KOPAJU SE ROVOVI ZA CARINSKI RAT: Trampovom najavom nameta na stranu robu sve bi moglo da poskupi i u Evropi i u SAD

Ulaskom u Belu kuću, Donald Tramp će nastaviti obračun s mondijalizacijom koja ima svoje tokove i duboko je pustila pipke.

КОПАЈУ СЕ РОВОВИ ЗА ЦАРИНСКИ РАТ: Трамповом најавом намета на страну робу све би могло да поскупи и у Европи и у САД

Foto: Goran Čvorović

Iako ni u prvom mandatu nije uspeo da smanji trgovinski deficit svoje zemlje s Evropom, budući šef američke države insistiraće na politici protekcionizma koja preti da građanima Starog kontinenta dodatno poskupi svakodnevicu.

Prvobitno najavljeni ekstra namet od deset odsto na evropsku robu iz Trampove predizborne kampanje porastao je u međuvremenu na dvadeset. Biće, dakle, teže nego što se u prvi mah mislilo.

Iz namere da pokrene američku privredu, Tramp je u prvom mandatu uveo niz carinskih nameta na evropsku robu, od čelika i aluminijuma, do solarnih panela i bele tehnike. To, ipak, nije sprečilo da se, od prvog dana ulaska Trampa u Belu kuću do njegovog izlaska, za četiri godine, deficit Amerike u odnosu na EU uveća za 38 milijardi evra.

Novi-stari predsednik sada najavljuje još žešće mere. Kako stvari stoje, biće obuhvaćeno praktično sve što sa Starog kontinenta stiže u Novi svet. To bi dodatno moglo da poljulja ionako ugroženu evropsku privredu.

POPLAVA KINESKIH PROIZVODA

Istovremeno, namera Donalda Trampa da Kineze ocarini sa astronomskih 60 odsto, izvesno će primorati Peking da pronalazi nova tržišta. Procenjuje se da bi, tako, još više mogli da plasiraju svoju robu u Evropu. Time bi direktno ugrozili evropske proizvođače i industriju. To bi mogao da bude još jedan negativni efekat izolacionističke politike koja će se primenjivati u Vašingtonu.

Procenjuje se da bi Nemačka, tako, mogla direktno da šteti 33 milijardi evra, smanjenjem izvoza od 15 odsto, koji se nagoveštava zbog novih nameta. Naročito bi bila u teškoćama automobilska industrija.

To bi, zatim, imalo lančani efekat na celu privredu. Nemci su, tako, izračunali da bi novi Trampov mandat mogao ukupno da ih košta 127 milijardi, ako uvede carine od 10 odsto, odnosno 180, ako taksa bude iznosila 20 odsto.

Iako Tramp misli da bi novi nameti bili od koristi američkoj privredi, sve bi moglo da ima i kontraefekat, jer Evropljani sigurno neće sedeti skrštenih ruku, pa se veruje da će uvesti recipročne mere. Tako bi evropski proizvodi poskupeli u Americi, a američki u Evropi. Time bi se smanjio američki izvoz, što bi osujetilo Trampov plan o industrijskom zamahu. Najveći gubitnici u ovom carinskom i trgovinskom ratu bili bi građani s obe strane Atlantika, koji bi robu plaćali skuplje.

 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

MVP by Mozzart Sport: Veliki izbor najboljih sportista Srbije!