pobedi i one su poznate kao „kolebljive države“ (swing states).

Reč je o državama: Arizona, Džordžija, Mičigen, Pensilvanija, Viskonsin, Severna Karolina i Nevada.

Inače, više od 75 miliona Amerikanaca do nedelje je već glasalo na ranim predsedničkim izborima u SAD.

To je više od 48 odsto od ukupnog broja birača koji su glasali na predsedničkim izborima u SAD 2020. godine kada je glasalo 154,6 miliona, objavio je američki portal „Aksios“, navodeći da ti podaci ukazuju da rano glasanje i glasanje putem pošte postaju sve popularniji metodi glasanja.

___________________________________________________________________________________

Izbor novih članova Kongresa

Birači će sutra, takođe, birati nove članove Kongresa - doma u kojem se usvajaju zakoni.

Bira se svih 435 poslanika donjeg doma — Predstavničkog doma Kongresa, čiji je mandat dve godine, kao i 35 od stotinu članova gornjeg doma, Senata, za šestogodišnji mandat.

Republikanci trenutno kontrolišu Predstavnički dom, koji inicira planove potrošnje. Demokrate kontrolišu Senat, koji glasa o ključnim imenovanjima u vladi.

Ova dva doma donose zakone i mogu da kontrolišu planove Bele kuće ukoliko se stranka koja kontroliše bilo koji od dva doma ne slaže sa predsednikom.

Obično se pobednik proglašava u noći izbora, ali je 2020. godine bilo potrebno nekoliko dana da se prebroje svi glasovi.

Period nakon izbora je poznat kao tranzicija, u slučaju da dođe do promene predsednika. Novoj administraciji to daje vremena da imenuje ministre u kabinetu i napravi planove za novi mandat.

Predsednik zvanično polaže zakletvu u januaru na ceremoniji poznatoj kao inauguracija, koja se održava na stepenicama zdanja Kapitola u Vašingtonu.

Dve glavne stranke, Republikanska i Demokratska, nominuju predsedničke kandidate, koji su prethodno izabrani na stranačkim predizborima.

Bivši predsednik SAD Donald Tramp dobio je podršku svoje Republikanske stranke sa ogromnom prednošću u odnosu na stranačke rivale, a zvanični republikanski kandidat postao je na partijskoj konvenciji u Milvokiju.

Tramp je za svog potpredsednika izabrao senatora iz Ohaja Džej Di Vensa.

Potpredsednik SAD Kamala Haris pridružila se trci za Belu kuću nakon što je aktuelni predsednik Džozef Bajden od nje odustao, a u redovima demokrata ona nije imala protivkandidate.

Preporučujemo

Svet

0 1

SUTRA ODLUČUJUĆI IZBORI ZA CEO SVET: Amerikanci biraju predsednika i članove kongresa

04. 11. 2024. u 08:33

Svet

0 6

TRAMP PORUČIO PRED PRISTALICAMA Neko bi morao da puca kroz lažne medije da bi me pogodio, ne smeta mi toliko

03. 11. 2024. u 23:49

Politika

0 2

DRAŽI JOJ ALBANSKI SEPARITISTI OD SRBA: Kamala Haris obećala podršku lažnoj državi Kosovo

03. 11. 2024. u 20:40

Svet

0 0

IZBORI U SAD 2024: Svi detalji koje treba da znate o procesu i kandidatima

03. 11. 2024. u 16:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije