MINE ZA "POMOĆ" POSVAĐALE NATO SAVEZNIKE: Francuska se protivi odluci Bajdena da kršenjem sporazuma iz Otave dodatno naoruža Kijev

Odlazeći američki predsednik Džozef Bajden učinio je još jedan korak ka produbljivanju sukoba s Rusijom, iako trenutno administrira u tehničkoj vladi.

Foto: Telegram/RIA Novosti

Odlukom da Ukrajincima dostave antipešadijske mine, SAD su dodatno pogoršale međunarodnu situaciju. Iako je Vašington još 2022. godine odustao od njihovog korišćenja, to, očigledno, nije smetalo Bajdenu da iskoristi još malo lufta koji mu je ostao za "mućenje vode", pre stupanja Donalda Trampa na dužnost.

Informaciju koju je preneo "Vašington post" potvrdili su državni sekretar za odbranu Lojd Ostin i portparol američke diplomatije Metju Miler. Ova Bajdenova odluka naišla je čak i na kritike kod saveznika, zbog opasnosti koje ovakve mine mogu da predstavljaju za civilnu populaciju.

Druga opasna odluka Džozefa Bajdena, posle odobravanja korišćenja raketa ATACMS, nije primljena s odobravanjem nekih članica NATO. Francuska je tako stavila do znanja da sa SAD ima različite stavove oko slanja ovih mina Ukrajini.

- Delimo sa SAD istu zabrinutost oko zaštite Ukrajine – istakao je francuski ambasador u ovoj zemlji Gael Vejsijer, ali i dodao da oko antipešadijskih mina nemaju isti pristup, naglašavajući da Francuska ima međunarodne obaveze koje proističu iz potpisane konvencije u Otavi 1997. godine o zabrani njihove proizvodnje, nabavljanja i korišćenja.

Vašington takvu odluku opravdava "taktičkom promenom od strane Rusije" koja po mišljenju Pentagona sada više napreduje ljudstvom da bi otvorila put tehnici.

Istovremeno, Lojd Ostin je naglasio da ove mine nisu "održive", odnosno da podležu principu samodestrukcije posle određenog vremenskog perioda. Naime, funkcionišu na osnovu baterije, a kada se ona isprazni, ni mina više ne može da eksplodira.

- Baterije se istroše za najviše dve sedmice i mine posle tog roka više ne predstavljaju opasnost za civilnu populaciju – istakao je portparol Miler.

Ipak, američki saveznici iz NATO su i pored te činjenice protiv njihovog slanja Kijevu.

Miler je iskoristio priliku i da istovremeno optuži Moskvu ističući da su "mine koje Rusija postavlja u Ukrajini potpuno drugačije prirode". Rekao je da ih ima "dva miliona" i da "predstavljaju opasnost decenijama".

Bajdenova odluka da se Ukrajini, posle raketa ATMAKS isporuče i protivpešadijske mine, među analitičarima se komentariše i kao još jedna potvrda da Kijev nema čemu da se nada od sredine januara kada funkciju u Beloj kući bude ponovo preuzeo Donald Tramp, i da se u Vašingtonu trude da sada što više isporuče oružja pre zavrtanja slavine.

Istovremeno, ukoliko Ukrajina bude koristila ove mine, samim tim će prekršiti međunarodno pravo, pošto je i ona jedna od 164 zemlje potpisnice Konvencije iz Otave, ali ne i Rusija. SAD takođe nikada nisu zvanično ratifikovale ovaj doument, ali se Bajden pre dve godine angažovao na ispunjavanju tih principa. "Amnesti internešenel" je poručio da je odluka Vašingtona da minama snabde Kijev "neoprezna odluka i duboko i razočaravajuće vraćanje u prošlost".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije